Narodno blagostanje
Страна. 188 НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ
ukusa). Alije nemogućna formula d-ra 5есегоуа: F(N)= F(N. bN) —+ F(B. bB) + F(M. |M) Етен toga autor bi morao napisati: F(N) = E(NbN — B.bB — M. РМ).
Ali ovo F ovde uopšte nije potrebno; umesto. toga mora– mo jednostavno reći, da je ukupna ponuda platežnih sredstava jednaka (N. bN) — (B. bB) — (M. bM).
Konačno dodaje d-r Šećerov, da MOON dobara u prodaji obuhvata sva proizvedena dobra pomnožena brojem njihovih razmena Od prvog stadija proizvodnje do konačne prodaje, sve lične usluge, obaveze iz upotrebe kapitala i transakcije prenosa imovine. Ali, ako D označuje sva dobra, onda to obuhvata već i sirovine i polufabrikate i konačne produkte, a čak i transakcije sa kućama, zemljištem, akcijama i drugom imovinom. Nije potrebno dakle posebno uvoditi još broj razmena dobara (bD) i T. Osim toga pisac nije obratio pažnju na to, da on sumira dobra kao fizičke Stvari sa vrednosnim svotama obaveza iz upotrebe kapitala. Tako sumiranje izvodljivo je samo na onaj način koji smo pokazali gore. U svakom slučaju |e opet sasvim pogrešno pisati, da је POD) – FO(D VD) чл 080 ал 05 ар Е(Т). Матезто toza moramo i Ovde jednostavno kazati, da je tražnja za _ platežnim sredstvima jednaka” ukupnom volumenu prometa pomnožena indeksom cena svih prometnih objekata, t.j. (D — U + КО
Na osnovu svega toga možemo reći ба: је Кироупа snaga novca:
Kn ==C=F (N,PN, B,bB, M,bM, D, U, K}). A karakter ove funkcije je takav, da dobijamo ovakvu proširenu jednačinu ponude ' i ПО рјајенић | 'sredstava: _
(N.!N) + (B. :B) + (MW.PM)=(D+U+K).CG,.
iz čega se izvodi formula kupovne snaše novca:
LI IO __
__С_(Кееу) -- (8.58) - (М. БМ)
Iz ovog se vidi da je »stvarno stanje« Sasvim drugo nego što ga prikazuje formula d-ra Šećerova.
Ali ni ova popravljena formula nije. nova. Ona je već davno izvedena od I. Fishera u obilku poznate njegove jednačine: MV — MV = Т.Р, 17 Које OD
1 za kupovnu sn S = пе кир snagu novca formulu: + PLINA MOV.
gde je M (money) količina novca (novčanica i ЕН поуса) u cirkulaciji, V (velocity) brzina njegove cirkulacije, M' veličina bankovnih depozita, V” brzina njihove cirkulacije, T. (trade) ukupni volumen prometa u gore pomenutim jedinicama i P indeks cena u procentima cena u bazičnoj godini”)
Navedena proširena formula prelstavlja, preciziranu kvantitativnu teoriju vrednosti novca. Ona je takođe izazvala ui literaturi nekoliko kritičkih primedaba. Ali. o njima nećemo da govorimo u ovom članku, jer smo u njemu hteli pokazati samo elementarne matematičke i
ekonomske pogr eške formule d-ra Šećerova.
ДОГАЂАЈИ
ишшешиши још се није ни осушила Порез или порески штампарска боја на нашем
садизам 2 чланку: „Министар гради, а општине разграђују, а већ смо. приморани поново да забележимо фискалне немогућности наших самоуправа, Промене ради није више у питању општина него (бановина. Новине су већ јавиле да је Дунавска бановина одлучила да заведе трошарину на електричну струју за осветљење. од 0.35 динара од киловата, с тим да ту трошарину сноси искључиво произвођач и да је не сме превалити на потрошача. Има више од 100 година како наука о финансијама разликује дажбине посредне и непосредне (по томе што је код непосредних пореза порески обвезник у исто време и порески платац, а код посредних порески обвезник не треба да буде порески платац, већ посредник између фискуса и пореског платца. Проучавањем деликатног (проблема преваљивања пореза доказано је да је ово могућно и код непосредних пореза, а да има случајева у области посредних пореза где је преваљивање, укупно или делимично, неизводљиво. Из овог сазнања потицале су разне реформе у циљу да се сачува битни карактер непосредних пореза и порески обвезник буде и порески платац, а код посредних пореза да порески обвезник не буде ни у ком случају и порески платац,
Сама реч „трошарина“ обележава довољно јасно њевин циљ и њезину природу. Трошарина (је дажбина коју треба да плати потрошач, а не посредник и произвођач. Кад би се хтело да произвођач плати трошарину, онда се не би звала трошарина него порез на производњу, каквих данас има већ у пореским системима разних земаља. Разликовање пореског обвезника од пореског платца код посредних пореза дошло је искључиво ив техничких разлога, тј. у циљу јевтине и лаке наплате пореза.
Од тога кардиналног правила постоји по нашем скромном сазнању један једини изузетак, а то је државна трошарина на цемент код нас. Тај је порески облик наишао на општу осуду. Он је оправдаван намером да се цементарама одузме суперпрофит који уосталом није ни био доказан. Међутим пореска наука зна за много савршеније -и савршено правичне методе за постизавање тога циља. Изопачавањем система трошарине само. се убија фискални углед.
Међутим „нема никакве аналогије између државне тро-
шарине на цемент и намераване бановинске на електричну енергију. Цемент је артикал који се производи и продаје У слободној конкуренцији; то значи да му се цена утврђује на тржишту, при чему је наравно често разан однос снага. Међутим цена електричне енерпије утврђена је двостраним уговорима између; произвођача и претставника потрошача. Произвођач нема никаквог утицаја на цену, док се трошарина на цемент са поменутом формулом оправдавала: баш тиме да произвођачи диктирају цене. Код једног артикла код кога. је цена утврђена обостраним уговором, пропис да посредне порезе има да сноси произвођач, значи начелно: конфискацију предузећа. Све то зависи од висине царинске стопе, а она се лако може да мења кад је једанпут већ начелно. утврђен принцип обавезе за произвођача. Данас је 0.35 динара, сутра може бити 3,50 динара. Овај износ је, међутим, раван просечној цени електричне струје код најскупљег произвођача. Значи да би дотични. имао да целокупан пазар лиферује на име дажбине, а из капитала да плаћа продукционе трошкове, односно да кључеве преда суду.
Дунавска бановина је чувена“ са 'својих не штрајкова. Због тога је тешко утврдити, да ли је увођење ове трошарине потекло из жеље за стварањем новог, врела
=
2) Vidi IL. Fisher, op. cit. str. 2531