Narodno blagostanje

21. март 1936.

прихода или је то покушај да се борба коју воде извесна лица, која на тај начин желе да добију популарност, пренесе на ово. поље. Да се хтео само да створи извор прихода, онда се не би доносила клаузула о томе ко има да сноси дажбину. Док држава наплаћује од произвођача трошарину на електричну енергију 0,70 дин. са изричним прописом да он има право да је свали на i дотле бановина ради сасвим противно. Заштог

Бановина је, међутим, направила рђав рачун. Она је заборавила. да је једно увођење трошарине на електричну енергију, а друго пропис о томе ко ће да је сноси. За принудно преваљивање трошарине на произвођача, односно за једну одредбу која је противна бићу трошарине, потребно је нарочито законско наређење. Међутим таквог овлашћења нема ни у Уредби о бановинским приходима ни у ма ком другом закону. Или можда бановина зна врло добро правно стање питања, али ипак покушава. Можда мисли да Министарство финансија не зна шта је то трошарина, Али ће бе на томе Ђердапу разбити грандиозна бановинска идеја, и то не само у погледу питања ко ће сносити трошарину, већ чак и у погледу саме трошарине, јер се још није консолидовала електрична индустрија од државне трошарине.

на па

25 čmovnike ih za poljopri= · VIGHU?

·Mi smo već mnogo puta u našem listu istakli žalosnu činjenicu da se za podizanje naše · poljoprivredne proizvodnje. nije dosada ništa učinilo. Sada me“đutim čitamo u novinama da je Monopolska uprava odlučila “da podigne u Južnoj Srbiji veliki Duvanski institut. Nema sumnje da je kultura duvana vrlo važna za našu zemlju ne samo zbog toga što, kao što smo videli i ove godine, duvan ima vrlo povoljne uslove za izvoz, već i zbog toga što je on 'glayno vrelo prihoda naših najsiromašnijih krajeva. Isto je tako sigurno da ostaje mnogo toga da se učini za kvalitativno i kvantitativno poboljšanje naše duvanske proizvodnje, za пјеmo osposobljenje da stranim tržištima daje standardizovanu robu i onakvu kakvu ona traže.

· Prema tome mora se pozdraviti svaka inicijativa koja bi' аи tom pravcu kao i svaka institucila kojoj bi bila zadaća da tome ciHu doprinese.

Uprkos tome mi priznajemo da smo vest o osnivanju Duvanskog. instituta primili potpuno hladno. Pre svega, sudeći po:dosadanjem iskustvu koje smo imali sa sličnim institucijama, mi se bojimo da to ne postane čisto birokratski ured, u kom slučaju od toga neće biti nikakve koristi. Da to može da postane, vidi se i po članku u jednom dnevnom listu u kome se pledira za izgradnju toga instituta ne u Prilepu, kako je predviđeno, nego u Skoplju. Kao glavni argumenat za to navodi se da kulturne potrebe činovnika neće moći biti zadovoljene u Prilepu.:

"МЕ гробвијето kulturne potrebe čovečanstva, ali onaj Кој "зе reši da bude agrarni tehničar, znao je unapred da će veći :deo svoga života morati provesti van grada, jer se ne oru ulice, već njive. Birokratija je u predratnoj Srbiji potpuno upropastila. jednu sjajnu zamisao izvedenu zakonom o sreskim rasadnicima koji su na kraju bili postali potsmeh seljaka i predmet protesta u Narodnoj skupštini. Nas plaši sam naziv »institut«, jer·.se pod njim obično razumevaju ustanove u ko-

jima. se obrađuje nauka — dobra ili rđava, već kakvi su oni koji su u njemu. Međutim, naša nacionalna робеђа nije da”

·obrađujemo: poljoprivredne nauke, već da na osnovu njihovih rezultata postavimo 'uslove optimalnog rezultata od negovanja duvana. To je čisto eksperimentalan zadatak koji se sa uspehom može izvršiti samo u nekoliko oglednih stanica u krajevima apsolutnog duvanskog zemljišta. Institutu bi bilo mesto pri univerzitetu, kad bi on uopšte bio potreban. Mi usred Be-

5 ај O Ја 3 35 У: 5

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 189

ograda imamo jednu ustanovu koja ima skromno ime »Роljoprivnedna ogledna stanica. Po nama svakako nije ni u Južnoj Srbiji potreban zvučan »Institut«; bar nije potreban našoj poljoprivred:.

Priznajemo da je on veoma potreban našoj birokratiji, samo sada nije vreme za takve stvari.

U poljoprivredi se pripremaju i drugi neki instituti, iz

čega se da izvesti nova ofanziva t. zv. socijalnih agronoma. Pre

nekoliko godina oni su pokušali da se uguraju u diplomatsku struku sa zahtevom za imenovanje poljoprivrednih ataše-a pri poslanstvima.

Da ne bude sada |uriš na razne poljoprivredne institute?

zeme ||DeMa подацима које је ових

дана „објавило Министарство финансија, по буџету опште државне администрације у јануару · месецу извршено је расхода за 576.85 мил. дин. према 509.60 y децембру и 570.09 у новембру. Износ неисплаћених обавеза у јануару износи 24.53 мил, дин. према 34.9 у децембру односно 30.2 у новембру. Када узмемо у обзир и неисплаћене обавезе, овда је укупна сума расхода за 2.20% већа од оне буџетом предвиђене. Од ефективно извршених расхода на личне је издато 309.31 мил, дин. или 53.6%. Према предвиђању лични расходи извршени су за 96.5%, а материјални за 99.8%. Приходи у јануару покавују подбацивање према предвиђању, док су се све до децембра држали добро и пребацивали предвиђену суму. Јануарски приход дао је 525.96

Државне финансије у јануару 1936 и за 10 месеци буџетске 1935/36

_ мил. дин, или 8.72%, мање од предвиђеног (576.19 мил. дин.)

Највеће подбацивање показују непосредни порези. Они су дали 145.47 мил, дин, према предвиђеној суми од 190.000, те су, према томе, подбацили за 23.5%. У децембру месецу они су дали 12.3% преко предвиђеног. Посредни порези дали су 221.40 мил. дин. према 212.19 колико |е било предвиђено, те је, према томе, остварено преко предвиђања непуних 4%. Највеће повећање запажа се код царина што је последица великог пораста увоза. Исто тако повећање показује и приход од трошарине (3. 68%), док је онај од такса остао на нивоу предвиђеног. Приход од монопола био је 130.31 мил. дин. према 129.16 колико је буџетом било предвиђено. Према децембру приход се смањио за 2.7,. а према повембру 13 мил. дин. Вишак прихода државне привреде у јануару био је 23.01 мил. див, а буџетом је било предвиђено 32.15.

Када упоредимо суму ефективно извршених расхода, као и неисплаћених обавеза са сумом остварених прихода, видимо да је јануар закључен са вишком расхода над приходима за 75.43 мил. дин. Вишак расхода над приходима у децембру био је 4.28 мил. дин. Из овога излази да је јануар месец за државне финансије био неповољан.

__Буџет државних привредних предузећа и установа у јануару месецу извршен је с овим резултатом (у мил. ин.) :

Предвиђено Извршено Разлика % Расходи 269.47 241.04 — 8.3% Приходи 303.56 263.44 150

За 10 месеци (април—јануар) буџетске 1935/36 по буџету опште државне администрације извршено је ефективних расхода за 5.092.85 мил. дин. односно 134% мање

; непо ли што је буџетом било предвиђено. Горњој суми тре-

ба додати и износ од 255.23 мил. дин, колико. за ово време износе неисплаћене обавезе, те се са тим укупна сума расхода пење на 5.348.08 мил. дин. или 90.0% од суме предвиђене буџетом за овај период. Од суме ефективно извршених расхода на личне је утрошено 3.175.40 мил. дин. или 62.3%. Према буџетском предвиђању лични расходи извршени су скоро у потпуности (99.28%). Међутим, тај случај није и са материјалним расходима који подносе сав те-