Narodno blagostanje

Страна 212 -" НАРОДНО

— Статистика Националног друштва белгијских железница показује 1935 год. 96,45% расхода према 100% прихода за разлику од 1934 кад су расходи износили 102,16%, а друштво било у дефициту. Мала или никаква рентабилност тумачи се великим теретима социјалног осигурања сваке врсте, које износи око 400 милиона белг. франака, док се за службу материјала троши 681 милион а на фонд обнове пада само 362 милиона.

ТУРИЗАМ

— Čehoslovačka turistička agencija »Čedok« organizovaće vikend-vozove iz Praga za Hrvatsko primorje. Prvi ovakav voz stići će na Sušak 15 aprila, a preko leta predviđeno je još 20 ovakvih vozova. Računa se da: će tim vozovima doći na Jadran око 20 ћи. turista na osmodnevni boravak.

— Ради унапређења туризма овлашћен је талијански државни девизна уред да банкама, туристичким (организацијама, путничким бироима, бродарским друштвима и сличним установама може дозволити издавање нарочитих туристичких чекова, акредитива и платежних налога. Ова 'плаћања смеју се употребљавати искључиво у туристичке сврхе; чекове може купити сваки посетилац Игалије, а ако би их преостало, може их опет продати заводу од кога их је купио. Чекови се мотпу куповати и за иностране девизе по курсу који одређује девизни уред.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Nezaposlenost u Austriji smanjila se u martu za 7700 lica na 313,8 hilj. pomaganih nezaposlenih; blizu 50% (140,6 hilj|.) otpada na Beč. Prema martu 1935 smanjenje iznosi 4,6%, a prema martu 1932 god. 19,7%.

— Na skupštini pivara, održanoj u Beogradu, konstatovano je da je potrošnja piva u Jugoslaviji pala sa 740 hilj. hektol:tara u 1927 па 210 hili. u 1934.

— У извештајима белгијских FOMYyCTDpMjOKHX npejky30ћа за прошлу годину стање индустријске радиности приказује се врло неповољним. Ограничавање увоза није имало за последицу повећање учешћа домаће индустрије у снабдевању унутрашњег тржишта; цене индустријских производа и даље падају. Са извесном резервом подвлачи се, да је боље стање незаштићених непо ли заштићених индустрија.

— На подручју Петровградске Трг. инд. и занатске коморе почетком ове године било је 5477 радња од чега 53 продавнице и 7 помоћних локала. На поједине врсте радња отпадало је: трговина на велико 156, пиљарнице 1097, детаљне трговачке радње 2.677, агентурске 22, комисионе 22, извозничке 16, банкарске 41, угоститељске 1.097, шпедитерске и царинско-посредничке 17, аутобуских предузећа 19, аутотакси 46, фијакера 150, разних бироа 9 итд.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

29 март. — Прва српска штедионица д. д. у Иригу (редован).

30 март. „Ферус“ д. д. за индустријске производе у Загребу (редован). — „Луцеа Ферул“ завод за штедњу и кредит д. д. у Вршцу (редован).

31 март. — Удружено горњобачко паромлинско Д. д. Суботица (редован).

3 април.

„Лес а. д.“ Сушак (редован).

4 април. — „Стоаба“ осигуравајућа задруга, Загреб „(редован). — Царинска и јавна складишта д. д. Загреб (редован). — Чаковечки паромдлин и муњара д. д. у Ча-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 13 ковцу (редован). — Творница жесте и пјенице прије 'Максо Мајер д. д. у Загребу (ванредан).

5 април. — Румска штедионица у Руми (редован). — Карбофаг д. д. Загреб (редован).

6 април. — Чехословачки народни дом д д. у Загребу (редован).

71 април. — Земунска штедионица а. д., Земун редован). 10 април. — Дрворезбарска творница Врбовско д.д, Загреб (редован).

14 април, — Српски кредитни завод д. д. у Беловару (редован).

19 април. — Младеновачка трговачка кредитна банка, Младеновац (редован). — Врањско електрично друштво а д. у Врању (редован).

20 април. — Ивањичко акционарско електрично индустријско друштво у Ивањици (редован).

21 април. — „Та-та а. д.“, Београд (редован). Српска трговачка банка, Скопље (редован). — „Оград“

опште грађевинско а. M. за јавне радове у Београду (редован). 23 април. — Младеновачка пољопривредна банка а.д. у Младеновцу (редован).

24 април, — Парна пивара а.д. у Скопљу (редован). — Југословенско Хофхер-Шранц-Клајтон-Шутлеворт а. д, Београд (редован). — Прва југословенска творница. тумених производа „Рекорд“ Јосифа Г. Чуљковића а. д. Београд (редован).

25 април. — „Циклон“ а. д. за савремену дезинсекцију у Београду (редован). — Опште осигуравајуће друштво „Југославија“, Београд, (редован). — Техничка банка а. д., Београд (редован). — „Копаоник“ а. д. у Београду (редован). — Радио а. д., Београд (редован). — „Стар“ фабрика ултрамарина и боја а. д., Београд (редован), „Росија-Фонсиер“ друштво за осигурање и реосигурање у Београду (редован). — Југословенско житарско трговачко а. д., Београд (редован). — А. Д. за промет кина у Београду (редован). — Колонијална банка, Београд (редован). — Прва босанска асфалтна индустрија а. д. у Београду (редован). — Трговачкониндустријска банка „Вардар“ а.д, Скопље (редован). — Охридска привредна банка а.д. у Охриду (редован)

26 април. — Врачарска задруга у Београду (редован). — Кључка банка а. д. у Кладову (редован), — ГПолубачка банка у Великом Градишту (редован). — Мачвански кредитни завод у Шапцу (редован). — Ћупријска штедионица (редован). — Власотиначка кредитна банка у Власотинцу (редован). — Убска економска банка а. д. (редован). — Врњачка привредна (банка а. д. у Врњачкој Бањи (редовану, — Банка „Морава“ а. д. у Бујановцу (редован). — Неготинска задруга за штедњу и кредит из Меготина, Крајина (редован). — Ариљска штедионица за штедњу и кредит а. д. у Ариљу (редован). — Графичко предузеће „Просвета“ а. д., Београд (редован). — Хипотекарна банка трговачког фонда, Београд (редован). Ливница и машинска фабрика „Југ“ а. д., Београд (редо-

ван). — Лесковачка привредна банка а. д., Лесковац (редован). — Фабрика обуће „Бостон“ а. д., Београд (режован. — Шумадијска земљорадничка банка а. д. у Крагујевцу _ (редован). Левачка банка а. д. у Рековцу (редован). —- Прва српска фабрика авроплана, Живојин Рогожарски а. д., Београд (редован). — Лаповска кредитна банка у Лапову (редован). — _ Аранђеловачка трговачка

банка (редован). — Охридска трговачка банка а. д., Охрид