Narodno blagostanje

БЛАГОСТАЊЕ

28, март 1939. НАРОДНО Страна 213 (редован). — Француско-југословенско трговачко друштво | BIBLIOGRAFIJA a. M. Београд (редован). — Шумадијска кредитна банка У Prof. L. Tauber (Beograd): Die neue jugoslavische МегАранђеловцу (редован). — Сокобањска банка у Сокобањи ozdaag dber don Schuiz der Landwirte. — ~„pSomderdmuck aus (редован). — Домаћа индустрија завеса и тепиха а. Ду бег »Ze:ischrift fir osteuropšisches Recht«, Berlin N. PF. 2. Беотрад (редован). — Млавска трговачка банка — Петро- Jahrgang, Heft 9 вац, Моравска бановина (редован). — Брегалничка банка, | ~ > Штип (редован). — Јагодинска кредитна банка у Јагодини (редован). — Ђаковачка банка у Ђаковици (редован). — __ РАЗНО Чачанско а. д. „Морава“ (редован). — Трстеничка кре- | дитна задруга (редован). — Банка „Ново Брдо“ а. д. Гњи- — Професор националне економије и социјалне полилане (редован). — „Хемикос“ фабрика хемијских производа Пи РИКИ У M O O lupao OT а. д. у Београду (редован). — Ражањска акционарска 3a- Сиденхорст, пензионисан је, пошто је завршио 65 година друга за кредит и штедњу (редован). —- Југословенско живота. Академску каријеру почео је 1901 као приватни до-

Ганц а. д. Београд (редован). Прва српска фабрика конфекције а. д. у Конаку, Банат, са седиштем у Београду (редован). — Фабрика вунених тканина Косте Илића cuнови а. д. у Београду (редован). — Радекс а. д., Београд (редован). — Текстилне фабрике Косте Илића синова а. A. у Београду (редован). — Прва српска фабрика мрежа а. д. у Петровграду са седиштем у Београду (редован). — Житарско-шљиварско а. д. у Београду (редован). — Српска фабрика тепиха „Лазар Дунђерски“ а. д. у Петровграду са седиштем у Београду (редован). — А. Д. „Ракост“, Београд (редован). — Трстеничка трговачка банка у Трстенику (редован). — Трстеничка еоконтна банка а. д. у Трстенику (редован). — Грстеничка привредна банка (редован). — Скопљанска извозна банка, Скопље (редован). Земљорадничка штедионица а. д. у Трстенику (редован). — Варошко јодно лековито купатило и 'минерална вода д. д., Нови Сад (редован). — Млавска штедионица, Петровац на Млави (редован). — Власотиначка задруга (редован). — „Астра“ д. д. индустрија хемијских производа из Београда (редован). — Тетовска кредитна банка а. д., Тетово (редован).

Трговачки регистар.

„Зорка“ прво југословенско друштво за кемичку индустрију на дионице Загреб, упис чланова управе г. г:: А. С. Ховиа и д-ра Николе Костренчића. — „Та-та“ а. д. упис чланова управе г. гл д-ра Мајера Макса и Сапунџића Николе.

цент националне економије у Бечу, али је већ следеће године прешао на Техничку високу школу у Карлсруе, Од 1921 био је редовни професор државног права и управник националноекономског семинара у Минхену. Главна су му дела „Handbuch дег ЗолаТро к" (1911) и „Хит 5ећекза! дег Sozialpolitik in Deutschland” (1934).

— Новим финансијским законом уведена је државна трошарина „на сечива за бријање од једног динара по комаду. Ми сматрамо да ова неће користити ни фискусу ни берберима чија је давна жеља да онемогуће овог опасног конкурента. Увођење овако високе трошарине пружиће прилику за шверцовање на велико, које неће моћи да буде спречено никаквом контролом. А ни бербери неће добити ни једног новог муштерију, јер ови нису напустили берберницу из каприса, већ због потребе да уштеде на времену и новцу и да буду сигурни у чистоћи.

— У општинском одбору пао је предлог да се димничарска служба сједини са пожарничком, Предлог је мотивисан тиме што данашњи систем закупа доноси велике користи закупцима, док су димничари слабо плаћени, а грађанство није довољно обезбеђено од пожара, дима и осталих непријатности. Приход од димничарског заната износи око 8 милиона годишње, а овај посао обавља 47 димничара са месечним платама од 300—1.100 динара. Прелажењем димничарске службе у пожарничку омогућило би сети знатно појевтињење, јер је ова данас врло скупа и претставља позамашан терет за све власнике зграда. ;

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 МАРТА 1936 ГОД.

И ове недеље се у стању Народне банке, углавном, пастављају оне промене које смо истакли већ у прошлим извештајима. Подлога се повећала за 2,6 на 1.503,5 мил. динара, што са 28'/2% прима чини 1932 мил. динара, односно 30,14% оптицаја и обавеза. Само злато у касама које се и ове недеље повећало за 12,1 мил., износи 1.443,6 мил. динара, а са 28::% прима 1885 мил. динара, тд. 28,94% оптицаја и обавеза по виђењу. Злато на страни се смањило за 9,5 мил. на 46,3, новчанице у страној монети за 0,1 на 0,1 а девизе су се незнатно повећавале за 0,2 на 13,6 мил. динара.

___ Девизе које не улазе у подлогу повећале су се исто тако за 0,9 на 295,8 мил.

___ Оптицај новчаница смањио се у извештајној недељи "за 48,9 на 4.822,9 мил., што долази једним делом од повећања обавеза по виђењу а другим од смањења зајмова.

Истовремено је смањен оптицај кованог новина за 16,8 мил. за колико је повећан његов сток код Народне банке,

Повећање код обавеза по виђењу које је сасвим нормално у другој и трећој недељи у месецу, износи 56,5 мил. динара. једина ставка која се смањила, је потраживање државе за 6,3 на 37,2 што долази од повлачења од стране државе новца који је добијен емисијом благајничких записа, Насупрот томе повећали су се жиро-рачуни за 51,1 на 626,8 мил. а разни рачуни за 11,7 на 922,1 мил. динара. Оптицај и обавезе по виђењу износе према томе 6.409 мил., т.ј. 8,6 мил. више но у прошлој недељи.

Зајмови су се смањили за 134 на 1637,5 мил. што је исто тако нормална појава средином месеца. Код зајмова по есконту смањење износи 12,6 на 1.385 мил. а код ломбардних, свега 0,8 на 252,5 мил.

И ове недеље су се смањиле обавезе са роком за 3,5 на 80,7 мил. што највероватније долази од даљег смањења 2% благајничких записа Народне банке.