Narodno blagostanje
== 0: 4. ртета januaru povećanje iznosi := mesecu prošle godine bilo |e 207. Ali na drugoj strani, kod
_4. април 1936.
“ ке да поред проблема новчаничних банака измењају мисли са претставницима наше Народне банке и претставницима нашег новчарства и о другим важнијим финансијским и еко_ комским питањима наше Отаџбине.
U broju 11 od 14 marta objavili smo sumarne podatke o kretanju uposlenosti u Drav-
kos sankcijama skoj banovini u februaru me| принети === |SeCu na OSnOVUu kojih smo do„Šli do zaključka, da je privreda u Dravskoj banovini u ovome · mesecu doživela snažno oživljenje. Taj zaključak potvrđuju i detaljni podaci o uposlenju u februaru, koje je sada objavio
– Porast šumske industrijske ·. Gelatnosti u Slovenačkoj upr-
- _Оихог.
Ovogodišnji sezonski pad uposlenosti u zimskim mesecima bio je upola manji od onoga ranijih godina. To je očigledan dokaz znatno povoljnije konjunkture, koja je nastupila iz dva razloga: prvi je povećanje proizvodnje industrijskih dobara, koja zamenjuju inostrani uvoz, a drugi vrlo blaga zima usled čega sezonske privredne grane nisu bile prinuđene da reduciraju poslovanje u većem obimu. U prvom slučaju stalni porast uposlenosti pokazuju sledeće industrijske grane: metalurgija, hemijska, tekstilna, konfekcija, obuće i hartije. U februaru ove godine prema istom mesecu 1933 broj uposlemih kod pojedinih industrijskih grana pokazuje sledeće povećanje: kod tekstilne industrije nepunih 40%, metalurgijske 65%, hemijske 26%, hartije 9% itd. Isto tako znatno povećanje uposlenosti pokazuju i sezonske privredne grane, kao što su: industrija kamena i zemlje, građevinska delatnost, građenje putova, mostova itd. .
U februaru ove godine prema istom mesecu prošle gSOdine ukupan broj uposlenih povećao se za 4136. Neznatno opadanje zabeleženo je samo Код šumsko-pilanske industrije (8.9%), trgovine (3.5%) i novčanih osiguravajućih društava (10.6%). Kod svih ostalih grana broj uposlenih je porastao i to: kod industrije kamena i zemlje 19.3%, metalurgijske 7.8%, ћепујзке 4.6%, tekstilne 7.7%, hartije 5.60%, prerade kože 2.9%, prerade drveta 2.9%, hrane i pića 5.3%, odeće i čišćenja 11.5%, gradnje železnica i puteva 41.3%, građevinske industrije 70.5%, grafičke 5.7%, higijene 11.8%, opštinskih radova 244% itd. Prema januaru mesecu o. CZ. broj uposlenih u februaru povećao se takođe za 1464 ili 1.95%. Porast se pokazuje gotovo kod svih indust |skih grana pa, šta više, ı kod . šumsko-pilanske.
Kao što je poznato, uoči primene sankcija pa i posle pretpostavljalo se da će slovenačka šumsko-pilanska privreda biti najteže pogođena, jer je ona sa svojim proizvodima bila upućena uglavnom na talijansko tržište. Na osnovu toga Slovenci su fražili naročte kompenzacije za pretrpljeni gubitak o čemu smo pisali. Sada, posle tri i po meseca primene sank· cija, može se konstatovati da su ove ostale bez većeg dejstva
na slovenačku šumsko-pilansku industriju. Za vreme primene · sankcija bro| zaposlenih u ovoj industrijskoj grani ovako. se smanj'yvao: u novembru 192, decembru 666, januaru 686, a u : februaru prema januaru imamo povećanje za 386. Prema tome, · za ova iri meseca. broj uposlenih smanjio se za 1544, dok je u istom periodu 1934/35 god. smanjenje bilo 916; u februaru 386, a u odnosnom
ostalih privrednih grana imamo povećanje, koje je nekoliko _ puta veće od smanjenja broja uposlem'h u šumskoj privredi,
- HAPOJIHO BJIAFOCTALbE
. се употреби: 85 мил.
Страна 223 |
вета упањем на снај ржавПАТОНА НО НО Ступањем на снагу Др
Уредба о бановинским трошаринама и Уред а о грађењу и уређењу београдског пристаништа и унапређивању речног бродарства.
Č Hor (буџета и Финансијског
МЕ | O IDRUKOM закона за 1936/37 г. објав=
HDHCIŽHMNITy И 15 љене су и две Уредбе и то: бродарству
Првом Уредбом пре свега утврђују се предмети, који се не смеју оптеретити никаквом трошарином, таксом ила ма каквом другом дажбином. А то су: угаљ, електрична енергија и нафта кад служе као погонско сретство 'однасно као сировина при производњи добара; моторна · в0зила свију врста; сеча дрвета; калцијев карбид кад служи у фабрикама карбида за израду хемијских препарата, за произвођење топлоте или осветљења при риболову на мору и осветљења у рудницима. Затим се означују заједничке бановинске трошарине и њихов износ, које су чланом 31 Фи= 'нансијског закона за 1936/37 проширене још на неколикб производа. Досадање заједничке бановинске трошарине наплаћиване су: на пиринач ољуштен 1 дин. неољуштен 0.80, каву 2, какао сиров у зрну 2, пржен 2.10, у праху, као и какаова маса и какаово масло- 2.50, чоколаду и бонбоне 1, остале животне намирнице које садрже какао 0.50, калцијев карбид 1.50 дин., све од једнога жилограма. Новим Финансијским законом заједничке (бановинске трошарине. проширене су и на следеће производе: сечива за справе 38 бријање 1 дин, по комаду; сирћетну киселину и сирће од алкохола 100% јачине 4, каустичну соду 0.80, амонијанну соду 0.40, кристалну соду 0.20, бикарбону соду 6 дин. све од 1 килограма; сирће од вина 0.50 дин. по литру. Сав приход од заједничких трошарина, као што је уведено још прошле године, предаје се Државној хипотекарној банци код које постоји „Фонд заједничких бановинских трошарина". Овај приход по истеку сваког месеца Министарство Финансија дели бановинама односно општинама на подручју Управе града Београда и то према броју становника, а према последњем званичном попису.
Трећа Уредба односи се на прикупљање финансијских сретстава за грађење и уређење београдског пристаништа и унапређивање речног бродарства. Укупни кредит за ову сврху предвиђа се 110 мил. дин. од чега треба да дин, за грађење и уређење Савског пристаништа (од Травничке улице до града) са целокугним уређајем потребним за путнички и робни саобраћај и за царинску службу, као и уређење зимовника на Чукарици; 20 мил. за грађење радионице; 5 мил. д. за појачање др= жавног учешћа у акцијском капиталу приватног речног бродарства. Сума од 110 мил. дин. добиће се: 1) закључењем државног зајма код Државне хипотекарне банке у износу од 45 мил. д.; 2) закључењем зајма код Државне Хипотекарне банке на подлози прихода калдрминског фонда у износу од 35 мил. дин.; 3) једнократном дотацијом 15 мил. дин. из Општег калдрминскогт фонда. Државни зајам од 45 мил, дин. закључиће се одједном или у траншама и то тек пошто буду исцрпена сретства из другог зајма од 35 мил. дин. који се закључује на подлози Општег калдрминскор фонда. Услови овог зајма утврдиће се споразумно између Министра саобраћаја, Министра финансија и Државне Хипотекарне банке. Отплата зајма вршиће се из специјалног фонда који се установљава овом Уредбом, а чији су приходи следећи: од такса за пријаву ради уписа у државни
Главни заводи: БЕОГРАД — ЗАГРЕБ
ПВО ЉУБЉАНА — НОВИ САД
_ Телефон интерурбан Београд; 21-801, 21-802, 21-803, 21-804,
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО А.Д.
телеграми : БАНКФЕРАЈН
25.000.000 ИХ МЕ RR da |D a
Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5145, 5446, 5441.