Narodno blagostanje

11, април 1936,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 235

Д-р Х. Вајрих и В. Миленковић

У 1935 ГОД. ПОБОЉШАЛО СЕ ЕКОНОМСКО СТАЊЕ У ЦЕЛОМ СВЕТУ И КОД НАС

Ми смо у једном чланку пре неколико година констатовали, да се појаве у маси могу проучавати на два начина: посматрањем и бројањем и мерењем. "Посматрање је примитивно, оно носи карактер субјективности-и недостају му елементи за утврђивање истине. Наш народ. је ту методу бесмртно окарактерисао оном причом о попу, по коме је народ у селу само умируцао, док није умрла попадија, а онда је помрло цело село. Економске појаве се могу бројати. Према томе је статистика једини начин проучавања економских појава. Статистички подаци могу се обрађивати на разне начине, при чему су индексни бројеви један од најбољих и најраспрострањенијих. Цело је питање пространства статистичког посматрања. У томе се отишло врло далеко. Нарочито у прибирању бројки које већ постоје у архивама и књигама разних уреда, а које раније нису прибиране по статистичким методама.

Тако је данас у напредним државама све већи број привредних појава обухваћен статистиком. На основу тога бирои за економске студије и за проучавање коњунктуре дају периодично прилично тачну слику промена у важнијим деловима једне народне привреде. Ми смо још далеко од тога да имамо ловољно података и да се исти обрађују по чисто научној методи. Али ипак постоји један низ података, који се публикују обично месечао, а на основу којих се може створити бар бледа слика о извршеним променама у нашој народној привреди,

Али се наш свет врло мало интересује за те податке. Код нас још суверено влада метода уопштавања појединачних појава и личних утисака.

Кад је у целом свету грасирала општа привредна депресија ми о њој ништа нисмо знали, Ми смо још увек

говорили у жаргону седам дебелих и седам мршавих годи-

на. Како се већ пет година непрекидно у целокупној светској штампи пише о привредној депресији, морао је израз да пређе и нашу границу. Изгледа да је то тек отскора 'случај, јер је невероватно, како се често у последње време употребљава тај израз и како се често говори, како народ не може више да издржи привредну депресију. Међутим, 1932 године, кад је општа привредна депресија била код нас на најнижој тачци, она се није ни помињала. На срећу по нашу земљу и на несрећу оних који ваде из главе диагнозу наше народне привреде, од половине 1933 године економске (се прилике код нас стално побољшавају. Побољшање не значи благостање, али побољшање је побољшање. Према томе, та кукњава (о општој привредној депресији тек у последње време изискује да се што чешће упозорује наше јавно мишљење на резултате статистичког посматрања стања наше народне привреде. Тога ради ми доносимо на овом месту један кратак и концизан преглед стања светске и наше народне привреде у 1935 години,

1 СТАЊЕ СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ

За год. 1935 сада већ располажемо скоро свима најважнијим статистичким подацима; ако их прегледамо, видећемо да се у целом свету несметано наставило привредно побољшање, што се могло констатовати преко целе године. Нарочит полет проузроковала: је ратна опасност у августу и септембру. Застој који је у 1934 био наступио после првог великог напретка у 1933, опет је преброђен, а често је достигнут чак и ниво пре криве. још важније нам се чини што се побољшавање наставља и у новој години; то се нарочито види по томе што је садашња привредна ситуација, упркос сезонским назатцима, ипак боља него лањске зиме.

У повећању учествовали су производња, запосленост и потрошња. Производња гвожђа и. челика повећала се за око 20%, а она угља и нафте за око 5%. И текстилна производња већа је у већини земаља. Незапосленост се смањила за даљих 30 поена на 190 (1929 = 100), тако да данас нема више ни два пута толико. незапослених колико их је било пре кризе. Али при томе ваља имати на: уму да је запосленост данас већ већа него 1920, што «се има захвалити у првом реду великој јавној и-приватној грађевинској делатности, Пораст потрошње види се нарочито по знатном смањењу залиха намирница и сировина, са 147 у 1934 на

128 (1929 = 100) и по повећаном трговачком обрту. По-

расле су цене и трошкови, али и добици. Ово је допринело |

повећању штедних улога и депозита које је, са своје стране, омогућило оживљење тржишта капитала и новчаног тржишта; истина, засада се ова коњунктура искоришћује углавном само за конверзије. једино је спољна трговина слаба; она се сасвим мало поправила, јер није било знат-

нијих повећања количина, док су цене у злату остале стабилне. Ипак је преброђено најгоре стање у погледу коли-= чина које је било 1933, тако да је наступило и извесно повећање вредности светске трговине са 34,1 на 347 (1929 = 100). С обзиром на трговинско-политичке догађаје последњег времена може се очекивати да ће ове године наступити даље побољшање; од нарочитог значаја је ту преокрет у држању С. А. Д. које су опет вољне да повећају увоз и да дају највеће повлашћење.

Разуме се да развој у појединим земљама није исти, али се могу издвојити групе земаља са приближно једнаким развитком. Највећу групу чине девалвационе земље, ако спојимо у једно оне са формалном депресијацијом и девалвацијом (Енглеску и њене последнице, Америку и јапан) са земљама југоисточне“ Европе код којих постоји само прикривена стварна депресијација. У већини ових земаља дошло је на основу политике јевтиног новца, а делимично и јавних радова, до доста изједначеног пораста производње, запослености и потрошње. Главни пример пружа, разуме се, Енглеска која је свесно опет преузела вођство у светској привреди. Побољшање прилика у 1935 осетило се у свима привредним гранама и у целој земљи, а не само код индустрије. производних добара и само у неколиким

_ крајевима као приликом наглога једностраног побољшања

1933. год. Треба ипак напоменути да је приватно грађење станова које је било главно упориште полета, лане већ прешло кулминацију. Одговарајући повећаној тражњи, порасле су и цене са 77,1 на 77,8; пораст бива још јаснији, ако се упореди број за децембар 1935 год., 80,0, са децембарским претходне године, 76,9. Цене су нарочито скочиле