Narodno blagostanje
Страна 274 о
tinu iz Francuske te u koliko je uvozi, uvozi je iz Amerike. Umesto strane rudače Italija je forsirala kopanje gvozdene rudače na Elbi i kod Breščije i upotrebu pirita za dobivanie „gvožda. U samoi proizvodnji prešlo se na upotrebu električnih peći zbog štednje ugljena.
—. Zbog: sve većih porudžbina u OON se neprestano stavljaiu u pogon visoke peći koje su u početku privredne depresije stavljene. van pogona. Sada. je i fabrika gvožđa u Vitkovicu. ponovo stavila u pogon i-treću visoku peć, koja je.prestala sa radom početkom 1932 godine.
— Posle Nemačke i Rusije, i ltalila je otpočela sa Fabrikaciiom sintetične gume. Poznata italijanska firma Pireli ima poseban laboratorii za ovu svrhu. Autogume i. ostali predmeti od sintetičnog kaučuka proizvedenog u Italiji ne zaostaju ništa iza proizvoda iz prirodne gume.
= У С.А. Д. продато је у 1985 год. 4750 мил. радиоапарата за 937,5 мил. долара према 4084 мил. за 178,5 мил. долара. у 1934. Највише је порасла продаја апарата у облику ормара и апарата за аутомобиле. Цене су у 1936 пале за 25%.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Уз сваку пошиљку примљену из иностранства чија вредност прелази 2.000 динара дужни су увозници приликом царињења поднети надлежним царинарницама у ду: пликату изјаве о начину плаћања, на обрасцима које издаје растер финансија.
— У молбама за плаћање јапанске робе морају се Народној банци доставити следећи подаци: а) име домаћег увозника, 6) износ стране валуте на коју фактура гласи и в) начин на који се роба жели платити (девизом, клирингом, приватним клирингом).
— Чехословачко житарско друштво одобрило је увоз даљњих 1000 вагона кукуруза из земаља Мале Антанте. Че-
хословачка има још непродатих 300 вагона домаће робе па.
ће се увозне дозволе давати само уз потврду да је увозник набавио и домаћу робу. На један вагон купљеног кукуруза одобравају се увознику два вагона иностране робе.
— Између Аустрије и Чехословачке закључен је привремен клириншки уговор, пошто преговори о увођењу општег платног клиринга са робним и финансијским контом још нису завршени. 1
— Почетком јуна састаје се у Прагу конференција Привредне Мале Антанте. На дневном“ реду биће саобраћајна и трговинско-политичка питања.
— Завршени су трговински преговори између Аустрије и Мађарске. Аустрија је спремна да до јуна преузме неискоришћени остатак пшеничног контингента.
— Ускоро почињу трговински преговори између Ма: ђарске и Италије. Преговараће се о извесној измени досадашњег платног споразума. проширењем система приватних компензација који чини основу садашњег робног ни платног промета између ових земаља.
= Аустралија намерава да изравна свој трговински биланс, а нарочито да смањи свој пасивни салдо у промету са С. А. Д. који износи годишње око 50 мил. долара.
— Jugoslovenski izvoz cementa uprkos privrednoj depresiji neprestano raste. Godine 1996 iznosio je 9299 hilj. tona,
a do 1931 godine podigao se na 4983 hilj. tona. 1932 god..
рао је па 321 ћиј,, а odonda „se opet diže i 1935 god. iznosi 489 ћу. tona.
— Jedna mađarska Tregovinsica Пелеја otputovala je
u Moskvu da pregovara sa pretstavnicima ruske vlade u
'cilju sklapanja Jednog trgovinskog: ugovora.
— Britanska mandatska vlada. zabranila je uvoz itali-. јапзке robe za Levantinski зајат koji će se odžati koncem 7
|
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 17
ovoga meseca u Tel-Aviyvu. Zbog foga је Italija otkazala „svoje učešće na saimu.
—. Nemačka vlada je obavestila vlade Austrije i OR. slovačke da na sve preferencijale po austrijsko-čehoslovačkom trgovačkom ugovoru i ona ima prava, na osnovu klauzule o najvećem povlašćenju. To odgovara opštem stavu Nemačke koja odbija da prizna preferencijale u dunavskom bazenu, ukoliko i sama unapred nije učestvovala u pregovorima.
— Rumunska spolina trgovina u 1935 god. pokazuje aktivni saldo od 6 milijardi leja. Uvoz iznosi 10. 42 milijardi a izvoz 16,47 milijardi. Uvoz je opao i po količini i po vrednosti a ižVoz se po količini povećao za 4,% a PO vrednosti та 20 57 prema 1934 godini.
| — Čehošlovačka spolina trgovina Za prvo tromesečje 1936 godine povećala se i po količini i po vrednosti prema 1935 god. Aktivni saldo iznosi 119,9 miliona kč. prema 243,3 miliona u istom periodu 1935 godine.
— U prvom tromesečju 1936 god. uvezla je Čehosloуаска 66,8 hiljada svinia prema 33 hiliade u istom periodu 1935 godine. Od toga na Jugoslaviju otpada 94,3 hiljade ргета 12,5 hiljada u 1935. godini.
— Jugoslavija uvozi sve više mašina i aparata. Dok ie ukupan uvoz mašina u 1933. god. iznosio 212 miliona din., u 1934 god. popeo se na 299,5 miliona. 1935 god. uvezeno je već za 960 miliona dinara mašina. Naročito Je porastao: UVOZ
·'industriiskih mašina.
— Trgovački pregovori između Amerike i Francuske, koji traju gotovo godinu dana, uskoro će se završiti. Ugovor je izrađen n detaliima i uprkos neznatnim razmimoilaženjima smatra se da će do konca OVOZ meseca biti potpisan. — Da bi olakšala težak položaj na tržištu zobi, švedska vlada ie odobrila slobodan uvoz kukuruza pod uslovom da uvoznik izveze odgovarajuću količinu zobi.
— У Мађарској је основано удружење за извоз медицинских биљака у коме учествују трговци на велико и они произвођачи који имају најмање 5 кат. јутара под медицинским биљкама и производе бар 95 метр. центи годишње. — Јулославија је у 1985 извезла 1172 метр. центи јаја за 109,4 мил. дин., према 120,1 хиљ. (101,7 мил. дин.) У 1934, 182,8 хиљ. (176,4 мил. дин.) у 1938 и 304,2 хиљ. (511,7 мил:) у 1930. Према 1930 је извоз у 1985 дакле за 80% мањи. Нарочито се осећа јака конкуренција Бугарске и Белгије. Највише се извози у Немачку (34%), затим у Италију (21%), Швајцарску (19,2%), Чехословачку (9,7%) и Аустрију (5,5%). У Шпанију је извезено свега за 0,2 мил. динара према 4,3 мил. у 1984.
— Бугарска влада одредила је за искључива тржишта вуне Шумен у северној и Карнобат у јужној Бугарској, најзнатнија вунарска средишта.
= Грчка увози 100 хиљ. тона пшенице, н то 75% низ Канаде, а остатак, из Аустралије. : .
— Talijanska vlada zabranila je slobodnu trgovinu svilenim čaurama. Sve čaure iz 1936 imaju se predati sabiralištima kojima rukuju polioprivredne zadruge i udruženja, i to uz minimalnu cenu od 5,50 lira po kg. za koju garantuje država. Za izvoz svilenih proizvoda, tkanih iz svile godišta 1936, plaća se premiia od 92,50—7,50 lira po kg.
_ НОВЧАРСТВО
| Привилегована Ана банка је од почетка свога деловања одобрила и исплатила: 20,5 хиљада хипотекарних зајмова у износу од 571,7 мил. динара, 1047 хиљ. задру“ жних у износу од 328,3 мил., 66 зајмова задружним органи“ зацијама у износу од 328,9 мил. и 2,8 хиљ. меничних и ломбардних У износу од 24,7 мил. динара.