Narodno blagostanje

25, април 1936.

1910 ~ 108.— 110— 108— 108.—- : - 109.50' 1911. 113.— 112.— 119.— ~ 118.— ~ }12.1918 120.— 124— 120.75 121.50, 120. 1981 "18125. 180 178.— 171.— - 1761933 фундинг 99— 92 — - 90.— 89— +90—.

Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су: 7% Блер 241/s—2961|»

21 април 951/»-—27 5193

ДЕВИЗНА БЕРЗА | | На београдској девизној берзи је У извештајној недељи примећен знатан пораст Мадрида на 680. Лондон,

Пешта и Грчки бонови остали су непромењени на 250, од-_

носно 885 и 30,75. Берлин и Беч су након пораста среди.

ном недеље поново попустили, тако да је Берлин незнатно пао испод курса у почетку ове недеље. Ни овога пута.

није било термина у маркама.

Лондон Берлин Беч Пешта Мадрид Грчки

- 8 бонови

17-IV 250.— 1394.86 908.18 885.— —.— 80.75

20-IV 250.— 1395.75 „912.— 885.— —— 30.50

21-IV 250.— .1395.02 917.08 885— · 645. 30.75

221 250.— 1396.—K 919.76 885.— · 660.— 30.75 28-IV 250.— „1394.75 „915.98 885—— 680— 30.75 ·

Обрт на београдској девизној берзи био је знатно већи но у прошлој недељи, али то долази отуда што је прошлога пута било свега три радна дана. Овога пута он износи 18.8 мил. динара. Највећи је промет био у маркама 6,4 мил. затим у шилинзима 5,8, пенгама 2,4, фунтама 2,2, швајцарским францима 0,5, драхмама 0,6, доларима 0,2 итд.

Курсеви девиза на Циришкој берзи били су свиу малом паду изузев Њујорк који је порастао на 307 и Београд који је остао непромењен на 7—

30-1 27-1 26-III 15-IV 29-IV Амстердам: 208.50 207.90 208.35 208.40 208.80 Лондон: 15.201 /2 15.19. 15.16 15.157 15.15 Њујорк: 304: /, 3023)4 3059/8 306.75 307.Берлин: 123.60 122.95 123.25 198.45 123.35 Париз: 20.26:/> 20.20%4 – 20.213/5 20.23 20.211/2 Праг: 12.78: [2 12.69 109) па 12:71 12.68 Београд: 7— 7— 7— 7— 7—

На слободној девизној берзи није било никаквих промена. Швајпарски франак остао је на 16,55—60, фунта на 251—252, долар на 50,70—51, · a швајцарски франак на 334,75—336 ·

ир

=

___ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

8% Блер 7 %Селигман

dinara franko utovarna stanica. ите Народно

JUGOISTOCNA IZLOŽBA __. _ ор 10 МАЈА [956 600. _ обтаса пагос ћи pažnju jugoslovensho-nemačhim косо“. odnosima.

NemačhRa industrija izlaže: poljoprivredne mašine i sprave, poljoprivrednoindustrijske uredjaje, djubriva, mašine uopšte, električne cenirale, alati specijalne mašine, prevozna sredsiva, putničRe i terelne automobile, uredjaje za snabdevanje vodom, zdtavstvene uredjaje, valrogasne sprave, elehirotehniku, radio, gradjevinski materijal, unutrašnju bkolonizaciju, hancelarijske potrebe. i

_Veliho učešće država jugoistočne Evrope. — Olahšice kod uvoza sirovina i poljoprivrednih proizvođa u Nemačhti. — Velika jugoslovensba kolehtivna isložba _ koju pritedjuje Nacionalni Komitet Jugoslovensbko-Nemačhe irgovinske komore u Beogradu. Legitimacije i povlašćene železničke harte dobijaju se kod svih putničkih biroa. Glavni depo: „PUTNIK“ a, d,, Beograd, Kolarčeva 1. | | Bliža obaveštenja daje: Nacionalni Komitet Jugoslovenshbo-nemačhe frsovinske homore, Beograd, Kraljev Trg 15. Palata Beogradske Trgovinske Komore O

Страна 279 ROBNO: TRŽIŠTE.

Sirovine. — Na svetskom tržištu sirovina vlada rela-. tivno čvrsta tendencija usled veće tražnie za potrebe industrije naoružanja. Naročito povoljnu tendenciju imaju metali, koji se najviše- traže. Međutim, na budućnost tržišta metala. ne gleda se. optimistički i to iz razloga što sve zemlle nastoje.

"да зе što više oslobode zavisnosti od inostranstva. Usled toga:

predviđa se da bi uskoro moglo da nastupi povećanje proizvodnje, koje bi, nesumnjivo, imalo za posledicu popuštanie cena. а _

Pšenica. — 'Tendencija na svetskom tržištu pšenice u ovo. iiedelji postala ie ponova čvršća i cene su зе тајо роpravile. Ovu promenu izazvalo je nekoliko okolnosti. Prvu pretštavlia izveštai Međunarodnog poljoprivrednog instituta u Rimu (o kome pišemo na drugom mestu u ovome broju) prema kome će ova kampanja biti završena sa vrlo malom vidljivom rezervom. S druge strane, na čvršću tendenciju uticale su i vesti iz Londona prema kojima Engleska namerava da otkupi celokupni kanadski stok da bi stvorila gvozдепи rezervu za slučaj rata. lako ova vest nije još našla potvrda u zvaničnim krugovima, ipak je trgovački krugovi пе odbacuju sasvim. Jedan od razloga ovoj mogućnosti oni vide u eventualnoj težnji engleske vlade, da Kanadu jače približi sebi, jer le ova posle novog trgovinskog ugovora sa S. A. D. počela sve više da se ekonomski vezuje za ove. Drugi razlog mogao bi biti u bojazni od većeg skoka. cena usled iscrplicnja rezervi.

· _ Кофегдат је ха maj notirao 4.99i/> hol. for. za Kv., a: Čikago 99.25 centi za bušel.

Na domaćem tržištu i u ovoi nedelji nastavila se labava tendencija; dok ponuda ima i od strane proizvođača i od frgovaca, doile је tražnja minimalna. Cene su notirale: Tisa: 145—147, Begej 143—145, Srbija Sava 143—140, glavna pruga 147.50—142 din. ·

Kukuruz. — Međunarodno tržište kukuruza i u ovoj nedelji zadržalo je čvrstu tendenciju. Roterdam je notirao 2.95 hol. for. za kv., a Čikago 61.75 centi za bušel.

Suprotno tendenciji na svetskom, domaće tržište je u znaku padania cena. Ponuda ima, ali je tražnja sve manja. Druga ruka se sistematski povlači iz angažmana pred bojazni da bi mogla da likvidira i ispod 100 din. Na novosadskoj berzi kukuruz je notirao 103—104 din., a Prizad plaća 102

а КЕ

Блегостање

ОНЕ

| AVIL