Narodno blagostanje
Страна 290 |
uvoz talka u prirodnoj boji na 8 odnosno 5 zl. dinara za 100
kg. Osim toga ie ponovo uvedena carina na uljano semenje i to: za laneno i konopljano maksimalna 2, minimalna 1 zl.
dinara za 100 kg, suncokretovo, tikvino i pamukovo 4138, za makovo 6 i 4.50, za sezamovo 8 i 6 i za ostalo seme maksimalna 6, a minimalna 4 zl. dinara za 100 kg. |
— Prema podacima Društva naroda porasla ie vrednost avetške irgovine (u zlatu) u februaru ove godine za 8,4% prema istom mesecu prošle godine. Kod toga se mora uzeti u obzir da su cene u zlatu porasle za 5%.
— Oko realizacije francuskog zajma u Holandiji u iz-
nosu od 100·mil. for., o kome smo već javili, iskrsle su ууеsne teškoće, jer Belgija, bojeci se diskriminacije Antverpena,-
ne pristaje uz trgovinske povlastice koje zahteva Holandija i koje je Francuska u načelu primila, Prema postojećim ugovorima između Holandije i Belgiie potrebna je za ovakve naročite povlastice saglasnost poslednje. = U Slovenačkoj se, na inicijativu КОГ lista«, radi :na. osnivanju slovenačkog. Privrednog saveta. U.tom Privrednom: savetu bili bi zastuplieni samo slovenački privrednici, bez obzira na političku podvojenost. Niegova bi zadaća bila da izradi plan za odbranu i očuvanje slovenačke privrede. "= Стека патегауа да зргомеде izvesne promene u svome uvoznom sistemu, i to kontingentiranjem robe Која se dosada mogla slobodno uvoziti; eventualno će se neke vrste te robe prebaciti među robu koja se uvozi putem kompenzacije. Grčka štampa navodi kao razloge za ovu promenu Veliki odliv platežnih sredstava iz Grčke banke usled porudžbine Za naoružanje, i pogoršanje grčkog trgovinskog bilansa u prva dva meseca o. g. Да to vreme je pasivni saldo u spolinaoj trgovini dostigao iznos od 896 mil. drahmi prema 372 mil. godinu dana ranije. Uz to je porastao uvoz baš iz onih zemalja sa kojima Grčka nema klirinškog: sporazuma (Engleska, S. A. D.), tako da se moralo plaćati devizama, a istovremeno je baš izvoz u te zemlje opao, što je oskudicu u devizama još povećalo.
— Austrijsko-talijanskom platnom ugovoru od decemDia 19935 godine produžuje se” važnost do 30 septembra 1936, ako se ne otkaže 30 iuna o. g. Posle će se produživati· prećutno, .ako se ne otkaže sa tromesečnim rokom...
— U Bugarskoj je objavljena nova uredba o _oolinoi Сен Kontingenti nisu promenieni, ali su odredbe o kompenzacionom prometu pretrpele veće izmene. Do sada je bio dozvoljen: samo uvoz naivažnijih sirovina za industriju; sada ie: ova lista proširena.
SOCIJALNA POLITIKA
· — Na poslednioi sednici Upravnog odbora Centralne berze rada u Ljubljani iraženo: je da· se nastavi sa javnim
radovima u većem obimu, da se uvede prirez za nezaposlene .
radnike, da se uvede osiguranje u nezaposlenosti itd.
237 "1 mešecu martu tražilo je uposlenja, kod javnih berzi rada 40,7 hilj. liča, od kojih 6 hili. ženskih. Sa ipreostalima. iz mešeca februara broj. nezaposlenih je iznosio 74,9 hili. Na. kraiu marta ostalo ie nezaposlenih 30,8. hili., od Коjih :4,3 hili. ženskih.. U toku.toga meseca pomoć je primalo 19,7 hili. lica kojima ie isplaćeno 2,1 mil. dinara. Na redovne pomoći otpada od toga l,7 mil., na vanredne 278,5 11. па putne troškove | na pomoć u naturi preko 90 hili. dinara. Na dan 1 aprila bilo ie nezaposlenih u svim berzama rada 31,6 1. od kojih 4,5 hilj. žnskih radnika |
— U Nemačkoj ie objavljen nov žakon o zakupnihama i zaštiti zakupaca.
instalacije: Za. · toplu. Vodu 29% predratne” kirije, 506 питати
- НАРОДНО
Minimalna kirija ulvrđena je за 110%. predratne kirije; visinu zakonske zakupnine određuju po: 'krajinske vlasti. Za: centralno... grejanie. dđdođaje se a. Za. : fica. Cane. OM UO MN OD novca O O "5
БЛАГОСТАЊЕ БРАНЕ
— Бугарска влада донела је закон о образовању. државног потпорног фонда за незапослене интелектуалне“ раднике. Свима намештеницима приватних предузећа чије.
су плате веће од 6000 лева (2900 дин.) одбијаће се од принадлежности посебна дажбина у корист тога фонда, и
то.3% код плата од 6—9 хиљ. лева, 5% код.9—12 хиљ. : 7% код 12—15 хиљ. 8% код 15—920 хиљ., а 10% KOJI: HpeKo 20 хиљ. лева. Фирма која би месечно могла да обустави. од плата својих намештеника више од 1350 лева, (650. дин.), има право да запосли једног незапосленог интелектуалца као практиканта, и то са платом од најмање 1350 лева (650 дин.) код лица са средњошколском спремом, -
а најмање 1750 лева (850 дин.) код факултетски образова-
них. Велике фирме код којих би обуставе биле веће, за-. Ако не би.
послиће одговарајући број интелектуалаца. хтеле да приме овакве намештенике, има се обустављени
новац уплађивати у државни фонд који ће служити за.
плате незапосленим интелектуалцима који би се запослили у државним предузећима.
SPOLJNA TRGOVINA
— U mesecu martu o. S. izneo je naš izvoz 345,6 ти.
dinara, prema 362,2 mil: u istom mesecu prošle godine, što
znači za 130 mil. više nego u mesecu februaru. Tome uglav-_
nom sezonskom povećanju izvoza odgovara i znatan porast uvoza koji iznosi 420 mil. dinara. što znači za oko 130 mil. više no u februaru o. 8., a za 135,8 mil. više nego u mesecu:
martu 1935. Prema tome je pasiva našeg trgovinskog bilansa
iznela u martu 74,4 mil. dinara, a u prvom tromešsečju 0. E.
>
206,9 mil. To dolazi uglavnom zbog velikog povećanja uvoza
za preko 37%, dok je izvoz uprkos sankcija opao prema pro-
šloi godini za svega nešto preko 2%. — U prvom tromesečiu ove godine naš trgovinski bi-
lans bio je pasivan za 207 miliona dinara, prema aktivi od
вкого 100 mil. dinara u istom razdobliu prošle godine.
NOVČARSTVO O : ИЕ ( — U mesecu martu ove godine iznosio je broj čekovnih računa kod Poštanske štedionice 95.695. Saldo po če kovnim računima porastao je prema mecesu februaru od 1.050 na 1.178,4 mil. dinara. Porast prema tome iznosi 198,
mil. din., pa je tako saldo dostigao normalno stanje od pre upisa Blagajničkih zapisa krajem februara i početkom marta o. 8. U mesecu martu prošle godine saldo je iznosio 1002,9 mil. dinara.
— Promet ljublianske berze u 1935 bio je 914.76 mil.
din, prema 173.4 u 1934. Najveći deo prometa Opada na de vize (2109 prema 170.2 mil. din.).
— Izvoz стадеупог drveta u prvom tromesečju” kretao se OV ako:
vagona mil. din. 1936 10.544 887. 1935 | 17485 | 1490 | 1030 | 90.945 | 17227
— Talijlansko Ministarstvo finansija ргоди Но је punomoć Taliianske banke za Kupovinu 7% тедипагтодпог austrijskog zajma, DO Кигзи 790 Шта ха 1000 lira nominale. Italija upotrebljava. te papire za plaćanie uvoza iz Austrije. Prema sporazumu sa Austrijom, trebalo bi na taj način da se vrate u Austriju hartije od vrednosti za oko 20 mil: lira. JE: deni kurs, izgleda, da ne zadovoljava imaoce, Oni Su prodali srazmerno samo male količine tako da je taj U plaćanja naišao na jeočekivVane teškoće. | LA 3 =
· = U Poliskoi se nastavlja tendencija tezaurižačile nov: са: Naročito velika -tražnja»postoji na selu, tako da se raz“vila živahna spekulaciia.od strane -privatnih banaka 1. imenjačtanovništyaj лире еранванкарење