Narodno blagostanje

2. мај 1936.

U objašnjenjima uz novi Finansijski zakon izrično se ističe da devalvacija valute uopšte ne dolazi u obzir kao gredstvo za izravnanje nivoa troškova sa svetskim nivoom. Ali ipak izgleda da vlada pod pritiskom događaja pristaje uz neku hladnu devalvaciiu, ti. na promene vrednosti ponekih delova imovine, kao na pr. sada kod povefilaca banaka. Dvema velikim bankama i nekim važnijim regionalnim zavodima moralo se dozvoliti zakonski moratorij, ler podizanje uloga od strane ulagača nikako ne prestaje; dok su, međutim, te

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 289

mere bile samo privremenog značaja, sada, izgleda, ne preostaje ništa drugo nego moratoriij kao poslednje, konačno rešenje. Ne samo da će se od akcionara zahtevati žrtve u kapitalu, nego će se diktatom i poverioci po obligacijama primorati da učestvuju u sanaciji, time što će se obligacije najpre pretvoriti u akcije, a posle eventualno i smanjiti. Ali time je načelno izvršena ista korektura Која je, po mišljenju teoretičara devalvacije, zadatak i cili te mere: prilagodđenje rentne imovine. |

_ ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

'— Bugarska Državna polioprivredna i zadružna banka odredila ije, kao. i lane, zvanične cene za ružine latice, i to 1 leva za 1 kg. crvenih, a 2 leva za kg. belih. God. 1930. cena crvenih ruža bila ie oko 20 leva po kilogramu.

— Šećernom repom zasejana površina u Evropi sa Rusijom ceni se u Ovoj kampanji na 2,86 mil. ha prema 2,79 mil. u prethodnoj. Najveći porast je u Nemačkoj, sa 361 hilj. ha na 385. hili., Španiji sa 65 hili. na 88 hilj. i Rusiji sa 1,22 mil. na 1.24 mil. Zasejana površina smanjila se u Rumuniji sa 36 hilj. ha na 27 hilj., Austriji sa 44 hili. na 38 hilj., Bugarskoi sa 7 hili. na 2 hili., Jugoslaviji sa 28 hili. na 26 hili. itd.

— Seljaci iz okoline Bielovara podneli su pretstavku gradskom poglavarstvu u kojoj traže: sniženje gradskih daća za stoku za 50%, a za životne namirnice za 75%. Osim toga se traži da se seliacima dozvoli neograničena prodaja svih vrsti seljačkih proizvoda, naročito hleba i semena. U slučaju da se njihovi zahtevi ne ispune, seljaci neće dolaziti na tržište, kao što su to sproveli u Petrinji i u nekim drugim gradovima Savske banovine.

— U Novom Sadu je osnovana organizacija poljoprivrednih proizvođača Dunavske banovine za regulisanje cene i unovčenija poljoprivrednih proizvoda pod imenom Seljačka odbrana. Organizacija je po svemu slična Gospodarskoj slozi.

— »Gospodarska sloga« odredila je sledeće падпјсе polioprivrednim radnicima: za vezivanje, plevljenje i kopanje vinograda 12—20 dinara bez obzira na pol radnika, za prskanje vinograda 22,50 dinara dnevno bez hrane. Za košenje, žetvu itd. određena je zarada na dva načina: 30 dinara na dan ili 80—110 dinara po obrađenom katastarskom jutru.

IDNUSTRIJA

— Čelična industrija u Americi sve više proširuje svoju delatnost. Proizvodnja je dostigla 67% svog kapaciteta. Ovo se ima naročito pripisati sve većoj tražnji čelika od strane automobilske industrije kao i novom izgrađivanju od poplave oštećenih krajeva.

— Sovjetska vlada započela je sa bušenjem izvora nafte u okolini Krasnokomska. Ova bušenia imala su uspeha jer jedno vrelo daje dnevno 12 tona nafte. U toku je još 6 novih sondiranja.

— U vezi sa povećanjem deoničkog kapitala industrije gvožđa a. d. u Zenici od 15 na 45 mil. dinara, raspisan je upis novih 300 hili. akcija. Od toga je dosada upisano 295 hilj. komada, ti. 98%. Preostala 2% 35akcija bila su rezervisana za interesente iz inostranstva, no kako su nastupile teškoće pri prenosu stranih deviza i ovaj će se ostatak prepustiti domaćim interesentima.

— Ruske ekspedicije pronašle su bogata nalazišta indiuma kod Altjusa, istočno od grada Frunze, u Srednjoj Aziji. Dosada je ovai retki metal koji je mekši od kalaja, bio poznat Samo u Americi gde 1 gram staje 3. dolara. Dobra

nalazišta kalaja pronađena su kod Tekeliia, jugoistočno od turkestanske. stanice Uštobe. :

— Čisti dobici 93. najveća američka preduzeća za DIVO tromesečje ove godine pokazuju porast od 40% prema istom razdoblju prošle godine. |

— Firma Ringhofer (Prag), koja je dosada proizvodila . samo vagone i električna vozila, počeće uskoro i sa proizvodnjom aviona.

— Udruženje industrijalaca Savske banovine predlaže osnivanje industrijsko-poljoprivrednog odbora za izrađivanje novih predloga o saradnji.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Narodna banka je obustavila izdavanje dozvola za kompenzacione kupovine u Čehoslovačkoj. Čehoslovačka Narodna banka nastoji sada da se to pitanje povoljno reši, pa je već u tom cilju i preduzela potrebne mere.

— Stanje naših aktivnih kliringa bilo je na dan 23 0. m. sledeće: prema Nemačkoj 448,5 mil. din. (za 21,7 mil. manje no 16 o. m.), Bugarskoj 771 hilj. dinara ( — 65 hili.), Turskoj 2,83 mil. (— 174 hilj.), Italiji 153,5 mil. dinara (— 1,7).

— Proračun gradskog poglavarstva u Osijeku iznosi na strani rashoda 37.1 mil. din., dok se kod prihoda pojavljuje manjak od 4.0 mil. din. koji će biti pokriven 71% gradskim prirezom na neposredni državni porez od 6.6 mil. dinara.

— Mađarska je pobolišala položaj inostranih poverilaca odlukom, po kojoj su inostrana potraživanja potpuno validna i neosporna ako dužnik ne uspe da dokaže da mu je Narodna banka odbila da izda dozvolu za nabavku potrebnih sretstava za isplatu.

— Guverner naše Narodne banke dao je izjavu o novo uvedenoj kontroli uvoza, iz koje se dobija sledeća slika: kontrola uvoza uvešće se prema zemljiama sa kojima imamo раsivan trgovinski bilans, izuzev one zemlje sa kojima imamo klirinški platežni promet. Sama kontrola sprovodiće se na taj način, što će se utvrditi izvestan broj artikala koji će se moći uvoziti tek pošto Narodna banka da dozvolu za nabavku platežnih sretstava. Osim toga je g. guverner naglasio da će se kontrola uvoza protezati uglavnom samo na gotove fabrikate. Od te nove mere očekuje se pojačanje našega izvoza u one zemlje sa kojima smo imali pasivan trgovinski bilans, da će biti povećani kontigenti koje smo dosada u tim zemljama imali i da će nam biti podeljeni novi.

— U Poliskoi jie donesena uredba o zabrani slobodnog prometa sa inostranim devizama i zlatom. Ta mera se pravda velikim kupovinama zlata i stranih deviza koje su u poslednje vreme nastupile. Time se, kako kaže službeno saopštenje, slabe rezerve emisione banke, a istovremeno se oduzima privredi potreban kapital, što dovodi do ometanja izvršenja vladinog programa o suzbijanju nezaposlenosti.

— Prema izmenama tarifnih stopa po poslednjem rešeniu Ministarskog saveta, ponovo se uvodi carina za шјапе plodove, od 4—6 zl. dinara za 100 kg., povišena je carina za