Narodno blagostanje

_ Страна 294 __ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 18 7% Seligman — = = — 27-IV 250.— --1893.14 919.95 885— 690.—. 31"Ratna šteta, prompt 35795 357— 35750 857.25 28-IV 250.— 1891.27 922 — 885—— 685— 481.25 z Ratna, šteta, termin | — — — — 929-IV · 250.— 1386.35 920.593 885.— = - 831.25 Narodna banka — 6850.— 69850.— 6350.— Obrt na beogradskoj deviznoi berzi bio je u izveštaj-

· Agrarna banka” | |) 092 —— 216—) 216— ı 217.— , noj nedelji 15,4 ту. фпага, ргета 18,8 т!. и ргобјој nedelji. | 7% Stabilizacioni zaiam — 81— — — Tu međutim upozoravamo da ovoga puta, radi ranijeg zaklja6% Dalm., prompt 1000 — == — — čenja lista, nismo uzeli u obzir i obrt od četvrtka, kao što to » |» 5000 64.— 64.— 64.— — obično činimo. Najveći deo je otpao na Berlin 5,6 mil. dina-

» termin — — -— — га, хант Век 3,7, Речи 2.8, Гопдоп 2.25, Pariz 0.4. Cirih 0.27

Duvahski loz — — — „Crveni Krst , — Ба = ; 3 Lutrijski zajam 1888 — — %*) bez kupona. | Obrt na beogradskoj О berzi izneo je u izVeštajnoj nedelii (koia je za 1 dan kraća zbog zaključenja. lista u sredu umesto u četvrtak, kao obično) svega 2,77 mil. dinara, prema 4 mil. koliko je iznosio u prošloj nedelji. Od toga je otpalo na: Ratnu štetu 1.281 hilj.. dinara, 7% Inve: sticioni 73, Begluke 287, Dalmatince 393, Stabilizacioni 72, 7% Bler 219, Narodnu banku 221 i Agrarnu banku 219 hili. : dinara. | - | - Obračunski kurs naših dolarskih papira u Niujorku bio je: 24-IV: 43,5673, 27-IV: 43,5495, 29-IV: 43,5495.

Naši papiri na stranim tržištima

“Popuštanje kurseva naših papira Које је nastupilo krajem meseca februara o. g. potrajalo je i u izveštajnoi nedelji. Nakon porasta od treće nedelje januara koji je doКао uglavnom pod uticaiem glasova o novom aranžmanu naše države sa francuskim porterima naših zaimova, a trajao je do kraja februara, kursevi su stalno popuštali, tako da su sada opet dostigli svoj nivo od sredine januara. Naročito je karakterističan pad Funding obligacija koje su se sve do početka ovoga meseca kretale oko 100, zatim se 15 spustile na 90, a već 21 o. m. su noftirale svega 88. Na kraju ove пеdelie kretale su se između 88,25 i 88,50. Prema prošloj nedelji najjače je popustio 5% zajam iz 1902 za 4 poena na 120, zatim 7% iz 1931 za 4 па 172, 4:Ј6% iz 1910 za 3 na 106,50, 41J-% 12 1911 ха 3 па 109, 4% 12 1895 та 2 па 120, 5% 17 1913 za 1,5 na 18,50. Jedini ie izuzetak 41|=-% zajam iz 1909 koji se prema prošloj nedelji malo popravio za 1 na 113,

nakon što je i on pretposlednjeg dana notirao svega 111. 181 201 27J-IM: 221 2319 2410

4% 1895 199.— 123— 120— 120— 19— 1205%' 1902 199.— 127.— 195.50 128.— 122— 124411,% 1906 ПЛАН 1138 |INC_ 111. — "JIJL:50 |M 41/2% 1909 11— 1l|U— 114 12=- 1!1— 11341t}o % 1910 100— 109.— 106— 109.— 105.50 106.50 41/% 1911 112— 112— X#10G6.— 109.— 108— 1095% 1915 118— 117. 116.50 119— 120— 118.50 79% 1931 175. 184. 169.75 172.50 173.— 17285%. Еипа пе 90.— 89— 88— 88.550 - 88.95 88.50 Kursevi naših papira na njujorškoi berzi bili su: 7% Bler 8%. Bler 7% Seligman

245|gs-—257|s 253Ja—27

DEVIZNA BERZA

Na beogradskoi deviznoi berzi bila ie u izveštajnoi nedelji i tražnia nešto manja no obično. Funta ie ostala hepromenjena na 9250, Berlin jie nešto popustio, naročito poslednjeg dana, tako da je notirao 1386,35. Beč je naprotiv čvršći prema prošloj nedelji i notira 920,53. Pešta је: пергоmenjena na 885, Madrid nešto čvršći, poslednjeg dana nije

rađen. Solun čvršći naročito poslednja dva dana na 81.25. Grčki Madrid bonovi

24 aprila 281J-—82

London Berlin Beč Pešta 24-IV 250,—

1396.— 918,98 885.— 660.— dl.-

mil. dinara itd.

Na ciriškoi deviznoi berzi popustili su malo: А dam i Pariz, popravili se: London, Niujork i Prag, a Beograd i Berlin ostali nepromenjeni. |

30-1 271 961 29-IV 29-IV

Amsterdam 208.50 207.90 208.35 208.80 208.30 London 15.205 5 15.12 15.16 1515 15.165 Мјијотк 304: Ја 3023/4 3059/8 307—— 307.48 Berlin 123.60 122:95 123.25 123.35 123.35

Pariz 20.961} 20.20%a4 20:91%2 20.2it/e 20.211a Prag 12.781 2 12.69 12.69 12.68 12.69 Beograd 7.— 7.— 7.— 7.— /.—

Na slobodnoi deviznoi berzi nije bilo u ovoj nedelji nikakvih promena. Švajcarski franak je ostao na 16.55—60, a na toj bazi su izračunavani i ostali kursevi tako da se ni oni nisu menjali. Prema tome ije funta ostala na 251. 50—252, доЈат 50,70—51, a francuski franak 334—386.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Сировине. — На светском тржишту сировина продужује се и даље чврста тенденција услед сталног повећања тражње, које долази с једне стране због увећане сезонске потребе, а с друге због форсираног наоружања у целом свету. У априлу месецу нарочито је био велики промет бакра чија је цена за електролитин достигла 41.75 фунту стерлинга или 25.20 у злату према 20.65 у истом периоду прошле године. Само два стандардна артикла светске трговине имају ниже цене у поређењу са ценама у истом времену прошле године; то су кава и маст.

Цена вуне такође је стално у порасту, јер су залихе у произвођачким земљама сведене на најмању меру. У Антверпену вуна нотира 17.95 златних пенса за либру или 90.2% више од цене у истом времену прошле године.

Пшеница. — На светском тржишту и у овој недељи владала је чврста тенденција, која ће се, како по свему изгледа, одржати до почетка нове кампање, јер Канада поступа врло опрезно са понудом, а Аустралија је успела да знатне количине пласира у земљама Далеког истока и у Енглеској. Вест о намери Енглеске да купи цео сток канадске пшенице није још потврђена. Извештаји о стању усева изменили су мало досадање изгледе за нову жетву. Тако последњи званични извештај из С. АЛ НД. го= вори, да не треба очекивати знатно већу жетву од прошлогодишње, јер се ипак показује да су у току зиме усеви били знатно оштећени. И у европским земљама рачуна се да ће штете од неповољних временских прилика бити веће но што се очекивало до пре месец дана. Све ово утиче на одржавање постигнутог нивоа цена.

У Ротердаму половином недеље пшеница је нотирала 4.90 хол. форинти за квинтал, а у Чикагу 98.50 центи ва бушел.

Домаће тржиште и у овој недељи било је у знаку врло лабаве тенденције. Тражње скоро уопште није било. Млинови се уздржавају од набавке већих количина, јер не желе да у нову кампању уђу макар и са најмањом ре-

"зервом пошто очекују да ће се цене, за случај врло добре

жетве како за сада изгледа, формирати на бази ротердамског паритета. Цене су: нотирале: Бегеј и Тиса 140 дин.