Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 311 _

9. мај 1936. +1.% 191 114,50 114.— 113.— 114.— 109.5% 1913 122 = 127,50 127.— 125— 119,50 7% 1931 102 — 171,50 174— 180.— 177,50 5% 1938 фунд. 99,26 89,25 90,25 91— 91. —

Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су: 7% Блер 8% Блер 7% Селигман 4 маја 245Ј8—26.— 25:/4—26', 38'/8—42.——

ДЕВИЗНА БЕРЗА

На европском девизном тржишту била је у извештајној недељи свакако навала на франак најинтересантнији догађај. Она је овога пута била тако јака да се депор по двостручио на 22% за 1 месец, односно чак на 32—84% за 3 месеца (рачунато за годину дана). Есконтна стопа повишена је на 6%, а очекује се још и даље повећање. Интересантно је да навале на франак иду углавном у корист Белгије и Енглеске. Енглески регулациони фонд је и овога пута интервенисао али није могао да их заустави. „Прагер Пресе“ на пр. верује да ће, уколико се Француска не одлучи за девалвацију, доћи свакако до забране извоза злата и до девизног режима.

На београдској девизној берзи интересантно је у извештајној недељи знатно попуштање марке. То се никако не може објаснити техничким положајем марке на нашем тржишту, јер се он напротив поправио, с обзиром на пасивност нашег трговинског биланса. Изгледа, међутим, да с обзиром на именовање г. Геринга за „диктатора сировина и девиза“ наши извозници сматрају да би могло доћи до девалвације марке. Под теретом њихових знатнијих понуда попустила је марка у прошлој недељи од 1386,35 на 1335,30, док је курс у термину износио 1330.— за 31 мај и исто толико за 30 јуни. Мало је попустио и Беч на 916,07, као и Солун на 31, док су фунта и пенге остале непромењене на 250, олносно 885. Мадрид је рађен само 5 0. м. и то нешто чвршће него прошле недеље по 690—

Лондон Берлин Беч Пешта Мадрид Грчки

бонови

90:IV / 250— 1380,20 922,79 885.— —— 31,50 1-У 250.— 1382,68 917.— —.— —.— 314 У 250— 1353,28 915,23 885.— —— 315-У 250.— 1388,92 917,08 885—— 690— 317-V 250.— 1385,80 916,07 885— —— 31—

Обрт на београдској девизној берзи био је у овој недељи 16,3 мил. динара. Највећи део отпада на Берлин 7,2, затим Беч 4,2, Лондон 1,6, Пешту 1,6, Њујорк 0,9 мил. динара итд.

На циришкој су берзи сви курсеви били у скоку за 8—4%o према шв. франку, који је интернационално лабав.

30-1 27-1 26-III 29-IV 6-У

Амстердам 208.50 207.90 208.35 208.30 208.90 Лондон 15207] | 15:12 1516 15165: 15.272 Њујорк 304-ј4 – 3025], 3055 /8 307.48 307" 5 Берлин 123.60 122.95 198.25 193.95 124.20 Париз 20:26%/> 20.203Ј4 - 20.217/, 20:20. | 2098 Прав 12.73/2 12.69 12.60 12,69 12.75 Београд 7— 7— 7— 7— 7.—

На слободној девизној берзи остао је швајцарски

франак непромењен на 16,55—60, француски франак на;

334,50—836 и долар на 50,85—51, док је фунта мало порасла, 251,50—252,25.

=пппоноппџппши ugudHHBHHBHHHuHHgHHHHHHHHHHHHHHMHHHBpHHHHHMBHHuHBBHHH NH

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

Е. Са. РОМ г СО.

Кнез Михајлова 39.

ROBNO TRŽIŠTE

Pšenica. — Čvrsta tendencija na svetskom tržištu nastavila se i u ovoj nedelji. Pored Engleske veći kupac australijske robe bila je i Italila. Prve privatne procene o žetvi ozime pšenice u S. A. D. nepovoljnije su od prošlogodišnjih. Što se tiče prolećne pšenice u prerijskim oblastima, ni njeno stanje nije najpovolinije. Po svemu sudeći, izgleda da oVOgodišnie povećanje zasejane površine u S. A. D. neće imati za posledicu i znatno veći prinos prema prošlogodišnjem. Ove nedelie ponova su lansirane vesti o nameri Engleske da kupi veći deo kanadskog stoka radi pojačanja svoje rezerve. Ovo

· je došlo, verovatno, zbog toga što ie ministar odbrane Inskip,

u zajednici sa ministrom trgovine Reksimenom, uzeo u proučavanje ovo pitanje. Ali, po svemu sudeći, do kupovine neće doći, već će se rešenje naći u tome, da Kanada jedan deo svoga stoka drži stalno u Engleskoj. Izgleda da će ovo biti predmet skorih pregovora između obeju zemalja.

U Rotefdamu pšenica je notirala 4.80 hol. for. za kvintal, a u Čikagu 96.50 centi za bušel.

Na domaćem tržištu vladala je labava tendencija. Poslovanie je svedeno na naimaniu meru usled čega cene i dalie popuštaju. Na Tisi i Begeju pšenica je nuđena po 137 13G din. prema 140 din. u prošloi godini, ha Зау! ро 139 prema 133—195, na glavnoj pruzi po 135 prema 138—140 din. Nova roba na novosadskoi berzi tražena je po 117 din. što bi otprilike odgovaralo roterdamskom paritetu.

Kukuruz. — Svetsko tržište kukuruza i dalie ie u znaku vrlo čvrste tendencije, jer ie Argentina zabranila proizvođačima da novu robu iznose na pijacu pre konca maja, da bi se mogla dovolino prosušiti, jer su u vreme branja atmosferske prilike bile nepovoljne. U Roterdamu cena je skočila na nešto preko 3 hol. for. za kvintal, a u Čikagu notirala ie G2 centi za bušel.

Domaće tržište i ove nedelje bilo jie u znaku labave tenđencije. Vagonska roba nuđena je po 98 din. paritet Vršac ili Inđija, a šlepska za maji po 98—100 din.

Stoka. — Na bečkom tržištu svinja cene su skočile za зеконко groša po kilogramu i prodaja je višena na bazi 1.40—1.48 šil. ke. prema kvalitetu. Održavanje relativno Visokih cena na bečkom tržištu posledica je s jedne strane manje ponude domaće robe, a s druge veće potrošnje usled hladnog vremena. Goveda su bila nepromenjena i prodavana su: treća klasa 0.65—0.80, druga klasa 0.80—0.95, prima 11.90, ekstremna 1.80 šil.

1 na praškom» tržištu svilia cene su Sc OoVe nedelje popravile za 0.30 kr. i notirale su 6.50—7 kr.

Na domaćem tržištu svinje su ove nedelje bile čvršće. Ekstremne robe je sve manje, jer je proizvodnia opala. One su prodavane nešto preko 7 din., a srednje 6—6.50 din. Goveda su malo oslabila. Dobri volovi prodavani su po 4.50, a oni slabijeg kvaliteta po 3.50 din. Ekstremna roba vlastelinska, koje ima relativno malo, prodavana je po 5 din. kg.

Mast. — Standardizovana izvozna roba, koja ide u Nemačku i Čehoslovačku, radi se na bazi 14 din. ab fabrika. Roba, namenjena domaćem tržištu, koja se sakuplia po selima prodaje se po 10 din. kg. Za nekoliko neđelia u Zemunu biće podignute prve instalacije za presovanje masti na amerikanski način. Ova mast biće jevtinila od standardizovane i ona će na izvoznim tržištima moći da se takmiči sa američkom robom, koja je preplavila evropska tržišta. U projektu je takođe da se podignu i instalacije za. destilaciju masti, koja bi se presovana mogla izvoziti u Englesku.

чин BnpppHppHpHdHHHHBHHHHHdHMHHBHHHHppppHBHRHDDpHunMHMHHuB RUR RH HM DU BO

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАТРЕЊ

Берислевтњевна 7.

аишипинишиацивопови | ипичапипипанас ивишапивалиноооврнисолипш вино внин вппппопиминимвинлтишинвиваиоиинннчини

|