Narodno blagostanje
9, мај 1936.
В. Бајкић
РАТ И ДЕВАЛВАЦИЈА
— Два питања о којима се највише говори у Западној Европи РАТ (Утисци са пута)
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 299
1 У БЕРЛИНУ СРЕДИНОМ 1985
У лето 1985 године присуствовао је потписани једној вечери у једној дипломатској кући у западном Берлину. Највећи део гостију припадао је берлинском дипломатском кору. Говорило се највише о талијанско-абисинском сукобу. С изузетком писца ових редака нико није веровао да ће Италија моћи да противстане притиску Друштва · народа. У живој дискусији излетела је потписаноме реч, да ће кроз две-три године најдаље цела Европа да букти у ратном пламену. Велимо, да нам је измакла реч, не због тога што у то нисмо веровали, већ због тога, што су нас сви, који су је чули, гледали готово са сажаљењем. Иако нису казали, свакако су мислили, да је тако штогод могао да изговори само балкански менталитет. Ми смо се трудили да докажемо основаност нашега гледишта. Указивали смо на велику литературу последњих година у којој се истиче ратна опасност у Европи са све више одлучности и убеђења. Баш је тих дана изашла на немачком књига американског новинара Никербокера') која је за кратко време достигла продају од 24.000 и у којој се тврди, да ће рат у Европи да започне у Данцигу. Исто смо тако поменули књигу г. Едуарда Бенеша објављену у cepHiH: „International Сопесшаноп="). По њему ратна опасност лежи у Средњој Европи. Али је целокупно наше извођење остало без ефекта. Нарочито су дипломати војничкога реда опонирали. Марински аташе једне велике државе одговорио је отприлике следеће:
Ниједна држава није спремна за рат. Свима државама недостају најосновније потребе за вођење рата. Италија, Немачка, Енглеска и Француска су без нафте. Сем Француске која има нешто злата, свесу остале земље без златне резерве.
П У. БЕРЛИНУ
У Берлину нема никакве промене за последњих десет месеци: он је миран исто тако као прошле године. О рату се много говори и пише, али не као о догађају који непосредно претстоји. Немачка се налази огромном економском полету као и Шведска, Норвешка, Енглеска, Канада, делимично Сједињене Америчке Државе итд. Привредни свет који никад не може заборавити очајно стање немачке народне привреде у 19382 год., сав је срећан због овог великог обрта на боље и сав је пун оптимизма. Све је легло на посао.
1) H. R. Knickerbocker: Kommt Krieg: in Europa? Berlin 1934.
5) Едчага Beneš; The Problem of Central Europe, London 1984.
У
Како данас зараћена држава не може уопште да рачуна на кредит, то се без златне резерве. не могу да покрију најпрешније потребе рата. Према томе материјални и финансијски разлози чине и помисао на рат смешном.
— Да ли је у историји икада било државе, — одговорили смо ми, — која је била потпуно спремна при објави рата» -
— Није — одговорио је аташе, устежући се:
— Онда то ни данас неће бити сметња рату.
— Али Ви треба да водите рачуна о огромним променама код народа, које су се извршиле после Светског рата. Данас је много већа одговорност владе према народу за вођење рата, а као што рекох и ризик много је већи.
— Јесте, ризик је много већи, — гласио је наш одговор, — али је ризик на обема странама. Државе удао неспремне у рат рачунајући да је против“
ник још мање спреман. Кад би државе које улазе у рат резоновале као што резонујете Ви данас, кад би вршиле инвентар, као што то ради произвођач уочи пуштања подузећа у погоњ свакако да уопште не би било рата. Али рат није рационалан акт. Напротив, скроз ирационалан. Чим се одговорни фактори или народ реше на рат, престаје резоновање и почиње мистицизам. Ступају на снагу вера, празноверје и молепствије. Непосредни повод за рат није никад био велики интерес народа, који обично служи за разлог рата у теорији. Непосредни разлог у рату увек је платонске природе: најчешће повреда части нације, заставе, питање престижа итд. Главно је ратна атмог сфера, а рат букне из најмање ситнице. Атмосфера у Европи никад није била толико ратом испуњена као данас.
АПРИЛУ 1936 ·
— Зар Ви не видите да цео свет“ говори само о рату који ће изазвати Немачка» = питао сам једног доброг познаника.
— Немачка је, одговорио је он, за ово кратко време себи створила страховито много непријатеља на страни, више него што их је икад иједна земља имала. То сутикоји узбуђују свет вестима о ратоборним намерама Немачке. Ја нећу ни да се запитам, шта намерава Вођ у том погледу, јер су за мене довољне објективне чињенице које говоре за то, да би изазивање рата од стране Немачке данас било равно лудилу. Не, Немачка неће никога да нападне и због тога она сматра да је такав рат невероватан — наравно водећи при томе такођер рачуна о чињеници, да се ни Француска. не би могла данас тако лако да реши да нас нападне,