Narodno blagostanje

16. мај 1936,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 317

VI OŽIVLJENJE PRIVREDE

Kaže se da devalvacija donosi oživljenje privrede i naročito ukazuje na slučaj u Belgiji u kojoj je faktički poslovni obrt znatno skočio. I u mnogim drugim zemljama koje su izvršile devalvaciju, nastao je polet. Ali kad se svaka od njih pažljivo analizuje, dolazi se do zaključka da nije devalvacija ta koja je doprinela poletu. U jednoj zemlji to su javni radovi, u drugima naoružanje, u Engleskoj Otavski ugovori i niska kamatna stopa itd. Uostalom, u poslednje vreme, pokazuje se veoma znaino poboljšanje konjunkture i u samoj Francuskoj i bez devalvacije. Prilikom prošlogodišnjeg kongresa Evropske ekonomske unije u Brislu, u maju,

mi smo imali prilike da pitamo jednog uglednog francuskog ekonomistu i državnika za objašnjenje uzročne veze između devalvacije i poleta. On nam |e odgovorio da je povećanje obrta došlo uoči devalvacije, iz straha od nje. Svet je podizao uloge iz banaka i kupovao što je stigao. Trgovci su rasprodali sve svoje zalihe.

Francuzi ne veruju u oživljujuće dejstvo devalvacije. Slefstveno ne može se očekivati da taj argumenat može da bude rešavajući u korist devalvacije, tim manje šio je većina zainteresovana za stabilnost valute.

VII DEVALVACIJA I DRŽAVNE FINANSIJE

· Pobornici devalvacije naročito su isticali koristi koje država može postići njome. Francuske državne finansije stoje loše. Svaka se godina završava deficitom, a ovaj se pokriva letećim dugovima, pošto je nemogućno dobiti dugoročni zajam na francuskom tržištu kapitala. Francuske državne obligacije nose 6,3% rente.) Ovakvo stanje vodi neminovno u inflaciju. Kad se ne može zaključiti jedan veliki dugoročni zajam, onda može država pomoću devalvacije doći do jednoga iznosa od 20 milijardi franaka bez ikakve žrtve i obaveze sa svoje strane. Ta bi se suma mogla dobiti revalorizacijom zlatne podloge za 30% koliko bi trebalo da iznosi devalvacija. (Podloga iznosi danas 53 milijarde franaka).

Ovaj argument ima prilično pristalica među političarima koji nalaze da parlament nije u stanju da unese reda u državne finansije. Ali teško da bi se mogla naći vlada koja bi pristupila devalvaciji isklx|učivo iz ovog razloga. Jedan veliki deo stručnjaka tvrdi da to ipak nije način za saniranje državnih finansija. Pre svega, vele oni, kad bi se parlamenat našao pred gotovinom od 20 milijardi franaka, on bi je velikim delom razneo. Uostalom, vele oni dalje, skok cena bi paralisao dejstvo te dobiti na revalorizaciji zlatne podloge, usled neizbežnog povećanja ličnih i materijalnih izdataka. VIII ZAŠTO JE IPAK VEROVATNA РПЕМАТУАСЈА РКАМКА

U inostranstvu, naročito u Belgiji i Engleskoj, očekuje se sa sigurnošću devalvacija franka a i |edan deo Francuza strahuje od nje. Već |e dve godine, kako se postepeno beži iz franka. Jedni kupuju robu, drugi hartije od vrednosti sa zlatnom klauzulom ili glaseće na siranu valutu, a njih ima dosta u Francuskoj (akcije Južno-afrikanskih rudnika zlata, rudnika bakra, petrolejskih društava itd.). Treći beže u inostranstvo preko deviza koje se slobodno mogu da kupe. A veliki deo beži u zvečeće zlato koje tezauriše. Od maja meseca prošle godine Francuska banka je izgubila zlata za 22 milijarde franaka. U poslednje vreme odliv |ce prilično jak. Pre svega iz straha od vlade koja će doći 1 |una. Istina, sve su se stranke levice izjasnile kategorički protiv devalvacije, ali se ipak strahuje od vlade za koju se zna sigurno da će prevesti francusku Narodnu banku u državne ruke, a to bi dovelo u iskušenje da se državni budžetski dejicit pokriva štampanjem novčanica. Drugi strahuju od većih poreza na imućnij|e . poreske obveznike koji će sigurno doći. Treći beže iz istih razloga iz kojih su Dbežali i dosada: iz uverenja da ni nova vlada neće moći da dovede finansije u red. A naročito je važno da |e devalvacija jedan kolosalan potstrek za špekulaciju. U Belgiji je javno mnenje bilo demoralisano činjenicom, da su svi oni, koji su uoči devalvacije povukli kapitale od banaka i kupili zlata, za kratko vreme zaradili 28%. Naročiti parlamentarni odbor istraživao je, ko ie i kako je sve zaradio na toj špekulaciji. ~

U zemlji špekulanti uzimaiu obično zajmove u papiru i kupuju zlato. Zbog toga |e Banque de France

| 1) Blagajnički zapisi od 1934, 41/%, plativi 1937, pro'daju se za 900 fr. (nom. 1000), što znači ukamaćenje od 12%!

tako silno podigla kamatnu stopu, naročito na lombarde, U inostranstvu se špekulira prodajom Ттапка na termin. Naravno da špekulanti unose redovno paniku primoravajući na taj način sve šire krugove u zemlji, da traže od Francuske banke zlato za novčanice. Ne može se poreći da je 7 mart dao bogate hrane špekulantima. Atmosfera miriše na rat. Istina, u Engleskoj je to još mnogo više slučai, pa ipak je funta sterlinga stabilna. To se d4 objasniti razlikom psihologije ova dva naroda. Englez gleda hladno na valutne stvari. On uostalom nije ništa izgubio za vreme rata. Francuz je mnogo nervozniji, a on је uostalom izgubio “s svoje imovine, ukoliko je ona bila u novčanom kapitalu. Iz sveg oyog izlazi da će se i dalje produžiti odliv zlata iz Francuske banke. A u tom slučaju ne može se pretpostaviti da će vlada i Francuska banka moći do kraja ostati pri punoj slobodi zamene novčanice za zlato, kao što je dosada bilo slučaj. Zlatna podloga pala je za 50dinu dana sa 82 mili{arde na 55, a sa 55 može pasti na 402) U tom slučaju bi Francuska pristupila uvođeniu prinudnog kursa i zabrani izvoza zlata. To bi vodilo sigurno u depresijaciju franka. A to je mnogo veće zlo od devalvacije. | Iskustvo poslednjih godina pokazuje da je mnogo bolje pristupiti blagovremeno devalvaciji nego sačekati opasnost depresijacije valute. Pokazalo se, da je iznenadna i brza devalvacija sa dovoljno rezerve u devizama i zlatu iedna mera koja štete svodi na minimum. Istina, ovakva devalvacija ne bi mogla da spreči da ogromne zarade ne realizuju oni koji su blagovremeno pobegli iz franka. To je demorališuće, ali tome više

2) U vladinim krugovima se smatralo 55 milijardi za najnižu tačku zlatnog pokrića, |