Narodno blagostanje
| | |
Страна 320 И
рату о овоме питању на 6 конгресу, између осталога, речено је: „Нормирање радничких надница од стране државе у садашњем привредном систему... своди се у пракси на спутавање синдикалне акције“. У донетој резолуцији није се више тражио закон о минималним надницама, већ поправљање и допуњавање законодавства о тарифним уговорима, који би се склопили између послодаваца и радника уз интервенцију радничких синдикалних организација.
Финансијски закон за 1986/37, поред осталога, садржи и овлашћења Министру социјалне политике и народног здравља, да путем Уредбе регулише питање минималних надница. На основу овога Министарство је израдило предпројекат и разаслало га свима заинтересованим оргавизацијама. Главне одредбе предпројекта изгледају овако: Свако предузеће у коме је запослено више од десет радника, обавезно је да у року од шест месеци закључи колективни уговор који се мора регистровати код надлежних власти. Уговори морају бити закључени на бази минималне наднице, коју одређује паритетни одбор састављен од послодаваца, радника и државних органа. Када приликом преговора о уговору и минималној надници не може доћи до споразума између чланова паритетног одбора, онда се одлука о овоме доноси арбитражним путем и ова је обавезна и извршна без права апелата. У случају да противу арбитражне одлуке радници ступе у штрајк, предвиђене су санкције у виду новчане глобе и затвора. При доношењу одлуке о минималним надницама арбитражни одбори морају имати у виду две околности: с једне стране задовољење минималних потреба радника а намештеника, а с друге економски положај предузећа.
Поводом овога предпројекта београдска Радничка комора одржала је анкету и том приликом изразила своје негодовање према нацрту којим се практично уништава право коалиције и штрајка. У реферату: претставника Коморе каже се да радници траже закон о минималној надници, а не о забрани штрајка, суспендовању права коалиције и арбитражних одбрана.
Као што смо напоменули у ранијим написима, увођење минималне наднице интервенцијом државне власти искључује само по себи право штрајка и синдикалну организацију чини илузорном. Јер штрајк против минималне наднице није штрајк противу предузетника, већ против др: жаве по чијем је ауторитету ова утврђена. Тако што не може држава уопште да допусти. Питање минималних надница не може се решити самостално, како то предлаже београдска Радничка комора; таква солуција непозната је у историји минималне наднице.
У броду од 1: јануара ове гоПовољно дејство снижења "дине констатовали смо, да је путничке тарифе у марту 1933 претстављала најнижу 1935 тачку кризе наших железни-
ца и да је у 1934 наступило извесно побољшање. Провизорни подаци о приходима железница и обављеном промету у прошлој години доказују да се побољшање и даље наставило као последица оживљења привредне делатности и повећања промета добара. Укупни приход од робног, пртљажног и путничког промета у прошлој години био је 1.925.9 мил. дин. према 1.907.0 у 1934 што значи да се повећао за око 18 мил. дин. или непуних 1%. У структури железничких прихода у про: шлој години није дошло ни до какве промене, тј. наставила се ранија тенденција пораста прихода од робног промета и опадања од путничког и пртљажног. Приход од робног промета у 1982 г. био је пао на најнижу тачку (1.828.6 мил. дин.. У наредној, 1988 г., он је остао скоро на истом нивоу (1.329.4 мил. дин.). Већи пораст показује се
НАВОДНО БЛАЦОСТАНВ А-Б оо
тек наредне две године, у 1934 и 1985 (1.3882 односно 1.438.0. мил. дин.). У прошлој према 1934 приход од робног промета повећао се за 50 мил. дин. или 3.8%. Од путничког промета приход у прошлој години био је 4721 мил. дин. према 502.4 у 1934. Опадање ове групе прихода траје
непрестано од 1981 године као последица сталног смањења.
броја путника. У прошлој години, међутим, у овом погледу наступио је преокрет, јер се број путника знатно повећао; укупан број превезених путника био је 35.909.821 према 28.665.088 у 1934 што значи да се повећао за 7.244.733 или 25.5%. Овако снажно повећање броја путника било је последица снижења железничке тарифе у марту месецу.
После те промене у тарифској политици железнице су знат-
но допринеле привредном оживљењу, јер је сигурно да је знатан део повећаног броја путовања био чисто пословне природе. Ако се користи од тога нису огледале непосредно у финансијском приходу железница, оне су на другој страни биле очевидне (н.пр. у притицању државних прихода итд.). Уосталом, приход од путничког промета према 1934 смањио се свега за 6%. То значи да би ускоро, да ! априла није наступило повећање тарифе, приходи достигли ниво аз 1934, а евентуално овај и превазишли. Ово доказује повећање прихода у првом тромесечју ове године према истом периоду 1935.
Структура путничког промета у прошлој и 1934 години изгледала је овако:
1934 1935
Број Мил. Број _ Мил.
путника динара путника динара
( класа 19.038 5:57 17.957 5.71 О 515.073 59.58 634.477 60.13 IM 23.305.667 471.34 30.422.868 438.94 IV. 1.097.770 8.28 545.944 4.16 Снижене цене 3.727.540 9.34 4.228.575 8.64
Из горњег прегледа видимо да је највећа промена после снижења железничке тарифе наступила код Ши ТУ класе. У првој класи број путника опао је за 1.081, а приход за 0.14 мил. дин. Један путник прве класе платио је просечно у 1935 г. 320 дин према 290 дин. у 1934. Из овога излази да смањење тарифе није имало за последицу повебање броја путника у првој класи, а већи просечни приход по путнику дошао је услед коришћења овог разреда на дужим одстојањима. Услед тога н даље је остао врло неповољан однос режијских трошкова и прихода од путника (4 према 1). У другој класи број путника повећао се за 119.404 или 28,1, а приход свега за 0.60 мил. дин. или 1%. Овде је, дакле, повећање броја путника потпуно компензирало износ снижења железничке тарифе. Код треће класе амамо следеће промене: број путника повећао се за:7.117.201 или 30.4%, а приход је опао за 33.10 мил. дин. иди непуних 7%. Повећање броја путника у овој класи није још заустављено, те је очигледно да би ускоро и овде имало да наступи потпуно компензирање снижења тарифе. Уосталом, са гледишта фискалних интереса железнице, смањење прихода за 7% не претставља неки нарочито велики губитак, јер укупни приход ове класе потпуно покрива режијске трошкове. У другој класи, међутим, режијски трошкови износе двоструко од прихода путника. Повећани број путни“ ка у трећој класи дошао је са три стране: највеће повећа“ ње отпада на оне чија куповна снага раније није дозвоља-
вала да се користе овим превозним сретством; други део.
отпада на привлачење путника који су се раније користили аутобуским саобраћајем, а трећи на пребацивање путника из ТУ класе. У четвртој класи како број путника, тако и приход смањили су се за 50%. Број путника који су се користили сниженим ценама повећао се за 561. 085, а UDHход OJL OBHX Omao je 3a 0.70. www. JUHH. ;
варира ar aaa
O