Narodno blagostanje

16. мај 1936.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

>

Страна 321.

Из анализе кретања путничког саобраћаја и прихода од овога јасно се види, да дејство снижења железничке тарифе у марту 19835 није било неповољно ни по фискалне интересе железничке управе. Са економско-социјалног гледишта оно је било више него потребно и показало је очевидне користи. Проблем покрића режије путничког саобраБаја лежи, као што смо видели, у првој и другој класи.

казна [] пасој автаглој рготуодпј Trošarina ubi i vinogra- ima izvesnih artikala koji peЕ darstvo riodično, usled obilnog prinosa i hiperprodukcije, prežiV-

ljavaju teške dane krize. U tu grupu spada i vino. Prošla godina dala je odličan prinos, Velike količine vina ostale su neprodate i kriza se ponova pojavila u najoštrijoj formi usled čega je Ministarstvo poljoprivrede sazvalo konferenciju da ispita situaciju i predloži mere za saniranje krize.

Naša proizvodnia vina kreće se oko 4 mil. hl. godišnje. Od ove količine, do pre nekoliko godina, dok uvozničke zemlje nisu uvele sistem kontingentiranja, izvozilo se prosečno oko 100.000 hl. ili 2.5%. Najveći izvoz bio je u periodu 1929-32 za koje su vreme važile izvozne premije. Ali ni tada izvoz nije bio veći od 3—8.5%. ukupne proizvodnje. Prema tome, izvoz nije nikada igrao važniju ulogu za našu DTOiZvodniu vina. To je sasvim razumljivo, jer je vino sa gledišta potrošnje nacionalni artikal; u svima proizvođačkim zemljama gro se potroši u zemlj. Iz toga izlazi da je problem lečenja vinske krize kod kuće, na unutrašnjem tržištu.

Sadanii položai proizvođača vina, koji su zapali u Veliku bedu, zahteva vrlo hitne mere za momentano olakšanje situacije. Sasvim je drugo pitanje jednog programa za trainije rešenje pitania vinogradarstva uopšte. Sada je glavno pitanie, koji momenat treba da preovlada u politici prema vinu: socijalni, higijenski, fiskalni ili produkciono-politički. Što se tiče prvoga, ne može se gubiti iz vida činjenica, da se vinogradarstvom najvećim delom bave sitni poljoprivrednici i da ima čitavih krajeva u zemlji čije je zemljište sposobno samo za ovu kulturu. Zatim, u poređenju s ostalim poljoprivrednim granama vinogradarstvo je danas u najgorem položaiu, јег пета te kulture čija bi vrednost prinosa po hektaru iznosila jedva nešto preko 1000 dinara. Higijenski momenat danas ne igra ulogu ni u jednoi zemlji. I Severna Amerika, koja je među prvima oglasila vino štetnim ро zdravlje i moralnu snagu naroda,ukinula je prohibiciju. Razlozi dakle, koji su rukovodili državnu politiku da prema inostranom vinu zauzme neprijateliski a prema domaćem гаупоdušan stav, danas idu u pozadinu. Naprotiv, produkciono-politički momenat postao je bitan. I naša zemlja drži se gotovo ravnodušno, ako ne i neprijateliski prema proizvođačima vina, što se ogleda u fiskalnoi strani vinskog režima. Sa punim pravom može se reći, da je vino najveća Žrtva brutalnosti fiskalne politike naših samouprava. Trošarine i druge dažbine opterećuju vino trostruko od njegove cene u podrumu proizvođača. Otuda је 1 tenor celokupne konferencije u Ministarstvu poljoprivrede bio protivu trošarine.

Mi smo u više napisa istakli svu brutalnost samoupravne trošarine, koja je, u poslednje vreme, izazvala i pokret i akciju Ministra finansija. Ona proždire veliki dio prinosa kapitala i proizvođača artikala koji su njome opterećeni. Samoupravna trošarina naročito se okomila na dobra, koja ne spadaju u krug proizvoda neophodne potrebe. Međutim, sa fiskalnog gledišta ni ovako ogromna trošarina na vino nije nikada pretstavliala Dogzna kakav prihod za затоџргауе, jer je, kao što ie izneto na konferenciji, 7% trošeno na izdržavanje trošarinskog: aparata. S druge strane, ona je uticala da se u naivećoj meri razvijie krijumčarenje. Na taj na-

čin, njen jedini praktični rezultat bile su visoke zarade posrednika i visoke cene za potrošače odnosno, u krajnjoj li-. niji, opadanje i onako male potrošnje vina.

U produkciono-političkom pogledu mi, svakako, ne bismo mogli preduzeti one mere, koje su, uz ogromne finansijske žrtve, preduzimane u S. A. D. To dokazuje i neuspeh svih dosadanjih pokušaja u pogledu ograničenja proizvodnje na pojedine reone i suzbilanie direktora. Zabrana sađenja kod nas bi bila nemoguća i iz tog razloga što ima. veliki broi terena na kojima se ne može izvršiti zamena druge kulture.

Iz ovoga izlazi, da bi državna politika u ovome momentu trebala da bude inspirisana akcijom protivu samoupraVnih trošarina na vino. To je jedini način da se utiče na povećanje potrošnje u zemlji, jer se na izvoz ne može reflek-. tirati, i da se ogroman broj vinogradara izvuče iz bede u koju je zapao. Sniženje trošarine svakako bi doprinelo izVvesnom povećanju potrošnje. U kojoj bi se meri ova povećala teško bi bilo reći, jer to, u krajnjoi liniji, zavisi od kupovne snage naroda i ishoda nove berbe. Sem toga, ne treba gubiti iz vida ni činjenicu, da veću potrošnju vina, naročito na selu, ometa i slobodno pečenje rakije, koja je такоде паrodni proizvod i prema kojoj se takođe visoka trošarina ne bi mogla pravdati.

Vinogradarstvo zaslužuje pomoć i to pre od mnogih drugih beznačajnih poljoprivrednih grana, koje se lako mogu zameniti drugim kulturama, jer je i ono jedan značajniji deo narodnog blagostania.

После објављених резултата наше спољне трговине за прво тромесечје ове године из којих произлази да је прошлогодишња актива трговинског биланса од 97 мил. динара замењена пасивом од 906 мил. наши неомеркантилисти, а то је готово цела наша штампа, постали су врло узбуђени. У тој пасивности они виде врло неповољан знак не само за садање стање наше народне привреде, него и за њен развој. Цео интерес тих кругова за трговинску политику зауставља се на ак: тивности или пасивности трговинског биланса. За човека који не познаје политичку економију такво је схватање врло привлачно, јер му изгледа потпуно разумљиво да је положај једне земље тим повољнији, што она више продаје, а мање купује. Да би то своје мишљење поткрепила наша штампа проналази све могуће узроке тој промени која је настала у нашем трговинском билансу. Они су углавном сви од реда без основе. Тако се на пример као главни узрок сматра прошлогодишња слаба жетва. Да то мишљење није тачно види се најбоље по томе, што па сива није настала смањењем извоза које износи свега 2%, него напротив великим повећањем увоза за 37% према првом тромесечју прошле године. Према томе узроци се и не могу тражити на страни извоза већ на страни увоза.

Ако друге бриге немају...

Прво је питање које се намеће да ли та пасива претставља фактички и пасиву биланса плаћања. Не сме се наиме заборавити да је на страни, нарочито у Немачкој, створена активом наше спољне трговине куповна снага која се сада апсорбује. То је уосталом и посве нормална појава да се пасива трговинске билансе јавља као реакција на активу биланса плаћања. (Осим овог чисто тр: говинско-техничког објашњења, постоји и једно национално-економско. Та куповна снага на страни би сигурно још дуже времена остала неискоришћена да у међувре-

мену нису наступиле у нашем привредном животу промене које су убрзале процес њеног апсорбовања. Као што се види из статистика, главно повећање увоза налази се на