Narodno blagostanje

Страна 346 _

пред стовариштима животних намирница. Долазе у Лондон и банкари француски, швајцарски и холандски под изговором фамилијарних разлога или туризма, а свеу циљу да пренесу капитале својих клијената. Ово потврђује наше, више пута изражено гледиште, да данас свет има највише поверења у енглеску фунту иако она нема никакве законске везе са златом, иако је енглески међународни положај данас веома критичан.

Политички догађаји у Западној Европи имају све мањи утицај на наше ефектно тржиште. Оно се све више развија под утицајем унутрашњих специјално економскофинансијских догађаја. Последња четири дана у изве: штајној недељи тенденција је била све чвршћа и већина курсева померила се на више. Најкрупнији Беглуци вратили су се на ниво од прошле недеље на 68, уз врло живу тражњу, а ситни комади напредовали су за 45 до 5 поена, као што се види из доње таблице.

15-У 18-У 19: 1) 90-M

7%' Инвестиц. зајам 82.25 82. — 82— 6% Беглуци промпт 500 64.75 65.50 65.62 65.95 “ 5: 2500 66.— — 66.50 66.375 > i 5000 66.75 — 67.57 67.875 “ термин 4% Аграрци — — 48.25 7% Блер i 72.75 783— 73— 72.875 8% Блер 82.50 82.50 — 7%. Селигман — 83.50 —— 84.50 Ратна штета, промпт 357.50 — 357.50 „d58.—

Ратна штета, термин Народна банка

Аграрна банка 218.50 217.25 218— 218.50

7%. Стабилизац. зајам 82.25 — — —

6%- Далмат. пр. 500 — 62.75 — ~ 1000 — 63.75 — а 5000 — — — 66.5 TeDMHH

вани лоз 1888 г. Црвени. крст Лутр. зајам 1888 г.

_ Још јаче су напредовали 6% Далматинци, од 65.25 на 66.— тражња, иако посла у њима није било. Исто је тако чврст 7% Блер. Последњег састанка је била траж-· ња 78:25. М Ратна штета је напредовала последњега дана од 367.50 на 368.50. А кулминацију хосе показивале су Селигманове обвезнице које су последњег дана рађене по 84—– Да нису цело време имале чврсту тенденцију могло би се претпоставити да је овај скок био изузетан, у част господина директора Државне хипотекарне банке који је тога дана удостојио Београдску берзу своје посете.

И овога пута обрт је био врло мали и то: обрт на београдској ефектној берзи изнео је у извештајној недељи нешто мање од 4 мил. динара. Од тога је отпало на Ратну штету 580, Аграрце 11, 7% Инвестициони 525, Беглуке 1468, Далматинце 154, 7% Стабилизациони 62, 7% Блер 734, 8% Блер 216, Селигман 109, Народну банку 32 и Аграрну банку 87.

Читава се књига може написати из ових неколико нодатака. Највећи обрт је био у Беглуцима (1,468 мил. ДИН:). То је данас постао најкурентнији папир на нашој берзи. Њихов је обрт већи два и по пута од обрта Ратне штете. Обрт 7% Блера за половину је већи од Беглука (734.000—). Затим долази по величини обрта 7% Инвестициони зајам (525.000—). У Далматинцима је обрт свега 154.000.—, Инвестиционом зајму могућан је пораст само тако, ако га испусте из руку сериозни имаоци, јер га само

"НАРОДЕО БЛАПООТАЊЕ | _____L| Брз |

они имају. То је овде био случај. Продају « се. папири са |

мањим рентабилитетом, а купују они са већим, специјално 7% Блер и Беглуци. Далматинаца има врло мало на пијаци. Отуда је у 8% Блеру већи обрт него у Далматинцима. На берзи робе има врло мало. Берзијанци се устежу да је продају бојећи се, да се сутра не морају покривати скупље. Све то показује, да ће ускоро доћи ред на Ратну штету. Нама се чини да ће она имати у скорој будућности врло велики скок. Ње нема много на берзи, али ако би се шпекулација а ла хос њој O имала би врло много шанса.

Обрачунски курс наших доларских папира_ у Њу: јорку био је: 15 маја: 48,7458. 18 маја: 43,8350, 19 маја: 43,3707, 20 маја: 43,8707. е

НАШИ ПАПИРИ НА СТРАНИМ ТРЖИШТИМА

Поправљање курсева наших папира на париској берзи које је започело пре три недеље наставило се углавном и у овој. Изузев 7% Стабилизациони зајам из 1981 године који је попустио за 1 поен на 170 и Фундинг облигације које су исто тако пале за 1! на 90 сви су остали папири врло чврсти. Нарочито се то односи на 4:/,% из 1909 који је порастао за 11 поена на 122, затим 4:/,% из 1910 за 7 поена на 119, 5% из 1913 за 4 на 127, 4:/, 77 из 1909 за 2 Ha 118.

8-V 11-V 12-V 13-V 14-V

4% 1895 120.50 121— === 12050 120.50 5% 1902 127—— 12750 131— 126— 129411.% 1906. 119—— 120— . 11650. 115.50” 18 4/_% 1909 И4— 1liB— 1993.— 123——' 12245.0 1910 14— 10— [15— 19— 1947] %. 1911 14— 110— 115.—0 119— 195% 1913 121.— 120— „19295.0. 127— 1277% 1931 171 ==. 2 17025... 169:25 169:25... 169Фундинг 5% 19885 91— 88.50 88.50 89.75 90.Курсеви наших папира на њујоршкој берзи били су:

_ 7% Блер 8% Блер 7% Селигман

18 маја 241] —26— 255—26:/, _ 30: —33.—

ДЕВИЗНА БЕРЗА

На београдској девизној берзи био је у извештајној недељи најважнији догађај свакако поправљање марке која је од последњег дана прошле недеље када је забележен најнижи курс 1236,483 порасла 19 o. M. поново на 1347,90, да би последњега дана у недељи мало попустила на 1333,33. Један од узрока скока биће свакако у томе што су наши извозници у Немачку, после чланка нашега уредника у прошлом броју, увидели да курс марке у Цириху нема никакве везе са њеним курсом код нас. Па као што први може бити знатно већи од другога, како је то данас случај, потпуно је могућан и обрнут случај. Лондон је, као уосталом стално већ дуже времена, стабилан на 950. Беч је у овој недељи нешто мало попустио на "919, 45. Пешта је непромењена на 885, Мадрид нешто чвршћи на 695, а Солун је услед повећане тражње порастао на 31,50.

ПАК « · Грчки

Лондон Берлин Беч Пешта Мадрид бонови 15-V 950.—Č 1266.— 921.92 885— 695.—0 80.75 18-V | 250== |990:39 920.36 G685. — — | 31= 19-М 950— 1347.90 920— „885.— — > ЗЕ20-V 950— 1388.83 91945 ' '885— =—— 91:50

Обрт на београдској девизној берзи изнео је у из: вештајној недељи свега 15 мил. динара. Преко“ једне трећине отпало је од тога на Берлин 5,6 мил. "затим на Ба 3,4, Пешту 2,4, Лондон 9,3, Солун 0,8 итд. i i