Narodno blagostanje

НАРОДНО

30, мај 1939,

___ОбгЕ на ђеогтадакој егекфпој бега izneo je u izVeštainoj nedelji 5,1 mil. dinara (prema 4 mil. u prošloj). Od toga je otpalo na: Ratnu štetu 1192 hili., termin 79, 4% 'Артатсе 18, Investicioni zaiam 168, 6% Begluke 1391, termin 32, 6% Dalmatince 887, 7% Stabilizacioni 28, 7%. Bler 26, 8% Bler 329, 7% Seligman 333, Narodnu banku 252 i ma Agrarnu banku 148 hili. dinara.

Obračunski kurs naših dolarskih papira u Njujorku bio ie: 25 maja: 43,9243, 96 таја: 43,9243, 27 таја: 43,9064, 928 таја: 43,9243.

NAŠI PAPIRI NA STRANIM TRŽIŠTIMA

Popravljanje kurseva naših papira na pariskoi berzi Које је trajalo mesec dana, prekinuto je u ovoj nedelji. Izuzev Funding obligacije koje su se popravile za. 0,50 poena na 90,50 svi su ostali kursevi u padu i to: 4%-ni zajam iz 1895 та 2 poena na 118.50, 5%-ni iz 1902 za 3 na 126, 41/av6-ni iz . 1906 ха 2 па 116, 4'/2%-т1 17 1909 ха 1 na 121, 41/3%-ni iz - 1910. 112 191 7а 8 па 116, 5%-ni iz 1913 za 9 na 124 i 7% 'Stabilizacioni za 0,50 na 168,50.

ИБМ П8М 19:9%x 207 22.

4% 1895 121 = 21938. 1215. 12058. 118.50 5% 1902 185—— 129—— 130— 130— 12641Ja% 1906 18— „116— 120— 19—" 6 417,% 1909 122—- 122— 122—— 122—- 1214112% 1910 1107 | 107. план {113 106 4112% 1911 119.— 119.— 118— 117— 165% 1918 128—— 125—. 125— 12250 1247% 1981 1707 70 {69 16850. 16850 Funding 5% 1938 Ol Ol _ OUT Ol 9050

DEVIZNA BERZA

Na međunarodnom deviznom tržištu bio je u izveštajпој nedelji najvažniji momenat uznemirenost među francuskim kapitalistima zbog uvođenja deviznih ograničenja u Francuskoj, upućenih isključivo protiv bekstva kapitala, o čemu se opširno govori u današniem trećem članku. Sad se više ne može da špekulira u zemlji, ali se utoliko jače špekulira na strani. Javljaju da se u Francuskoj pojavljuju veНЕ ракен francuskih hartija od vrednosti kao i gotovog · novca, kad se devize i zlato ne mogu da dobiju.

Na domaćoi deviznoi berzi marka je, nakon smirenja koje je nastupilo još prošle nedelje, i dalje u porastu, tako da је poslednieg dana dostigla skoro 1350 (za ultimo juni 1330). London, Pešta, a uglavnom i Beč su nepromenjeni na 250, 885 odnosno 918, dok su Grčki bonovi na 30.38,

London Berlin Beč Pešta Madrid Grčki

bonovi 22-V 250 1329.16 918.65 · 885 — 31:75. 25-М 250 1380. — 920— 885 — 31.65 26-У 250 1329.64 919.47 885 — 30.50 27-М 250 1338.09 919.52 885 — 30.30 :28-V 250 1348.95 918.— 885 — 30.38

| Obrt na deviznoi berzi izneo je u izveštainoj nedelji 20,2 mil. dinara (prema 15 mil. u prošloj). Najveći je promet bio u markama 5.4 mil. dinara, zatim šilinzima 5.6 mil., pengama 4.2 mil., funtama 3.5 mil. itd.

Na ciriškoij deviznoj berzi svi su kursevi u porastu, izuzev Beograd, Berlin i Prag, koji su ostali nepromenjeni na И 124.50 i 12.80, što znači da je šv. franak internacionalno labav.

271 2611 2917 | 90:V 28-М ·

Amsterdam 207.90 208.35 20880 209.— „209.15 London 15.12 15.12 15.1G1/a – 15.378 5 15.425 Niujork 30234 _ 3055/8 307.48 309%/8 30958

Berlin 122.95 128.905 128.95. 12450 194.50.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 363

Pariz 20.20%4 20.211} – 20.21:Ј4 20.36 90.377/a Prag 12.69 12.69 12.69 12.81 12.80 Beograd — 75 7— 7—— јр 7.

Na slobodnoi deviznoi berzi svi su kusevi u padu, tako da je šv. franak popustio od 16.45—16.50 na 16. 35— 16.40, fr. franak od 333—335.50 na 333.—385, funta od 252.50—253.50 na 959—959.75, a dolar od 50.80—51 па 50.70—50.90. Омо Se uglavnom ima pripisati vrlo maloi tražnji u izveštajnoi nedelji. РОБНО ТРЖИШТЕ

Шишеница. — Лабава тенденција влада још увек на светском тржишту. Ротердам је у овој недељи попустио на 4.40—4.45 према 4,57: [> хол. фор. за метц. у прошлој недељи. Исто тако пале су и цене у Канади и Ливерпулу. Чикаго, међутим, чини изузетак, јер се на тамошњој берзи цена повећала са 93 на 96.50 центи за бушел. Чвршћа тенденција у Чикагу последица је најновијег извештаја о стању усева, који цени жетву озиме пшенице свега на 465 мил. бушела. Да би се покрила унутрашња потреба, принос пролетње пшенице требало би да буде најмање 200 мил. бушела. Толики принос, међутим, претставља изузет“ ну појаву; од 1932 он је био стално испод 200 мил. бушела. С обзиром на овакав исход приноса, за који нема

више изгледа да би се жетва могла поправити, трговачки

кругови рачунају, да ће С. А. Д. и у наредној кампањи бити упућене на увоз квалитетних врста пшенице. Али, ако ово и не би наступило, сада је сигурно, да се G. A: Д. у наредној кампањи неће појавити на светском тржишту Као што се претпостављало после обављене сетве, која је била извршена на проширеној површини.

На домаћем тржишту ситуација у овој недељи остала је непромењена. Послови су занемарени, јер. се ближи нова роба. Млинови су све уздржљивији, јер не желе да у нову кампању уђу макар и са најмањом залихом. На Тиси и Бегеју интервенише Призад купујући понуђену робу по 138—140 дин. На Сави пшеница је рађена по 122, а србијанска роба главна пруга номинално је нотирала 125—126 дин.

Кукуруз. — Светско тржиште кукуруза и ове недеље било је у знаку постојане тенденције. Ротердам је остао непромењен на 2.95 хол. фор. а Чикаго се повећао са 608/, на 63:/, центи за бушел.

И на домаћем тржишту није било никаквих по мена. Призад је плаћао франко утоварна станица 103; У околини Панчева рађен је по 104 дин. Пословање је минимално. Стока. — Услед хладнијег времена потрошња меса у Бечу све до сада одржала се врло добро. Ове недеље свиње су поново скочиле за 5 гроша и продаване су по 1.42—1.53 шил. према квалитету. Говеда су и даље непромењена; нотирала су: слаба 0.65—0.80, секунда 0.85—1, екстремна роба 1—1.15 шил. кг.

На прашком тржишту цене свиња ове недеље по-

"правиле су се за 0.380 круна на 6.40—7.10 круна кг. Пораст

цена последица је слабијег довоза из Румуније која нема довољно тешке робе.

На домаћем тржишту свиња, услед скока цена у иностранству, осећа се такође чвршћа тенденција. Тешке свиње, намењене прашком тржишту, плаћане су ове недеље по 7.25 дин.; полутешке, које се извозе за Беч, рађене су по 6.75—7, а лагане за потрошњу на домаћем тржишту 6—6.25 дин.

Екстремна говеда у којима се већ почиње да осећа оскудица, јер се продају последње партије од шећерана и великих имања, достигла су цену од 5.50 дин. а средње краве и бикови 3.50—4.25 дин.