Narodno blagostanje

6. јуни 1936.

код домаћег становништва увелико јавља тежња за теза уризацијом талира.

— Народна банка саопштила је, да студенти у Немачкој могу добијати убудуће уместо кредит шпермарке, регистермарке за своје издржавање. Убудуће моћи ће се уплатити до 80 марака по званичном паритету према досадашњих 75, да би се у Немачкој исплатило до 150 марака на терет рачуна регистермарака. Интересенти могу да уплате Народној банци, односно овлашћеним банкама, сво· гу, коју желе дозначити студентима у Немачку, и у клириншким чековима које могу да купе по дневном курсу на берзи. Потребно је навести код сваке уплате Народној банци број, датум и место издања путне исправе корисника. ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Министарство финансија смањило је буџет Петровграда за преко 60 хиљ. динара. Стопа градског приреза смањена је од 55 на 45%, тако да је укупно оптерећење сведено на оно од прошле године.

— Амерички министар финансија Моргентау објавио је да ће Унија у јуну емитовати унутрашњи зајам од !милијарде долара који ће послужити за покриће дефицита, насталог исплатама бонуса, и за конверзију 687 мил. дол. #1/,% благајничких записа и 364 мил. дол. ових по 3:/,%. (С овим зајмом повећаће се државни дуг на укупно 82,6 милијарде долара.

— Аустрија је у првом тромесечју 1936 имала прихода од јавних дажбина 285 мил. шил., тј. за 31 мил. више него у исто доба 1985 год. Од непосредних пореза добијено је више 13 мил, од пореза на пословни промет 5,5 мил. од течевине 2,4 мил. а од пореза на бензин 1,2 мил. шилинга.

— Шпанска влада намерава овог месеца да емитује 350 мил. пезета нових благајничких записа.

— У Немачкој су у априлу о. г. порески приходи износили 7796 мил. марака према 684,9 мил. пре годину дана. На порез на имовину и пословни промет отпада 455,3 мил. (према 394 мил.,), а на царине и трошарине 324,3 мил. (пре: ма 290,9 мил.).

Министар грађевина је добио овлашћење да закључи зајам од 50 мил. динара, који ће се употребити за снабдевање водом безводних крајева.

САОБРАЋАЈ

— U Carigradu se ovih dana održava Balkanska роmorska konferencija koja će, između ostaloga, raspraviti i pitanie izjednačenja putničkih i robnih tarifa na parobrodima, kao i uspostavu redovnih parobrodarskih liniia između Jadranskog i Crnog mora.

— Mešovita mađarsko-talijanska komisiia rešila ie da se, radi oživljenja luke na Rijeci, izvoz žive stoke iz Mađarske ubuduće uputi tim pravcem.

— У Букурешту почиње 6 о. м. конференција између претставника Југославије и Румуније која ће претрести питање дунавског моста код Турн-Северина. Ако дође до споразума, мисли се да ће се још летос почети са грађењем с обих обала.

— Прво дунавско паробродско друштво у Бечу исказује за 1935 годину добитак од 94 хиљ. шилинга према губитку од 79 хиљ. у 1984. Добитак се има захвалити углавном повољном резултату пословања рудника у Печују који су закључили годину са добитком од 609 хиљ. шилинга. Исто тако смањили су се и губици код пловидбе (са 453 хиљ. на 179 хиљ. шилинга) и жељезничких предузећа (са. 564 на 318 хиљ... У новој Управи талијанску групу, која учествује са близу 50% номиналног капитала (10 мил, шилинга од укупно 21,6 мил.) претстављају пет чланова.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 375

АУТАРКИЈА

— Италија се све више ослобађа зависности од иностранства у текстилној индустрији и у производњи текстилних машина. Машина предилица увезено је нпр. у 1984 само 32 хиљ. метр. центи према 81 хиљ. у 1929, а машина за ткање само 19 хиљ. метр. центи према 80 хиљ. Смањује се плански и увоз сировина. Увозни контенгент за вуну 1936 износи свега 400 хиљ. метр. центи, док је 1934 увезено вуне око 750 хиљ. метр. центи; разлика у вредности износи око 160 мил. лира. Место вуне пропагира се све више ланитал, али и ту се тежи за смањивањем увоза сировине, казеина: за првих 9 месеци 1935 увезено је казеина свега 4,8 хиљ. метр. центи према 9,8 хиљ. у целој 1934 и 19,3 хиљ. y 1983. О ланиталу саопштено је на овогодишњем сајму У Милану да је за неких 30% слабији од природне вуне. У јесен 1935 говорило се да је са око 50% јевтинији од вуне, али изгледа да је производња много скупља; тачних података о производним трошковима нема. За производњу 12 метара тканине потребна су 3 килограма казеина. Ова количина се добија од 1 хектолитра млека. Како Италија располаже годишње са 10—12 мил. хл. млека, могло би се добити годишње око 120 хиљ. метр. центи ланитала, односно 48 мил. метара тканине. Практично, међутим, може се рачунати ипак само са 60 хиљ. метричких центи казеина. За сада Сниа Вискоза производи дневно 2.000 кг. ланитала; у. току лета намерава се повећање производње на 5.000 кг. дневно, а у јесен на 8.000 кг. У год. 1937 фабрика се нада производњи од 20 хиљ. дневно.

ТУРИЗАМ

— Broj turista izneo le kod nas u prošloj godini 827,1 hilj., od toga je bilo 510.1 hilj. domaćih i 317 hilj. stranaca (prema 502 hili. domaćih i 209 hili. stranaca u 1934). Najveći je broji turista bio iz Čehoslovačke (67 hilj.), zatim Austrije (56.8 hili.), Nemačke (29.2 hili.) itd.

РРА РРА 2 РРА А (2

Сваки напредак у производњи и ·

употреби, сбе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1866

стекли специјалисти наше орга~

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

САРДООУГТЕ МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон,

STANDARD — МАСЦИМ

Oil Company of Jugoslavia Inc. ЗАГРЕБ БЕОГРАД