Narodno blagostanje

Cupa 30

— „Зимска помоћ; у Немачкој 1985/36 поделила је укупно 370 мил. марака; помоћ је примило 12,9 мил. лица. ____— После штајка који је трајао преко месец дана заКључен је између штрајкашког одбора вараждинских текстилних радника и управе Тивар-а споразум по коме фа брика пристаје на колективни уговор који ће се накнадно закључити, осим тога је гарантовала минималне наднице од 4 динара на сат са ПО ом да их плаћа до склапања колективног уговора.

— У Трепчи је завршен штрајк који је трајао 19 дана, потписом колективног уговора. Уговор садржи следећих девет тачака: осамчасовно радно време, увођење електричног осветљења у радничке станове о трошку управе; грађење купатила за раднике, настављање са грађењем радничких станова по грађевинском плану“ предузеђа, купатило мора бити снабдевено довољном количином сапуна, радницима се дозвољава удруживање у њихове стручне синдикалне организације, избор радничких повереника има се вршити сваке године а Управа им признаје сва законска права, према· радницима који су учествовали у штрајку неће се предузимати никакве мере, Управа ће свима радницима повећати зараду за 5 динара дневно.

— Између Савеза грађевинских радника, подружни: ца за Београд и Земун и Савеза удружења јулословенских градитеља, постигнут је колективни споразум. Радно вреве је 10 часова изузевши суботу када је 8. Прековремени рад је дозвољен само изузетно код бетонирања и плаћа се 50% више од нормалног. Ноћни рад се врши у сменама а плаћа се 100% више. Недељом и законом предвиђеним празницима рад је забрањен. Послодавци признају први мај као празник радника. Утврђене су минималне наднице и. то: од дана уговора до ! септ. о. г. 2,60 динара по часу за обичне раднике и 4.40 за квалификоване, а од 1 септ. до 31 децембра о. г. за прве 3 дин. и за друге 5.50 дин. Оним радницима који су имали већу надницу, она се неће смањити док раде код истог послодавца. Акорд је забрањен ва бетонирање, зидање и тесање. Неквалификовано 0собље не може се употребљавати за стручне раднике. Скелс морају радити стручна.лица. Послодавци су дужни да направе бараке за радничко одело са. посебним одељењем за алат; они морају набавити и Канту за пијаћу воду као и ручну апотеку. Радницима не може бити забрањено бирање „радничких повереника. Послодавци неће их моћи каЗНИТИ. због учествовања У штрајку. Од 1 јула о. г. почеће преговори за закључење колективног уговора за 1937 год.

ТРГ ОВИНА

— Engleski trgovci šu vrlo nezadovolini time što se u Englesku uvozi turska roba preko Francuske, zaobilazeći епglesko- turski kliring. Ovi se poslovi vrše uz premije od strane države, da bi se oslobodila zamrznuta francuska роtraživanja u Turskoj. Postoji opasnost da se ovaj sistem na lesen proširi i na južno voće, čime bi engleski izvoznici izgubili svaki izgled na oslobođenje svojih zamrznutih potraživanja u Turskoj, kola iznose sada, DIO 700 hiliada funti sterlinga.

НОВЧАРСТВО

· УДРУЖЕЊЕ БАНАКА У БЕОГРАДУ ОДРЖАЋЕ СВОЈУ РЕДОВНУ ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ НА ДАН 21 ЈУНА 1936 ГОДИНЕ У 10 ЧАСОВА ПРЕ ПОДНЕ У САЛИ ИЗВОЗНЕ БАНКЕ.

= Glavna O. hipotekarna banka, Crćdit Fonстег. де, France, dala ije u 1935 god. svega :700,2 mil. franaka novih. „тајтоуа "prema . .1059,3. miliona u: 1934. Na komunalne zajmove otpadaju od te svote 378,5 mil. (prema 551,8 ти.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___ | ______Бр 23

Iranaka u 1934). Ovo opadanje obrazlaže se usporenjem celokupne privredne delatnosti i nepromenjeno visokom kamatnom stopom zavoda za dugoročni kredit (8,05%. ха hipotekarne i 6,8% za komunalne kredite, dok su npr. Caisse des Depots i Cansse de crćdit. departemental et communal snizile stopu kod komunalnih kredita na 5%). Nepovolino su uticale i državne mere za regulisanje kreditnog O koje su pogodile i ovaj zavod.

— Iz Nemačke moglo se dosada izvoziti 10 maraka mesečno, bilo efektivnih u putničkom prometu ili u vidu poštanske pošilike. Devizna centrala izdala je pravilnik kojim ograničava mogućnost slobodnog izvoza i ovih 10 maraka. Ubuduće biće dozvoliene samo pošilike rođacima u direktnoj liniji. Slobodan je i dalje izvoz 10 maraka u putničkom prometu. Zabranjena je isplata robe pomoću :ovih poŠšiljki, čime su u prvom redu pogođene inostrane novine, knjige i časopisi koji su od privatnih lica skoro isključivo plaćani na taj način. Zatim je zabranjeno primanje u Nemačkoj iz inostranstva uvezenog srebrnog nemačkog novca. Putnici iz inostranstva moćiće i ubuduće slobodno da uvoze 60 maraka. Vezan je za prethodnu dozvolu izvoz onih predmeta iz plemenitih metala koje se inače ne prave od takvih. Za inostrane prinose literarnih i umetničkih dela važiće devizni propisi, dok su se pre odnosili samo na inostrane patente i licence. Ograničenja odnose se samo na one koji su kupili takva prava, dok se emigranti mogu koristiti inostranim prinosima svojih literarnih i umetničkih: dela. :

— Holandska Narodna banka povisila je eskontnu stopu за 2:/2% па 3:2%.

— U ankarskom ekonomskom časopisu »L'Economiste dOrient« izmeo je turski ekonomist Rešid Safvet teškoće sa kojima se bore turska industrijska preduzeća kod plasiranja svojih: akcija. Publika se ne interesuje ni za akcije starih, solidnih društava, koje danas nose sigurnu kamatu od 10 do 20%, nego radije. ulaže novac u banke, iako, je tamo ukamaćenje svega 1—95%, ili kupuje nekretnine koje donose najviše 2—8%. U bankama· danas ima oko 150 mil. turskih. lira uloga, a isto toliko je investirano u zemljišta. Osim toga, pisac misli da se daljih 150 mil. nalaze u skrivnicama. Uzrok ovom neraspoloženju prema industrijskim hartilama Rešid Safvet nalazi u nepoverljivosti turskih štediša prema mešaniju države u privatnu privredu; iz istog razloga publika slabo kupuje i turske hartije sa čvrstim ukamaćenjem, iako su one potpuno sigurne.

— Улози на штедњу код бугарске Поштанске штедионице износили су крајем априла о. г. 2354 мил. лева према 2252 мил. крајем год. 1935, 2006 мил. крајем 1934, 1708 мил. крајем 1983, 1502 мил. крајем 1932 и 1270 мил. крајем 1981. Истовремено је, међутим, каматна стопа снижавана, са 7% у 1981 на 6% у 1932 и 1933, 5% у 1984 и 4% у 1985. Највећим делом проузрокован је овај пораст отварањем нових рачуна ситним штедишама; За прва 4 месеца о. г. издато је 22.260 нових штедних књижица, у 1985" год. 58,18 хиљ. у 1984 год. 50,67 хиљ. у 1983 год. 43,98 хиљ. у 1982 год. 496 хиљ. у 1931 год. 42,88 хиљ. а У 1930 год. 31.719. Улози приватних банака износили су крајем 1985 год. око 2,6 милијарде лева, а они Државне пољопривредне и Задружне банке 6,7 милијарди.

— Пољска је у марту, дакле непосредно пред увођење девизног режима, изгубила злата у укупном износу од 375 мил. злотих.

—- Талијани су утврдили да је сребрно покриће нов: чаница: Етиопске банке (100%) потпуно нетакнуто; зато ће новчанице за време ликвидације банке и даље остати у оптицају. Курс талира је сада у Адис-Абеби 5—6 лира, што одговара вредности његовог сребра. — У унутрашњости Абисиније, међутим, курс је много виши, а осим тога се | |