Narodno blagostanje

Страна 378

Као што показују горњи подаци ни цифарски нема никаквих знатних промена према последњим недељама. Једина је промена веома чврст курс акција Аграрне банке. Тражња није тако велика али је одлучна. Тај се скок коментарише на разне начине. Једни веле да се акције траже због тога што имају највећи рентабилитет од свију државних и државом гарантованих папира. Други веле да се оне сада веома често употребљују за кауције при државним лиферацијама. Трећи који имају најјачу машту везују овај скок за разне планове о раздужењу сељака. Последња верзија није нова, чула се више пута на берзи последњих неколико година. Остали су се папири кретали на истој линији као и прошле недеље само што је при крају Ратна штета пала на 357,5. Никакве понуде нема, али је и тражња врло слаба.

Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 29 маја: 43,9243, 2 јуна: 43,9243, 3 јуна: 43,9243.

НАШИ ПАПИРИ НА СТРАНИМ ТРЖИШТИМА

Попуштање курсева наших папира на париској берзи које је започело око 20 пр. м. наставило се у још јачој мери у извештајној недељи. Изузев 4:/6%-них зајмова из 1910 и 1911 године који су остали непромењени на 116 сви су остали у паду који је најјачи код 4%-ног зајма из 1895 и износи 10,50 на 108, затим 5%-ног из 1902 за 6 на 120, 41 Ј»%- ног из 1913 за 4 на 120, JJ |%-ног из 1909 за 5 на #16, 7%-ног стабилизационог зајма за 3 на 168, 4 17. 'o-HOT из 1906 за 2 на 114. Фундинг облигације попустиле су исто тако за 2,50 на 88— |

26-V 27-V 28-V

4%. 1895 109.— 109.— 108.5% 1909 127.50 126.— 120.41/.% 1906 111.50 11175 114.412 % 1909 116.— 115.80 116.- 4:12% 1910 11G:—. 117.— 116.41} 1911 | 116— 17 — 116.5%. 1913 120. —— 121.50 120.7% 1931 170.— 165: — 165.Фундинг 5% 1933 88.— 88.— 88.—

ДЕВИЗНА БЕРЗА

Док на берзама западно-европског копна влада веома велики притисак на девизе — Париз, Амстердам и Цирих, дотле на Београдској девизној берзи влада веома чврста тенденција динара. Целокупно бекство из земаља т. зв. златног блока упућено је на Лондон. Због тога се јако тра: жи девиза Лондон и због тога је њезин курс необично висок. Последње обавештајне недеље забележен је курс фун: те у Цириху 15.68.

Као што ће се из доње таблице видети девизни курсеви на Београдској берзи не доносе довољно до изражаја чврстину. динара која се осећа већ три недеље и то прогресивно. Код нас се обично узима за базу динара курс Цириха. Он је на слободној берзи у паду, износи око 16.30. Али ми стојимо На гледишту, као што читаоци знају, да је фунта стер. стандард за одређивање вредности динара. Па како курс фунте стоји непромењено 250.—тосенеби имало разлога закључити да је динар тако чврст. То долази отуда што је курс фунте диригован у правцу стабилности. Ако би се курс фунте израчунавао преко Цириха, и ако бисмо узели за основицу курс од 15.60, онда бисмо имали курс фунте од преко 255.— динара. Динар је обично у ово доба чврст. Али је ове године чвршћи но иначе. Тврди се да то долази услед очекивања обилне жетве код нас и есконтовања слабог пада цене пшеници у иностранству..

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Бр: 23

Кад би се курс марке узео за базу курса динара онда би још изгледало да динар пада. Како je TO клириншка валута, то она нема никакав значај за курс динара сем за међусобни промет са Немачком. Марка одиста скаче. Последњег дана ишла је на 14.10 али се појавило прилично

робе тако да је пала на 14—, Извозници су се уздржавали

од продаје, а увозници су се због тога нервирали и потенцирали тражњу. Од осталих је Пешта и надаље остала стабилна на 885, Мадрид на 695, док је Беч знатно попустио од 918— на 890.—, а Солун на 30.25.

Марка у термину била је за ултимо јуни 1375-—, 15УМ

1372 — и 31-УП 1350:—.

psi

Лондон Берлин Беч Пешта Мадрид бонови

4-VI 250 1401.80 890,— 885.— 695.— ~ 30.20 29-У 250 1851.91 914.17 885.— 705.— 30.50 OVI 20 JP. | ______ 3-VI 950. 130800 800 885 — O

Обрт на девизној берзи изнео је у извештајној недељи 12.6 мил. динара (према 20.2 мил. у прошлој). Од тога је највећи део отпао на марке 4,9 мил. затим шилинге 3,8 фунте 2,8, пенге 0,8 мил. динара итд.

На Циришкој берзи и даље су курсеви у порасту, нарочито Лондон за 16,625, што показује интернационалну лабавост швајцарског франка. .

27-1 261 29-IV 28-V 4-VI

Амстердам 207.90 208.85 208.30. 209.15 209.15 Лондон 15:19 | 135.19. 15.1Gi/s (15425 15.625 Њујорк 3025/, 3055/. 908.48 809% 30975 Берлин ; 19205 12825 12835. 12450. 12460 Париз 20.205], 20.21:јљ 20.215, 20.377, 20.38 Праг 12.69 12.69 12.69 12.80 12.80 Београд 7.— а 7— 7.— 7.—

На слободној девизној берзи показује се чврста тенденција динара у паду долара од 50,80—51 на 50,30—50,50, швајцарског франка од 16,35—16,40 на 16,20—16,30 и француског франка од 383—7885 на 329—382. Једино фунта не само остала стабилна, него и чвршћа на 253— 254, према 952——252,75.

ROBNO TRŽIŠTE

Pšenica. — Na svetskom tržištu pšenice labava tendencija vladala ie i u ovoj nedelji. Roterdam je notirao 4.50 hol. for. za metc., a Čikago za juni 83.50 centi. Poslovanie je bilo vrlo ograničeno u ovoj nedelji i ako se kanadski Ured trudi da do nove žetve svede svoj stok na 100. mil. bušela. Mađarska ic uspela da proda Švaicarskoi 4000 vagona. Sem toga, poslednja ie izjavila gotovost da, ako јој cene konveniraju, preuzme od nove žetve 15.000 vagona, koji bi delimično bili plaćeni slobodnim devizama.

Domaće tržište je u znaku sasvim labave tendencije, jer je Prizad 1 juna prestao da interveniše pa se cene, s obzirom na povoline izglede za ovogodišnju žetvu, bliže izVOZnom paritetu koji iznosi oko 115 din. Cene su notirale: okolina Sombor 119—121, bačka lađa Tisa 125—127 din.

Česte kiše i mestimični grad, naneli su prilične štete usevima u pojedinim krajevima. Ali, s obzirom na dosadanji razvoj useva, one nisu tako velike da bi osetnije mogle umanjiti prinos. Međutim, opasnost za osetnije smanjenje prinosa i naročito pogoršanje kvaliteta nije još prošla. Sve će zavisiti od razvoja vremenskih prilika naredne 2—89 nedelje. a:

55 | || i |