Narodno blagostanje

Страбо |

НОВЧАРСТВО

— Швајцарска Народна банка исказала је почетком јуна смањење златне подлоге за 57,7 мил. фр. на 1425.8 мил.

— Talijanska filijala Feniksa likvidira; njene poslove preuzima državni osiguravajući 0 Тавни · Nazionale della 'Assečćurazioni). |

— Према“ најновијим прописима талијанског ·„режима; девизе могу носити собом у иностранство талијански туристи. Страни туристи после 30 о. м. немају више права да износе девизе из Италије. Талијанске' новчанице које се још налазе у' иностранству морају се вратити и биће одоорене на рачуну везаних лира које се смеју. употребити

само за куповину непокретности, хартија од вредности и

одређених врста робе и за плаћање одређених услуга. О6везнице и акције које гласе на лире, смеју се слати само поштом новчаничној банци и нарочито за то овлашћеним другим банкама.

— Broj čekovnih Ила kod Poštanske štedionice izhosio krajem maja 25.76 5prema 25.685 krajem. aprila. Ulozi

su naprotiv nešto pali na 1.099,7 od 1.197,2 mil. u aprilu.

Ukupni čekovni promet je iznosio 5.562,9 mil. dinara, od čega 2.908 mil. ili 52,84% bez gotovine. Broj štednih knjižica Doуесао зе га 4 na 981 hili., a saldo po njima za 3,3 mil. na 896,39 mil. dinara. Prosečna suma jednog uloga pala је od 2.367 na 2352 dinara. ; |

— Holandska Narodna banka povisila je ропоуо е5'kontnu stopu за 3:/2% па 45. 5 = Turska Sumer-banka koja finansira prvi turski petogodišnji plan, zaključila je 1935 god. sa dobitkom od 1 mil. turskih lira. U domaća preduzeća bilo je krajem 1935 investirano 15,1 mil. t. l. (prema 10,5 mil. krajem 1934); osim toga je banka učestvovala u drugim preduzećima sa ukupno 8,9 mil. t. Il. Za 1936 banka ima u programu finansiranje izgradnje hemijske industrije i podizanjie nekoliko fabrika, kao predionice pamuka u Malatiji, tvornice čelika u Karabiku i tvornice cementa u Sivasu.

— Danska novčanična banka podržavljena je i nosi sada naziv Danska narodna banka (Danmarks Nationalbank). Osnovni kapital iznosi 50 mil. danskih kruna. Bankom upravlja uprava od 25 lica sa upravnim odborom i tri guvernera. Zlatna podloga mora da pokriva 95% celokupnog поусаnićnog opticaja; daljih 5% mogu se pokrivati potraživanjima po videnju od stranih novčaničnih banaka. Nova banka preduzima celokupnu aktivu i pasivu stare, uz otštetu u obliku 4% obveznica.

— U Austriji se osniva naročiti zavod za razduženje planinskih seljaka.

— Na bečkoj berzi nastupilo je bežanje iz akcija u hartije sa čvrstim ukamaćenjem, naročito u dolarski savezni тајат čiji ic kurs porastao за 526 51. па 537 51. ро Коmadu od 100 dolara. Verovatno na ovakav razvoj povoljno utiče namera vlade da ovaj zajam konvertuje u šilinge, i to

100 dol. sa 7% ukamaćeniem u 600 šil. po 6%. Porastao je i

kurs lutrijskog zaima, sa 485 na 488,80 šil.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Установљен је енглеско-румунски клиринг. Износи у фунтама.које буду уплатити румунски увозници, расподелиће се овако: 35% енглеским повериоцима по румун: ским државним и монополским зајмовима, 5% до износа од 50 хиљ, фунти годишње за плаћање краткорочних банкарских дугова, 50% за плаћање румунских трговачких дугова, 5% за дивиденде, осигурања и др; а 5% Румунској Народној банци.

— Талијански Институт за обнову индутрије (IRI) HDHMHO je од јануара 1933 до марта 1936 укупно 1190 молби за кредите у укупном износу од 9141,55 мил. лира. Одобре:

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

—

но је 227 молби и издато је предузећима укупно. 1209,48 мил. лира. Од тога износа отпада на телефонску. индустрију око 25% (400 мил.) 183: мил; на. електрична предузећа, 65 мил. на: металну: и: машинску. индустрију, а 322 мил. лира на остале- гране, . 1 ;

"— Врховни“ суд САД огласио је. сада противустав-

им: и. закон: о: раздужењу општина. . Према овоме закону

општине су у случају неспособности за. враћање дугова имале право да предложе план за амортизацију. Ако би се две трећине поверилаца сагласиле са предлогом; могла је савезна. влада прогласити овај обавезним, после. чега су општине могле да добију финансијску помоћ од Рефико. .

— Канадска влада емитује 3:/% зајам од 207. мил. долара по 99% на :30 година. Зајам ће углавном служита за исплату обавеза у износу од 188 мил. долара које до спевају у јесен.

— Аустралија емитује у и кој 2 1% зајам. од 16,55 мил. енгл. фунти на 4#'Љ до 6:/, година који има да послужи за конверзију 4 мања зајма појединих аустралијских провинција који су били емитовани по 3—4:/9% камате. Уштеда на каматама изнеће 268,8 хиљ. енгл. фунти. Ово је дванаеста конверзија Аустралије у последње време; свих дванаест обухватају износ од 198,51 мил. енгл. фунти и омогућују уштеду на каматама од укупно 3,17 мил. енгл. фунти.

— Od 26 maja do 3 o. m. vršene su isplate dospelih tromesečnih blagainičkih zapisa Glavne državne blagajne u iznosu od 200 mil. dinara. Od toga iznosa je stvarno isplaćeno svega nešto preko 40 mil. dinara, dok su za preko 159 mil. stari imaoci upisali ponovo Blagainičke zapise sa rokom od 4 meseca. Nije.na isplatu ili zamenu Drijavljeno 105 zapisa za oko pola miliona dinara.

— Senat S. A. D. odobrio je naknadne kredite u visini od preko 2,95 milijarde dolara, a ujedno je ovlaštio i Dretsednika Ruzvelta da slobodno može raspolagati sumom” od 1,4 milijarde dolara koliko od odobrenih kredita otpada na socijalne izdatke. Time je obezbeđeno finansiranje | vih M reformi.

— Norveška je emitovala 41J-% državni zajam od 55 mil kr. po kursu, od 100!/46, ali ie upisano Svega 98 mil. Uzrok neuspehu leži koliko u opštim političkim prilikama, toliko i u situaciji na novčanom tržištu gde za, 41/5% тајmove više nema trajnog interesovanja.

— Од 1.050 мил. благајничких записа У OVMEUDHN 960 мил. је конвертирано, а тек остатак исплаћен. Тим поводом изјавио је г. Моргентау да та чињеница јасно показује да су амерички штедише престали страховати од инфлације. -

ПЛАНСКА ПРИВРЕДА

— Републиканска агитација OON, тобожње корупције. код АА.А. нагнала је америчку владу да објави највеће исплаћене субвенције. „Два памучна концерна добила су по 80 хиљ. долара, једна пшенична фарма 30 хиљ., један „дувански концерн 40 хиљ. ; највише, међутим, добиле су неке шећеране, тако једна у Флориди 1,07. мил. долара, једна У Порторику, 1,02 мил. а једна на Хавају 470 ХИЉ. долара. Влада указује на необичну концентрацију | пољо: привредног поседа (нарочито за време кризе) Коу је 0 узроковала оволике исплате.

— Čehoslovački parlament izglasao je zakon o Uuvođe-

nju poreza na margarin: i ostale: veštačke masti.'U debati je izneseno nekoliko 'zanimljivih: podataka o razvoju. i stanju "Ove grane” 'čehoslovačke industrije. God. 1999 bilo je .svega 20 preduzeća za 'pfoizvodniju margarina, 1933. već 47; Od tih

47 fabrika je svega 19. sa· jedva 95% proizvodnje u češkim rukama; ostale su uglavnoni nemačko: vlašništve, a-naiveće