Narodno blagostanje

Страна 408

su ostali i dalje nepromenjeni na 81,1 prema 78,9 prošle godine. Jedino povećanje pokazuju stočni proizvodi od 56,5 u aprilu o. g. (isto toliko i u maju prošle godine) na 57,4. Indeks izvoznih predmeta pao je za mesec dana za 2,5 па 62,1, dok se naprotiv indeks uvoznih predmeta malo povećao od 71,9 na 79:

— U Austriji je za poslednjih 10 godina potrošnja pšenice opala sa 6,5 mil. metr. centi na 5,9 mil. u 1935; domaća proizvodnja pšenice povećala se za isto vreme sa 29: mil: metr. centi na 3,6 mil., odn. sa 44% na skoro 60% ukupne potrošnje. Potrošnja raži povećala se od 1930 do 1935 god. sa 5,6 mil. metr. centi na 5,9 mil.; domaća proizvodnja pokrila je od toga u 1935 god. 5,3 mil. odn. 90%, prema 4;5 mil. (80%) u 1980.

— Према подацима Уреда за извоз стоке, потрошња меса је код нас до 1934 била у сталном паду. Потрошња говеђег меса износила је 1929 10,50 кг. по становнику, 1981 9, а 1934 8,50 кг. овчега меса 1,94, 0,90 и 0,60 кг, једино је потрошња свињског меса порасла од 43 у 1929 на 5,5 у 1981 и опет пала на 4,2 у 1934. Укупна потрошња је изнела 1934: 129 мил. кг. говеђег, 58,8 мил. свињског и 9,2 овчег меса.

-— Cene buhaču u Dalmaciji pale su ove godine Катаstrofalno. Dok je prošle godine cena po jednom kg. iznosila 65—70 dinara, ove godine iznosi svega 4 do 4,50 dinara! Kao glavni razlog, pored slabe organizacije prodaje, spominje se Japanski demping.

— U Čehoslovačkoi je ukupni indeks investicija početkom ovoga meseca 99,3 (1997 = 100), a ukupan berzanski indeks 114,9. |

— Francuski indeks trgovine na veliko bio je u таји 1936 god. 377 prema 374 u aprilu 1936 i 353 u таји 1935. Indeks francuskih proizvoda. bio je 421 prema 413 u aprilu, a onaj uvezenih artikala 299 prema 305. Razlika između indekša trgovine na veliko za Francusku i onog za uvezenu robu iznela. je u maju 1936 108 poena prema 108 u aprilu, i 67 godinu dana ranije.

— Nemački industriiski izvoz iznosio je, prema ispitivanjima nemačkog Instituta za proučavanje konjunkture, u 1984 god. 13% proizvodnje. Institut tvrdi, uostalom, da. smo na. početku jednog novog perioda, povolinog: za razvoj svetskih trgovinskih odnosa. ;

— U prošlom mesecu bilo je kod nas u celoj zemlji 13 stečajeva i 15 prinudnih poravnanja. Od toga otpada na Vardarsku Бапомти 1 stečaj, Dravsku 2 stečaja i 4 poravnanja, Dunavsku 3, 2, Drinsku 1, 83, Moravsku 1 stečaj, Primorsku 9 poravnanja, Savsku 4, 3 i područje Uprave grada Beograda 1 stečaj i 1 poravnanje.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akc. društava:

20 juni. — Kristalijum d. d. veleprodaja stakla i porculana u Zagrebu (redovan). — Zagrebačko građevno d. d., Zagreb (redovan). — Trgovačko. prometno 4. 4. za Мојуоdinu u Subotici (redovan).

21 juni. — Poslovni zavod d. d., Zagreb (vanredan).

22 juni. — Kromos d. d. jugoslovenska tvornica kemičkih proizvoda u Zagrebu (redovan).

24 juni. — Jugoslovenski Fiat, automobilsko prometno

d. d. u Zagrebu (redovan).

25 juni. — Hrvatsko rudarsko d. d. u Zagrebu (redovan). — Akcionarski mlin iz Dragutinova (redovan).

26 juni. — Stolarska i kovinarska industrija d. d. Zagreb (redovan). — »Konopac« d. d. za trgovinu i industriju brodarskih i ribarskih potrebština na Sušaku (redovan).

27 juni: — Sava, opće osiguravajuće а. а. и Zagrebu

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„Бр. 25.

(redovan). — Dubrovačka veresijshka banka u Dubrovniku (redovan). |

28 juni. — Keramika a. d. za proizvodnju i. promet Кеramičkih produkata u Beogradu (redovan).

29. iuni. — Tvornica drvene robe: pokućstva: d. d. u Belišću (redovan). — „Građansko električno: d. d. u. Novom:

Sadu (redovan). — Starokaniiška prva: parna: strugara i: parni.

mlin d. d., Stara Kanjiža sa sjedištem wu Senti. (redovan). Senćanska parna pilana d. d. u Senti (redovan)... — Slavonska: podravska željeznica, Belišće: (redovan).

30 iuni. — Opće d. d. za gradnju 1 promet. građevnim: materijalom u Zemunu (redovan). — Adolf Blum: i Poper, jugoslovensko otpremničko d. d. u Zagrebu (гедоуап); — Ор»

šte a. d. za gradnju i promet građevnim. materijalom u: Ze-

munu (redovan).

10 juli. — »Elin« jugoslovensko. društvo: za: električnu. industriju d. d. u Zagrebu (redovan). 13 јин — Beogradska tekstilna industriia a, d., Beo-

grad (redovan).

Trgovački registar:

Oroslavska tekstina industrija a. d. u Zagrebu, upis članova upravnog odDora g. g. Jenea Kelemena iz Zagreba i Jeršića Martina iz Zagreba. — Katro poduzeće Troeme d. d. Zagreb, upis člana upravnog odbora g. Radana Adolfa iz Zagreba. — Slavonska tvornica konopljia i lana d. d. u Osijeku, upis promene čl. 3 društvenih pravila. — »Dolensko« d. d. za industriju drva. u Karlovcu, upis članova upravnog odbora g. g. Stanka Kosema, privatnika iz Karlovca i ing. Nikole Marića, privatnika iz Karlovca. — Industrijsko i trgovačko d. d. Zagreb, upis člana upravnog odbora g. d-ra Feliksa Hauera. — Jugoslovenski Erikson a. d. iz Beograda, upis člana upravnog odbora g. Ace Dimitrijevića, đen: u penz., Beograd. — Kreditna banka u Staroi Pazovi, upis članova upravnog odbora g. g. Ilića Žarka, trg. iz. Stare Pazove, d-r Rogušća Branka iz Sremske Mitrovice, Gnjatića Milana. iz Novog Slankamena i Medakovića Ivana, dimničara: iz Stare Pazove. — Skladište: za. pretovaranje a. d. u Zemunu, upis člana upravnog odbora pg. Rubičeka. Hinka.

RAZNO

— Trgovinsko-industriiska komora u Petrovgradu rasporedila je Romorski prirez od 404 hilj. dinara tako. da 197,5 hili: dinara plaćaju trgovci (kojih ima 4.452), 2.650 din. sopstvenici saobraćajnih sredstava (269), 124,3 hilj. industrijalci (237) 1 39,1 hili. novčani zavodi (61).

— Doneta je uredba o obimu građevinskih. radnja: pre-.

ma kojoi graditelji i građevinska preduzeća mogu. raditi samo na onim područjima u kojima su stekli pravo po ranijim zakonima. Izvan ovih .područia mogu raditi samo prema propisima pravilnika o obimu i razgraničenju građevinskih radnja.

— U Engleskoi na svakog stanovnika otpada: po 0,57 primeraka večernjih, 0,95 jutarnjih i 1,3 nedeljnih novina.

— Proizvođači vune u Matalu rešili su da za finansiranje propagande čiste vune ulažu u jedan poseban fond 3 šil. od bale vune. Izražava se strah od konkurencije surogata kojima naročitu pažnju poklanja Nemačka i Italija. Pomišlja se ı na propagandu kod tekstilne industrije: da: surogate ироtrebljava što više kombinovano: sa čistom vunom.

— lIfalija je za poslednjih 17 meseci (od: 1 jan. 1985) poslala u Istočnu Afriku 118,5 hilj. radnika i kolonista; odi toga broja su za to vreme umrla 453 radnika, a 25.3. hilj: se vratilo u Italiju. Prema tome, sada se u Istočnoj Africi na= lazi 92.7 hilj. talilanskih radnika.

— Za trgovačkog atašea kodi francuskog poslanstva u Beogradu imenovan je g. Filip de Commines de Marsilly.