Narodno blagostanje

- 20. јуни 1936.

Обрачунски курс наших доларских папира у Њујорку био је: 15-УГ: 43,8707; 16-УГ; 43,9243; 17-УГ: 43,9064; 18-УГ: 43,8886.

НАШИ ПАПИРИ НА СТРАНИМ ТРЖИШТИМА

Попуштање курсева наших папира на париској берзи које траје већ од треће недеље априла настављено је углавном и у овој недељи. Мало поправљање забележено је тек последњих дана код 4'/,%-них зајмова из 1909, 1910, 1911 и 5%-ног из 1913 за 1=2 поена на 118, 110, 108 и 14.

Напротив знатно је попустио 7%-ни зајам из 1981 за 19.50 Ha 149.50, након што је 12 о. м. забележио свој најнижи курс ове године од 130, и 5%-ни из 1902 за 3 на 115. Непромењени су остали према прошлој, недељи 4%-ни из 1895 m 41] % из 1906 на 106, односно 107, као и фундинг 06лигације које се крећу од 87—87.50.

10-М 1 11-VI 12-VI 15-VI 16-VI

4% 1895 — = 108.— 110.— 106.5% 1902 115.— 113.— 117.— 116.50 115.47] 0 1906 102.50 106.— = 107.— 107.41] % 1909 105.50 110.50 114.— 114. — 113.41] % 1910 106.— 105.— 106.— 111.— 110.(77.07 1911 + 109.— ~ 106.— 106.— 106.— 108.5% 1913 113.— 113.50 117.— 116.50 114.7% 1981 ' 145 — 140.— 113— 141— 149.50 Фундинг 1988 87.— 87.— 87— 87.— 87.50

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

На девизном тржишту влада још боље расположење него на ефектном. Понуда је врло велика у слободним девизама. Од клириншких девиза слаби су грчки бонови (28.75). Нешто јачи је Беч (865.—). Берлин је прилично чврст. Промпт је рађено по 13.90.

Ма- Грчки

Лондон Берлин Беч Пешта дрид бонови

12-VI 250.— 1390.— 885 — — = = 15-VI 250.— 1388.57 875.— — — 28.95 16-VI 248.— 1387.95 86118: = — == 17-VI 246.40 1387.68 865.— — — 28.72 18-VI 245.87 1390.— 865.— 885.— 085.— 28.75

Обрт на београдској девизној берзи изнео је у извештајној недељи 14.7 мил. динара, према 13,3 мил. у прошлој. Од тога је највећи део отпао на марке 5,8 мил., затим Беч 3.6, Лондон 2.8, Пешту 1.4, Париз 0.5 мил. динара итд.

На циришкој девизној берзи, изузев динар и чешку круну који су остали непромењени на 7.—, односно 12.79, сви су остали курсеви у скоку према прошлој недељи, што значи да је швајцарски франак интернационално слаб.

26- 11 29-IV 28-V 10-VI 17-VI

Амстердам 208.35 208.80 209.15 208.95 209.10 Лондон 15.12 15.165), 15.425 15.522 15.588], Њујорк 3059/. 308.48 3095/. 309.25 430950 Берлин 12525. 12385. 12450 12440. 12460 Париз 20.911/. 90.011 20.377 20.36, 20:37“ Праг 12.69 12.69 12.80 12.79 12.79 Београд 7.— а 7.— 7. 7.—-

ROBNO TRŽIŠTE

Pšenica. — Čvršća tendencija na svetskom tržištu vladala je i u ovoj nedelji. Roterdam je skočio na 4.70 hol. for., a Čikago na 87.50 centi za bušel. Poslovi su bili mali; najviše ie kupovala Engleska, a od kontinentalnih evropskih zemalia

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 411

Belgija i Holandiia. Izveštaji o staniu useva u pojedinim zemliama vrlo su različiti. Na Zapadu i Jugu Evrope znatno su oštećeni iakim kišama u maju i prvoi polovini iuna; u istočnim i jugoistočnim agrarnim zemljama štete je bilo, ali će žetva ipak biti dobra; u srednioi i centralnoi Evropi usevi su se vrlo povolino razvijali. Kanada ie imala većih šteta, te se tamošnja žetva procenjuie na 360 mil. bušela. Trgovački krugovi u S. A. D. znatno su povisili raniju procenu, prema kojoj bi Amerika mogla još i izvesti nekoliko desetina miliona bušela. Sve ove procene su špekulativnog karaktera. ali, zbog jasnoće situacije na tržištu, nisu mogle da iZaZOVU željeni efekat bilo u pravcu jače hose ili bese. Za poslove u novoj kampanji vlada optimističko raspoloženje i termini novembar—januar rade se po nešto višim kursevima od sadašnjih promptnih cena.

Na domaćem tržištu do polovine nedelje vladala je čVrsta tendencija. Cene su bile dostigle: okolina, Šabac—Sava 130, glavna pruga 135, Tisa 135 dinara. Popravlianje cena i življa tražnja su posledice nepovoljnih atmosferskih prilika za koje se mislilo da će jače oštetiti prinos. Polovinom nedelie, međutim, vreme se naglo prolepšalo, a time su se znatno popravili i izgledi za žetvu, pa је na tržištu zavladala labavija tendencija. |

Kukuruz. — Svetsko tržište i dalie ie u znaku čvrste tendencije; Roterdam je skočio na 3.10 hol. forinta za kvintal, a Čikago na 62 centa za bušel. Argentina vrlo oprezno pušta na tržište male količine trudeći se ne samo da održi, nego i popravi sadaniu cenu.

Na domaćem tržištu situaciia je, prema prošloi nedelji, nepromenjena. Vagonska roba trgovana je na bazi 100—101 din. franko utovarna stanica. Bilo ie tražnie i za šlepsku robu po 100—109 din., koia će biti izvezena u Čehoslovačku.

Stoka. — Na praškom tržištu svinja u ovoi nedelji cene su ostale nepromenjene na 6.70 do 6.85 kr. prema kvalitetu. U Beču cenhe svinja nešto malo su se popravile. Naša roba plaćana ie 1.35—1.59 šil. prema kvalitetu.

Domaće tržište je u znaku čvršće tendencije. Bikovi su prodavani po 4—5.925 din., a dobri tovlieni volovi po 5.50 do 6.50 din. prema MKvalitetu.

ОКУШАТИ, ЗНАЧИ ОСТАТИ ПРИ

ВАРДАР ДРИНА

Или

| MAPE TAMA