Narodno blagostanje
(27. јуни 1936,
лију за време првог тромесечја о. г: Енглеска 95,5, Југославија 89,7%, Шпанија 83,3%, Француска 69,4%, Холандија 68 3%, Пољска 50%, Јапан 44,4%, Швајцарска 26,8% и Русија 6,1%. Повећао се напротив аустријски извоз у Италију за 39,2% и мађарски за 19,7%. о. —- Југославија је у 1985 увезла из Белгије 729,3 тона "текстилија за 24,46 мил. динара, према 323,6 тоне за 16,85 мил. дин. у 19834 и 178 тона за 4,35 мил. дин. у 1983. Од "целокупног југословенског увоза из Белгије на текстилије "је у 1985. отпадало 54%, према 40% у 1934 и 17% У 1933. — Русија је поручила у С.А.Д. веће количине потреба за индустрију нафте и машина за производњу алата, потребног за аутомобилску индустрију. Од почетка 1986 год. отишло је у САД. укупно 2,56 мил. долара рускога злата. — Спољна трговина Грчке за прва четири месеца изгледа. овако: увоз се, према истом периоду прошле годи: _Не, повећао за 493.5 мил. драхми на 3.617,6 а извоз за 55.5 на 2.066.2. Трговина са клириншким земљама показује акTHBHH салдо од 518.7 мил. драхми, а она са неклириншким пасивни салдо од преко две милијарде. Трговински биланс закључен је са пасивом од 15514 мил. драхми према 11134 у истом периоду прошле године. Због овако неповољног стања трговинског биланса министар привреде изјавио је, "да сеувоз мора још више ограничити, у коме ће циљу бити уведен нови увозни режим који би онемогућио увоз свију = предмета који нису неопходно потребни.
NOVČARSTVO -
=—- За претседника Савеза новчаних и осигуравају
= ћих друштава у Загребу изабран је др. Миховил Николић. У извештају Савеза констатује се, да је наше новчарство
које се послужило заштитом, прешло најнижу тачку бан-
карске кризе. Санација новчарства толико је крупан и
битан - државни и. привредни проблем да се сретства у ту сврху морају створити — каже се у извештају.
— Engleska banka preuzela ie od 10 juna nadalje ukup-
” no Za 5,9 mil. funti zlata od egalizacionog fonda; u celoj 1935
god.; međutim, njene zalihe zlata su porasle za svega 7,75
mil. funti. Razlog ovom preuzimanju zlata je težnja za DOo-
· 'jačanjem rezerve za intervencije kod egalizacionog fonda,
· putem zamene blagajničkih zapisa za zlato, i za proširenjem
'pančinog kreditnog poslovanja.
" — Belgiiska Narodna banka iskazuje za nedelju od 11 | до 18 juna porast zlatne podloge za 153 mil. na 18,64 mili- jardi franaka. Za poslednja dva meseca zalihe zlata su pora-
sle za око 2 milijarde franaka. Žiro-ulozi banaka porasli su
__Za isto. vreme (od 16 aprila) sa 3,45 milijarde na 5,46 milijardi franaka.
- „= У Аустрији су се у првој трећини јуна повећали штедни улози за 7 мил. шил. — Пољске девизне банке могу свакоме лицу које путује у иностранство, без посебног одобрења издати девиза „У вредности од 500 злотих месечно. За веће износе потреб„на је нарочита дозвола, 5, == Албанска Народна банка је снизила есконтну сто„пу-од 2,5 на.7%. „== Шведска банка је последњих недеља повећала своје залихе злата за 8,9 мил. кр. на 501,7 мил. =— Гувернер чехословачке Народне банке д-р Енгрлипи изјавио је да Чехословачка нема никаквог привред„ног разлога да изврши и другу девалвацију круне, па ни "у случају да дође до девалвације франка. Даља девалва„сија круне. била би само штетна, јер би наступио пораст цена и повећало би се тезаурисање злата. ==" Турска: Зираат-банка претвориће се, уз повишење „капитала, у државни завод, попут Сумер- и Ети банке, и
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна, 423
ставиће се потпуно у службу П петогодишњег плана турске пољопривреде. :
— 95 a 26 јуна у Прагу одржаће се светски кон: грес штедионица. На дневном реду су ове теме: Штедионице у времену кризе, хипотекарни зајмови, политика каматне стопе и штедионица.
JAVNE FINANSIJE
__ Немачка влада емитује помоћу конзорцијума, Ba чијем челу стоји Рајхсбанка, 700 милиона марака, 12 годишње благајничке записе са укамаћењем 41, % по курсу 983/ %. Са овим зајмовима заједно Немачка је од почетка 1935. године претворила 3,4 милијарди марака 0 них зајмова у дугорочне.
—_ Летећи дугови Рајха износили су крајем априла о. г. укупно 3013,3 мил. марака, према 9918,2 крајем марта.
__У Холандији су смањене чиновничке пензије, чиме се постиже уштеда од 5,7 мил. хол. фор.; од тога 3,3 мил. отпада на државу, а'остатак на општине и др. |
— У упутствима за израду предлога буџета у следећој буџетској години нарочито се обраћа пажња на то да у циљу спречавања личних издатака треба узети у обзир бројно стање чиновника према стању од 1 јула, јер се нова места неће стварати. Насупрот томе мораће се извршити редукција од 10% код неквалификованих чиновника. Осим тога се неће дозволити никакви инвестициони кредити за нове грађевине, јер се материјални издаци мо-
рају смањити за 20%.
— Rusija je otkazala švedski zaiam iz 1931 u iznosu od 51 mil. šv. kr. (7,8 mil. zlatnih dolara), koji je imao da bude potpuno isplaćen tek 1948. Prvu otplatu u visini od 2 mil. kr. Rusija je dala prošle jeseni, a ostatak isplatiće do jeseni
·u papirnim dolarima, prema ugoVOTu. Razlog: otkazu biće. u
tome što bi se, po ugovoru, kamatna stopa od 1937 god. većala na 8%. : — Austrijski ministar finansiia ovlašćen je da еј та 36 mil. šil. jednogodišnjih blagajničkih zapisa, koji će'se upotrebiti za pokriće budžetom predviđenih investicija monopolskih uprava, saveznih železnica i saveznih preduzeća.
— Muadarska pregovara o produženju sporazuma sa engleskim portretima mađarskog zajma Društva naroda i O produženju moratorijuma koji ističe 30 juna. :
— Нови турски буџет предвиђа први пут износ за амортизацију и камате дуга Русији за испоручене текстилче машине. Предвиђено је 800 хиљ. турских лира.
PLANSKA PRIVREDA
— Бугарски министарски савет примио. је уредбу. о откупу у земљи произведеног памука по цени од 30,32 и 34 лева по килограму. Монопол куповине имаће. и „даље Завод за извоз пољопривредних производа.
— Према информацијама дневне штампе "одлучио је комитет министара у начелу да држава интервинише преко Призада у новој житној кампањи. Цена ће се утврдити кроз 3—4 недеље; сматра се да ће она износити око 120 динара за 100 кг.
— Holandska vlada je, uprkos protestima zainteresovanih krugova, rešila da ovlasti državnu stočarsku centralu na kupovanje svinja, radi održavanja cena. Jedan. deo kupljene robe otpremiće se u hladnjače, a ostatak će se | raditi u konzerve za nezaposlene i oskudne,
— Турски Министар пољопривреде изјавио. је да Турска, која сада производи годишње око 150—160 хиљада бала памука, треба за пет година да повећа производњу на 500 хиљ. бала. Влада ће, осим тога, помагати, и друге