Narodno blagostanje
a
27. јуни 1936.
В. Бајкић
ТРГ ОВИНСКО- ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА | Д-РА ШАХТА
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Страна 415
1 МИСИЈА Д-РА ШАХТА
Што се у Мако) много пише о путу г. д-р Шахта на Балкан, разумљиво је; он је фактички вицеканцелар Рајха. Али је интересантно да велика светска штампа сматра тај пут за велики догађај, придајући г. д-р Шахту при томе најразноврсније мисије, почев од чисто политичке па до техничких питања платног промета. Ова последња појава да се објаснити с једне стране значајем који је добила Немачка у европској и светској политици у 1986 години из познатих разлога, а у неколико и жеђу велике штампе за сензацијама, пошто се велика међународна политика повукла поново у кабинете, тако да је велика; штампа све мање информисана. Међутим, по нашем дубоком уверењу, г. д-р Шахт нема и не може имати ни најмање политичке мисије. Пре свега с обзиром на његову психологију. Он се никад у животу. није бавио политиком; он је врло активно. учествовао у политичком животу Рајха као економиста, искључиво у. економским питањима. Да ли је та његова апстиненција према чистој политици урођена или је резултат самопознавања, не можемо знати. Г. д-р Шахт је у своме бићу негација главних услова за политички живот. Мало има људи на које се
П „НОВИ
Што ипак посвећујемо бављењу г. д-р Шахта у Београду читав чланак, то је због чињенице, да је он у своме предавању изложио нову спољно-трговинску политику Немачке и испитао њезин утицај на земље, са којима Немачка форсира економске односе.
Кад је Фирер запитао г. д-ра Шахта после једне несвестице његовог претходника, шта би он урадио кад би био наименован за министра народне привреде, одговорио је да. би куповао из иностранства само онолико колико може да плати. Тај принцип је и привео у живот као министар народне привреде под именом „Нови план“. До истога је дошао посматрајући чињеницу, да. немачка спољна трговина стално опада, и да је ви: шак извоза све мањи и далеко од тога да може да пружи средства за исплату дугова иностранству. Због тога је већ 1931 године уведен мораторијум трансфера. Али је у доба његовог наименовања трговински биланс Немачке био на путу да постане веома пасиван. Па како Немачка нема никаквог златног стока, то је било очигледно, да ће. један део увезене робе остати неплаћен. И, што, је. најглавније, може лако били плаћена. она роба која
је непотребна, а неплаћена она која је потребна.
Наметала се, дакле, потреба, да се опадајућа куповна снага Рајха у иностранству регулише, коорди-
нира и да се унесе правна сигурност у режим уво-
за. Тако се установио режим, по коме се претход-
„што на уму то на друму" као што је случај сњим.
Он у тој мери каже шта мисли,да је и он сам у животу, 'а и сам Рајх имао по који пут неприлику
од тога. МИ наши службени кругови, који су били со
њиме у додиру за време његовог дводневнор бав-
љења у Београду, не могу довољно да се нахвале | створености са којом је одговарао на питања.
У Београду се прича анегдота, како му је сависоког положаја на његово предавање у немачком посланству казано, да му се не може пребацити ни најмања нејасност. Укратко, нити би Гг. д-р Шахт примио какву политичку 0 нити би му то Рајх поверио.
Исто је тако невероватно да Пе T. nm Шахт
имао ма какву економску мисију. За познаваоце _ југословенско-немачких односа не постоји пита-
ње које би могло. бити предмет такве мисије. Тек пре два месеца закључено је заседање ју гословенско-немачке мешовите комисије, која је
проучила сва трговинско-политичка и клириншка . питања. А на један дан пре доласка г. д-р Шахта
у Београд, вратио се из Берлина г. д-р Белин, вицегувернер Народне банке, који је утаначио још неколико техничких питања из платног промета.
ПЛАН»
но' мора да тражи одобрење за увоз робе и обе: ћање да ће бити плаћена.
Овај режим у ствари није ништа друго до санкционисање фактичког стања. Кадгод је трговински биланс био пасиван у либералистичкој| периоди, изравнаван је у крајњој линији. задужењем, кредитом. Данас више нема кредита. Г. д-р Шахт је подвукао, да је данас неурачунљив онај капиталиста, који извози свој капитал у иностранство, с обзиром на све што се ради у појединим земљама са страним капиталом. Према томе Рајх је био пред алтернативом или да остане дужан за увезену робу или да је не увезе уопште. Он је применио други принцип. И А да је цео свет на путу ка примени „Новог плана"
Оно, што данас свет пе у међународним економским односима, спада, вели г. д-р Шахт, у крајњу лудост. Али се тешко варају они, вели он даље, који мисле да ће народи скоро окренути леђа тој политици. Према томе све су државе приморане да нађу начина и пута за живот под режимом аутаркизирања света. То је био и мој задатак, вели. он даље. Ја сам окренуо тумбе принциде спољне трговине. Под либералистичким ре-
о жимом спољна трговина полазила је од про-
дајног интереса, од извоза. Тражио се купац. Моја трговинска политика полази од увозног интереса. Она пре свега тражи лиферанта. И г. д-р Шахт мисли да може мирно да каже, да је потпу-
|