Narodno blagostanje

74. јули 1936,

—_Турска влада издаће ускоро уредбу о контроли "извоза. Рад извозника биће условљен претходном дозво"лом од стране Министарства привреде; ова ће гласити на оне врсте робе које извозник буде назначио у својој мол"би. Влада ће добити право да оснује регионалне или стручне организације у које ће се уписати извозници овлашћени од владе. Забраниће се отступање од тржишних цена. Кон-тролу извоза вршиће нарочито постављени контролори са "трговачком спремом. Главни надзор имаће одбор састављен од водећих привредника и високих чиновника.

—- Бугарска влада продужила је житни режим до фула 1937. За откуп овогодишње жетве одређене су цене: за шпеницу 3. лева (1,62 дин.) по кгр., за раж 2,25 лева, а за мешано жито 3 лева.

— Грчка Народна банка обуставила је давање предујмова на име извоза грчких производа у Немачку, што Ке врло отежати извоз у Немачку и довести до опадања прође и цена многих грчких артикала.

: __ На седници Међународног одбора за калај у Паризу решено је да се извозни контингент за треће троме"сечје 1936 повиси са 85% на 90%. Досадашњим ограниче. њима успело је изравнање производње и потрошње, те се "Езвознички кругови боје да ће ово повишење поново пореметити односе на тржишту.

—_ У Грчкој се оснива завод за спољну трговину. Посланства у Берлину, Лондону, Паризу, Риму и САД, добиће трговинске аташеје. Осим тога, спремају се и извесна ограничења увоза, нарочито луксузне робе.

· — Грчки министар привреде одобрио је извоз 25 хиљ. тона баритсулфата годишње у САД. 70% цене мора се платити девизама а остатак ће се измирити путем компензације, допунским лиферовањем аутомобилских делова. Под истим условима одобрен је и извоз 25 хиљ. тона бауксита у Енглеску; Енглеска ће за то лиферовати порцелан и памучне тканине. Сви транспорти имају се извршити грчким бродовима.

НОВЧАРСТВО

— На седници Управног одбора Удружења банака "у Београду, извршено је конституисање. За претседника је изабран г. д-р Влада Т. Марковић, а за потпретседнике гл. д-р Милорад Ђорђевић и Рудолф Пилц. У извршни комитет су изабрани, поред претседништва, гг. Ђорђе С. Матејић и Србислав Јеврић.

— На међународном састанку штедионица у Прагу прихваћени су извештаји у којима се тражи заштита "штедње законским мерама и стварање предуслова за ме ђународну сарадњу којом би се осигурала сигурност валута Као један од првих услова штедње. Осим тога се _ изражава жаљење што поједине државе и даље толерирају лутрије које одводе свет од штедње и заводе га да се ослања на срећу.

____-- На питање да ли ће демократска странка унети У свој програм и стабилизацију долара, одговорио је г. "Моргентау да С. А. Д. имају већ годину и по дана фактичну стабилизацију с обзиром на то што је курс долара за то време остао непромењен на страним девизним тржиштима. 6

____— Чехословачка влада је предложила план за санацију осигуравајућег друштва „Феникс“ према коме би чехословачка осигуравајућа друштва плаћала по 40 мил. „круна. за време од 30 година за покриће једне половине "губитака, док би се друга половина надокнадила смање: њем. исплата великим осигураницима.

= Крајем прошле године вредност америчких папира У рукама страних капиталиста износила је нешто преко „5 милијарди, што значи за 765 мил. више него крајем 1934.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 439

— Холандска банка је поновно снизила есконтну стопу од 4 на 3:/,%.

— Гувернер Народне банке г. д-р Милан Радосављевић указао је у својој изјави на потребу да се питање земљорадничких дугова реши бар у оном делу који се тиче новчаних завода, како би се они оспособили да играЈУ У народној привреди ону улогу коју по својој природи треба да врше, а да би се том приликом водило рачуна о улагачима код ових завода. Статистички материјал који је Народна банка по питању земљорадничких дугова прикупила, односи се на 605 новчаних завода који потражују по заштићеним сељачким меницама укупно 1,524.337.000 динара као и заостале камате од 134.117.000 дин.

— Француска је поново снизила есконтну стопу са5 на 4%. Каматна стопа за ломбардне зајмове снижена је од 6 на 5%.

— „The Economist? i „Financial Мемз5' изјашњавају се у последње време за општу стабилизацију. За то су потребна према њиховом мишљењу следећа два услова; девалвација франка за 20% и утврђивање односа између франка и долара на 1:4,60. |

— Финансијски часопис „Соттеп(ајге5" констатујући чињеницу a „Banque de France” има данас мање злата него у моменту стабилизације 1928, предлаже да и она прихвати меру која се спроводи у Холандији, наиме, да даје злато само централним банкама које и саме слободно дају злато. Предности те мере биле би следеће: престанак узимања злата од приватника, престанак одлажења злата у Енглеску за рачун егализационог фонда, поједноставњење садањег режима за извоз злата итд.

— У Паризу је одржана међународна банкарска конференција којој је присуствовало око 70 банкара из 20 земаља. Претседавао је Нефлиз, члан управе Француске банке. Убудуће ће се у одређеним роковима одржавати слични састанци, ради измене мисли о банкарско-техничким питањима која се имају решавати путем приватног међународног споразума.

— У вези са чланком проф. Јолатаса који је поставио питање о целисодности даље депресијације драхме, изјавио је претседник грчке владе г. Метаксас да у владиној девизној политици неће бити никавих промена.

— Претседник новосадске општине је изјавио да ће општина у Новом Саду основати своје осигуравајуће друштво за осигурање оних осигураника који су тешко страдали код страних друштава. Друштво ће бити основа: но на трговачкој бази, а град ће целом својом имовином јамчити осигураницима.

— Удружење банкарских и осигуравајућих завода у Новом Саду упутило је молбу министарству трговине ииндустрије да у споразуму са министарством правде изда аугентично тумачење да се земљорадничка заштита не односи на судске и извршне трошкове заштићених потраживања насталих после 23 новембра 19838.

— Њујоршка берзанска комисија предложила је да се спроведе строга подела берзанских фирми на спекуланте (деајег) и посредник (бгоКег), да би се и начелно ограничила спекулација и онемогућило посредницима да свој положај употребе за властиту спекулацију. Властити -послови чине данас четвртину укупног обрта посредничких

фирми.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Пољска влада је донела одлуку о увођењу општег мораторијума за плаћања иностраних дугова. Истовремено је издан коминике у коме се између осталога каже да је Пољска зопочела преговоре са. поверилачким земљама (углавном С. А. Д. и Француском). Пољски имаоци стра: них папира биће исплаћивани у злотима. Као главни раз-