Narodno blagostanje

Јтрана 436

времено плаћање редовних издатака без прибегавања благајничким кредитима; општа егализациона резерва чији је задатак да спречи превелике промене и оптерећења становништва у случају погоршања привредних прилика. И најзад, резерва за инвестиције чији износ одговара вероватном порасту потреба у току идућих година. Прве две резверве имају се попуњавати, све док не достигну 1/20, до 1/5 просечних редовних прихода. Пре него што се постигне минимални износ, општине не смеју да смање своје приргезе, таксе и остале дажбине. Резерве треба прикупљати из редовних буџетских средстава и пласирати сигурно, ликвидно и што рентабилније.

Влада овом уредбом жели да помогне целој националној привреди, а не само општинама. Егализациона коњунктурна политика треба да ступи на место активног сузбијања кризе путем јавних радова и пореске олакшице извесним гранама производње. Код општина уредба жели да се у доба привредног полета и високе коњунктуре 0образују из јавних средстава фондови, чијим средствима би се могао ублажити коњунктурни пад за време кризе и депресије. Уредба се ограничава, за сада, на општине, јер су њихови буџети данас, углавном, уравнотежени; местимице има чак и вишкова, а то је главни услов за спровођење овакве коњунктурне политике. Сличне мере у погледу државних финансија још не долазе у обзир, јер су ове још потпуно заузете финансирањем активног сузбијања незапослености и наоружања.

Тачно је да стварање оваквих резерви код општина може да омогући стабилну финансијску политику, јер ре: зерве и код предузећа претстављају чинилац равнотеже. Али, по нашем мишљењу, немогуће је спроводити овим средствима успешну коњунктурну политику, Општине ове резерве неће тезаурисати, него ће их давати привреди да се њима користи. Коњунктура, према томе, неће ослабити, али за случај поновне депресије, неће више бити ни резерви. Општинска потраживања од привреде исто ће тако дејствовати као до скора потраживања банака, јер су и ове на сличан начин раније форсирале коњунктуру. Само под једним условом могле би ове резерве имати извесног значаја за регулисање — не за уравнотежавање — коњунктуре: кад би се ставиле на расположење једној централи, која би их плански расподељивала. Није искључено да је прави смисао ове уредбе стварање једног новог фонда помоћу којег би држава могла да учврсти коњунктуру, која је до сада финансирана путем кредита.

= _ Развој светске трговине показује да је пораст целокупне трговине у погледу коли: чине искључива последица поиииниНииНИ Кешаеннеченнн | Берања у ваневропским земљама. Поред С.А.Д. ту се нарочито истичу јужноамеричке земље. Оживљење на унутрашњим тржиштима у Европи н Северној Америци ствара веће потребе за сировинама; то је довело до пораста извоза сировина из јужноамеричких држава, а с друге стране до још већег увоза производних сретстава, на основу новостворене куповне снаге.

Овај развој је у ствари проузрокован појачаним прометом са С.А.Д. на који је повољно утицало склапање-нових уговора о највећем повлашћењу. С.А.Д. су услед суше приморане да увозе више намирница, а за то су давале производе својих модерних индустрија, као уређаје и по: требе за радио и биоскопе, аутомобиле, пољопривредне и канцеларијске машине, хладњаче: итд. Ваља споменути и напредовање Немачке, иако је она због свога нарочитог начина плаћања имала успеха само код земаља са извозним

Јужна Америка је снта монокултуре

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | 8 Брат

вишком. С друге стране посебним девизно-политичким мерама заустављено је продирање Јапана који је 1934 био нарочито агресиван. Од нарочитог је значаја да су САД. код своје политике највећег повлашћења наишле на сличне тежње код јужноамеричких држава, најпре код Бразилије. Ова земља је досада углавном из финансијских разлога водила политику високих заштитних царина, а сада жели да пређе на слободније унапређивање трговине, обраћајући нарочиту пажњу на продају властите кафе.

Побољшање спољне трговине има дакле свој узрок углавном у повећаној размени у самој Америци. Али изненађује да у томе не учествује размена између самих земаља Јужне Америке. Истовремено са побољшањем трговине настала је наиме и општа унутрашњо-привредна коњунктура; услед тога су после извесног ојачања у прво време ослабили трговински односи између појединих земаља; пре или после то ће у неким случајевима сигурно искусити и САД. Унутрашњо-привредно побољшање није, наиме, само квантитативно, него пре свега квалитативно. Јужноамеричке земље дошле су до сазнања да је нарочито пооштрење кризе код њих последица ограничености производње на сасвим мали број стандардних производа, због чега су оне сасвим зависиле од светског тржишта. Наместо монокултура сада се спроводи диференцијација производње чиме се, с једне стране, извозни ризик распоређује на већи број производа, а истовремено се постиже већа независност увоза. Ова диференцијација јавља се, разуме се, у првом реду код пољопривредних производа, и тако сада поједине земље које су се раније својим производима допуњавале, једна другој праве све већу конкуренцију. Ипак овај развој не мора да доведе до поремећаја односа, пошто га већином паралишу узајамне акције.

Први и најпознатији пример је пораст производње и извоза кафе у средњоамеричким земљама, нарочито у Гватемали, који је изазван и појачаван бразилијанском политиком валоризације кафе. На сасвим сличан начин могла је Бразилија која је тиме оштећена, да искористи аргентинску политику У погледу цена пшенице; држава је с успехом унапредила производњу пшенице и тиме је успела да се знатно ослободи зависности од аргентинске пшенице. Аргентина опет жели да надокнади овај губитак унапређивањем културе мате, која је досада била раширена само у Бразилији, тако да је Аргентина зависила од ове. Даљу меру Аргентине претставља унапређивање производње пиринча који је она последњих година такође морала да купује од Бразилије. Осим тога почеле су јужноамеричке земље, а нарочито Аргентина, Бразилија и Перу, да посвећују све већу пажњу памуку што ће довести до извесног смањења увоза из САД. То, међутим, не мора да доведе до противмера од стране САД. нако је лако могуће да ће до њих доћи. Јер С.А.Д. увек имају могућност да учествуЈУ У овој новој производњи давањем финансијских и техничких средстава за прераду ових производа. Најзад треба указати и на све разгранатије воћарство у Аргентини и Бразилији; ове земље доскора су биле скоро непознате као воћарске, а сада су, такорећи преко ноћи, постале опасним конкурентима на светском тржишту.

" Поред ове пољопривредне диференцијације напредовала је, иако у мањој мери, и индустријализација, нарочито услед оскудице у девизама за плаћање увоза потребних потрошних добара. Поред чисто. произвођачких разлога у овој новој привреди играју доста знатну улогу и девизнополитички и платежни разлози. Главни је циљ да се ослободе средства потребна за службу камата. и амортизацију старих дугова, како би се дошло до нових кредита без којих је даље развијање немогуће. ;