Narodno blagostanje

18. јули 1936.

)

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 465

У DVE MOGUĆNOSTI RAZVOJA

Prema gore izloženoj situaciji na svetskom tržištu i mogućnostima izvoza našeg viška dva su pravca u kojima se može kretati budući razvoj. U slučaju porasta izvoznog pariteta koji bi mogao da stigne, pa čak i pređe direktivne cene Prizadove, predloženo |e nadležnima da se za njega rezervišu samo preferencijalni ili međudržavni kompenzacioni poslovi. Tada bi u izvozu sudelovale sve domaće i strane izvozničke firme i roba bi bila, verovatno, vrlo brzo izvezena. U tome slučaju intervencija države pomoću kontingenata imala bi za zadatak da utiče da cene na domaćem tržištu, koje se plaćaju proizvođaču, ne budu suviše ispod svetskog pariteta. Ako, međutim, izvozni paritet ostane ispod di-

rektivnih cena, Prizad će onda morati da preuzme ceo izvozni višak i da ga, pored preferenciranih zemalja, izveze i na zapadno-evropska tržišta. Gubitak koji bi u takvom slučaju pao na teret državne kase teško je proračunati, jer on zavisi od većeg broja komponenata Koje se unapred ne mogu tačno odrediti. Stoga je iz obazrivosti trebalo svakako poći od pretpostavke da bi mogao da bude vrlo veliki, naročito s obzirom na naše finansijsko stanje. Izgleda da taj elemenat nije dovoljno uzet u obzir, jer |e trebalo voditi računa o činjenici da, prema današnjem stanju, postoje izvesne granice preko kojih se Код pokrića gubitaka ne mo48 ЦОЈ

VI PROPIS O MINIMALNIM CENAMA

Nagoveštena Uredba o određivanju cene ispod koje se od proizvođača ne sme ofkupljivati pšenica ima za cilj da obezbedi proizvođaču što veće učešće u intervencionoj ceni odnosno u žrtvi koju država doprinosi za održavanje ove i ograniči trgovačku maržu na pristojnu visinu.

Ovo nije ni prvi ni poslednji slučaj u istoriji kada se pokušavalo da se ekonomske pojave, uslovljene zbirom konkretnih okolnosti, menjaju administrativnim merama. Suzbijanje zelenaštva, koje se javlja kao prirodna posledica oskudice kapitala i kredita, za ovo je najbolji primer. Svuda, gde su postojali najdrakonskiji zakoni protivu zelenaštva, ovo je cvetalo. Administrativne mere nisu mogle da izmene izvesno slanje; naprotiv, povećavajući riziko onih koji ih izigravaju one su obično dotičnu neželjenju pojavu činile još drastičnijom. Isti je slučaj i sa propisivanjem minimalnih cena i visine dopuštene marže, Marža je sastavljena iz niza elemenata, koji su vrlo različiti za pojedine kupce i grupe kupaca (trgovci, zadruge itd.). Na njenu veličinu može se uticati samo odgovarajućim ekonomskim merama (organizaci|a proizvođača za neposrednu prodaju trgovcima na veliko, pojevtinjenje kre-

dita za finansiranje žetve, organizacija та itd.).

Najzad, dosadanje iskustvo sa minimalnim cenama u svima zemljama pokazalo je vrlo rđave rezultate. Kada je pre neki dan francuski ministar poljoprivrede branio svoj novi žitni režim u parlamentu, on je, između ostaloga, rekao, da su minimalne cene za žitarice imale j|edan pozitivan rezultat koji se ogleda u zloupotrebama na račun proizvođača. Od momenta njihovog uvođenja bila je izgubljena kontrola nad tržištem i najveći deo prometa počeo je da se obavlja КатшШгапо. Род Нт režimom cena pšenice u Francuskoj, koju je dobijao proizvođač, bez obzira na sve moguće propise i na drakonske kazne, bila je pala na 55 franaka. Ukoliko je riziko za prekupce bio veći, usled strogih kazni, utoliko je cena išla na dole. a

Prema ovome, ova nova mera krije u sebi izvesne opasnosti za žitni režim u tekućoj kampanji. Ona može imati uglavnom dve posledice: da se izvestan deo trgovaca povuče sa tržišta i time smanji i onako premalena organizacija za preuzimanje izvoznog viška ili, da nastanu kamuflirane nekontrolisane kupovine koje bi cenu oborile |oš više, nego što bi ona inače bila da nije ovakvih propisa. I u jednom i u drugom slučaju interesi proizvođača bili bi oštećeni te bi od ove mere trebalo odustati.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У упутствима за израду ноУместо редукшије чинов- Бог предлога буџета за ника треба предузети дру- 1936/87 Министар финансија

ге мере каже: „Према најновијим по_______-___________Р УРИНА се, да је сада. шњи број особља у државним надлештвима и установама већи него што је стварно потребан. Тај се број мора смањивати. А то се има постићи смањењем броја особља за 10%. Смањење особља има се извршити поглавито код неквалификованих службеника и особља на раду у служби државе,“

Ако изузмемо појединачне редукције вршене у извесним ресорима, ово је први пут да се наговештава опште смањење броја државних службеника за 10%. То не значи да су лични расходи тек сада постали тешки и да се не могу више повећавати. Та чињеница констатована је још пре неколико година. У нашим месечним анализама кретања државних финансија ми смо стално подвлачили чињеницу, да лични расходи апсорбују све већи део државних прихода и да се на рачун њихов морају да смањују материјални расходи. Да би се та несразмера "колико толико ублажила, вршено је у неколико наврата

смањивање чиновничких принадлежности. Мако не рас полажемо подацима о финансијском ефекту смањивања принадлежности, ипак можемо рећи, да је он био знатно умањен повећањем броја особља што потврђују и горње речи Министра финансија. Када је последњи пут извршено смањење чиновничких принадлежности, Министар фи нансија изјавио је, да је пришао тој алтернативи из социјалних обзира, да се не би нашао на улици већи број лица. Али, као што се види, ни то није много помогло.

Сада је, као једини излаз из ситуације, остала редукција

пошто се дошло до уверења да постоји већи број службеника но што је стварно потребно.

У броју 28 (1984 г,) износећи податке о бројном стању чиновништва и његовом учешћу у социјалном продукту, ми смо утврдили следеће чињенице: 1) да у нас постоји велики број чиновника У односу на укупан број становника и на оптерећење државног буџета; 2) да по: стоји несразмерно велики број лица која живе од пенвија и разних помоћи и 3) да лични расходи јавне руке претстављају врло велико оптерећење за национални доходак. Све мере које су предузете после тога нису ниуколико умањиле ефекат ове три чињенице, Напротив, мо-