Narodno blagostanje
|
18, јули 1936,
испод 120 дин. мет. цента. Ова цена вреди као најмања за месец јули и за најслабије врсте пшенице, а повећава се сразмерно квалитету пшенице до 135 дин. мет. ц. Ове цене Бе се повећавати сваког месеца до укључиво фебруара 1937 за 5 дин. по мет. ц. изузев август, када ће повећање изнети 10 дин. Ова скала повећања цена је већа од Призадове. |
— Управа државних монопола даће садиоцима дувана бескаматни зајам од 25 мил. дин. |
— Pretsednik provinciiske uprave u Pruskoi pozvao je celo stanovništvo da se sledećih pet sedmica svake nedelie besplatno stavi na raspoloženie seljacima za Хефуепе гаdove, za »žetvenu bitku«. Seljaci će za svakog dobrovoljica platiti nacionalsocijalističkoj partijskoj Dlagajni »počasnu
nadnicu« od 1 marke dnevno. Proglas je obrazložen те.
što nema više nezaposlenih koji bi se mogli uzeti u pomoć.
— Садиоци и трговци памука у С. А. Д. оснивају приватан институт за проучавање и побољшање америчког памука.
— Министарство пољопривреде решило је да се приликом преноса права власништва аграрног земљишта на добровољца не забележава више забрана отуђивања и оптерећивања, пошто је прошао рок од пет година по Закону о добровољцима. Тамо где постоје забелешке, ове треба брисати. Биће забележено право првокупа Привилеговане аграрне банке на добровољачке земље, а молбе у којима се тражи продаја таквих земљишта треба у будуће упутити Привилегованој аграрној банци.
— Савез аграрних заједница на скупштини у Новом Саду донео је резолуцију у којој тражи: да се аграрна реформа што пре доврши и да сваки аграрни интересент по: стане коначно грунтовни власник земље коју обрађује; да се законом утврђена цена аграрног земљишта снизи; да се Савезу аграрних заједница такође одобри првокуп аграрних земљишта, као што га има Привилегована аграрна бан. ка; да влада изврши нове инвестиције на колонијама; да се на колонијама оснују здравствене задруге; да сва ми нистарства и бановине образују фондове за унапређење колонизације; да се колонијама обезбеде потребни пашњапи; да влада преко бановина унапређује колоније снабдевајући их пољопривредним справама, племенитом приплод ном стоком, оплемењеним садницама, семеном и т. д. да се донесе јединствен задружни закон и најзад да државне новчане установе дају задругама кредите.
ИНДУСТРИЈА
— Fabrika cementa »Split« počeće ponovo da radi. Za sada će se u fabrici raditi samo rotativnim pećima.
— Jedno rudarsko preduzeće u Moravskoj Ostravi namerava da podigne fabriku aluminiuma koja bi pokrivala 60% čehoslovačke potrošnje. Iskorišćavala bi se nalazišta bauksita u Slovačkoj, koja su nedavno otkrivena. Društvo je već zatražilo od vlade da se uvede carina na sirovi aluminium u iznosu od 3,5 č. kr. po kilogramu i da se uvoz aluminiuma kontingentira.
— U Floridi (S. A. D.) osnovana je fabrika za smrzavanje voćnih sokova, bez dodavania šećera i ikakve prerade. Otkravljenjem potrošač dobija potpuno prirodan sok.
— U S. A. D. proizvedeno je u prvom polugodištu ov. god. 21,3 mil. tona čelika, ti. za 95% više nego u istom periodu 1995 god. i
— Претставници фирме Круп, који су боравили у Зеници, изјавили су да ће материјал за конструкцију почетни долазити крајем августа, док ће машински делови доћи по четком идуће године, те ће према томе сви радови на про ширењу жељезаре бити готови за годину дана.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 469
— Према извештају бугарских трговинско-индустријских комора производња кокона у Бугарској у току пе. следњих 5 год. у сталном је порасту. Производња 1985 год. износила је 1,466 хиљ. кгр. према 1936 хиљ. кг. у 1934 год. Ако се узме у обзир продуктивна снага бугарске индустрије свиле, која је сада у стању да произведе свилених артикала у вредности од 120 мил. лева годишње, производња кокона може да буде повећана на 2 мил. кг.
— Текстилна индустрија у Бугарској у сталном је порасту. У првом тромесечју о. г. производња памучног конца износила је 1836 тона према 1519 тона у прошлогодишњем и вуненог 72 тоне према 62 у 1985 години. Производња вунених штофова у истом периоду о. г. износила је 824 хиљ. мет. према 650 хиљ. мет прошле године. а памучних 5.133 хиљ. мет. према 3.890. Производња јутених врећа износила је 13,9 хиљ. кг. према 7,3 у 1955.
— Трошник Мајнс Лимитед, чија је централа у Лондону, основала је стоју филијалу у Сарајеву са главницом од 10 мил. дин.
— Министар шума и рудника решио је да се више неће правити нови, нити обнављати стари уговори за не: посредну сечу државних шума од стране приватних предузећа. Држава ће то свуда учинити у властитој режији као и у Словеначкој и Славонији. До сада је истекао рок уговора за две трећине приватних предузећа.
— Друштво „Алуминиум“ а д. закључило је уговор са електричном централом Шупук код Шибеника о искоришћавању електричне енергије за своју фабрику која ће почети радити у августу. Предвиђена је годишња потрошња од 20—80 мил. киловата струје.
— Уредба која регулише односе између рудника угља и државних железница предвиђа преузимање месечно по 136,27 хиљ. тона угља у буџетској 1986/37 год. према 130 хиљ. тона у 1985/36 год. Удео државних рудника одређен је са 53,2 хиљ. тона (39%), а приватних са 83 хиљада тона, (61%), према 49,4 хиљ. тона, 1,38, и 90,6 хиљ. тона, 62%, у претходној буџетској години.
— У Италији се ствара електрични концерн са почетним Основним капиталом од 20 мил. лира који ће се ускоро повисити на 100 мил. У концерну учествоваће сва талијанска приватна и јавна електрична предузећа са 1% свога капитала. Главни задатак овог великог друштва је електрификација Источне Африке.
— У Корчи, у Албанији, оснива се фабрика за израду ужарије, врећа и других производа од конопље.
— рапца је и 1935 сода. izvezla 66,34 hilj. boca žive (boca po 893 kilograma) prema 33,61 КИ. ш 1984 1. 41,9 511. u 1933. Najviše je izvezeno u Englesku, Belgiju, S. A. D. i Nemačku. Proizvedeno је, međutim, za skoro 50% manje (svega 35,56 hili. boca u 1935 i 31,68 hilj. u 1934). Kartelske cene žive kreću se oko 12 funti 2 šil. po boci.
— У Лиевену код Кале-а подигнута је друга по реду француска фабрика синтетичног бензина са годишњим капацитетом од 10 хиљ. тона.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Министарски савет укинуо је решења: од 22 октобра 1935 г. о забрани извоза и превоза оружја, муниције и ратног материјала за Италију и њене колоније и од 15 новембра 1985 о забрани увоза у Југославију робе пореклом из Италије или њених колонија и забрани непосредног или посредног извоза из Југославије у Италију или њенг колоније. Ова одлука ступила је на снагу 15 0. м.
— Radi zaštite domaće proizvodnje konoplje Bugarska je ograničila uvoz manile. Ova će se smeti uvoziti samo za izradu užadi za lađe i ribarstvo. Užad za snopove mora se izrađivati od domaće konoplje.
ibi
ЈЕ
||| | 1