Narodno blagostanje
Страна“ 470
o. Talijanska vlada je. rešila da u odbor za· regulisanje
uvoza ne uđu samo pretstavnici nadležnih državnih. vlasti, ·
nego i pretstavnici poslodavaca i radnika iz МЕ ограnizacija poljoprivrede, industrije i trgovine.
— Француска влада је решила да се за сада, после укидања санкција, док не дође до новог трговинског споразума с Италијом, увоз из Италије плаћа само путем компензација, а никако везаним лирама у Италији. француским извозницима се препоручује да продају Италији само уз плаћање У Француској, јер. нема "никакве стварне гаранти е да. ће a њихова потраживања од Италије А рисати. | | — У Француској је У Министарству привреде O0DA. Вов Н нарочит. "одбор за помагање извозних индустријских грана које у тешко погођене НОВИМ надницама“ и“ социјалHHM законима, јер својим повишеним ценама не могу да одолевају КОНА ЛОТИ на страним тржиштима. По
СОЦИЈАЛНА“ ПОЛИТИКА
-- === Белгијски парламент изгласао је закон о четрдеo, радној недељи. Није прецизирано да ли ће скраћивање радног времена. повући за собом ·-и- сразмерна смањења надница. Ново радно Бреие Увео се само у пази НрЕВРЕДНИ 0
ТРГОВИНА. | ; _
· == По извештају. Милистаретва трговине и индустрије “француска влада одобрила је нашој држави за месец јуни=-јули нов допунски контингент рибљих конзерви: у ивносу "од 166 'квинтала. Исто тако повишен је и контингент за: кашкаваљ од 165 на: 300 квинтала.
0 "Удружење пекарских мајстора у Београду изјаснило се против торбарења хлебом. Меморандум у том 'смаay упућен је управнику града Београда.
ОР пахер 'drveta za prva 4 meseca ove od (po ižveštaju” CIB- :a). iznosi za meko :rezano drvo 108 hilj. prema 210 ћи]. 3 и istom periodu pr. god. Tvrdog rezanog drveta izvežetio је 51 hili. m* prema 102,5 ЋИР трг. год.
— Društvo »Barcel« trgovina gvožđem i prometno a. d. u Šubotici povećalo” je glavnicu od 0,5 mil. 'din. na 1 mil. . din. izdavanjem 2000 akcija po 250 din. EN - Za prvih 5 meseci o. g. izvoz iz Rumunije iznosio je 6541' mil. Teja, a uvoz 4:672 mil. Saldo je aktivan za 1.428 mil. [еја | Раба 954 mil. u istom periodu prošle godine. 0. O Od mađarskog kontingenta. Stare pšenice za Auštriju koji iznosi 360 hilj. metr. centi, plasirano je već preko 70%, DO prosečnoj ceni od 20 šil. franko: granica.
— Чехословачки увозници заинтересовали су се за 'увоз | живих јегуља из Неретве. "Јегуље. би се отпремале преко Сплита у посебним вагонима нама да ба "живе стигле у Чехословачку. | |
— У 1935 је светска трговина маслиновим ЕМ Ha"носила 1,5” MM, _метр. центи, т.ј. 14% више "него просечно Кодишње за“ претходних пет година. 46% извезла. | Til iz Вија, 27% Тунис, 13%' Италија, 8% Грчка. -
| 25% U S; A, Du prodato je~-u ртуот рошроди 1936 зуба. 9,45 mil. automobila. prema 2,22 mil. u istom PO 1985. Naročito se traže manji modeli. | i 1 а |S вези С укидањем · санкција Мин. финансија до "Hej je "одлуку, да Народна банка издаје "извозницима у "Италију | клириншке чекове“ на основу авиза о уплатама на "Кклирившки | рачун код Националног института 'за размене са иностранством. Извозници моћи ће своје клириншке че"кове продати увозницима; · "који ће овим чековима "уплатити "на: клириншки рачун ' Народне“ банке“ противредност увезе-не робе из' Италије. Роба“ увезена "из Италије тре“ 18: новембра 1935 године платиће се“самб до 50%' клириншким
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
не ДОДИНИ банке.
чековима, а. остатак у готовом. Повериоци у клирингу од пре 18 новембра 1935 г. добиће само за половину својих потраживања клириншке чекове, а другу Доловину, у готовом. : ;
ПЛАНСКА ПРИВРЕДА
— Pri talijanskom ministarstvu kolonija osnovana su savetodavna odeljenja za poljoprivredu, industriju, trgovinu L saobraćaj. Ovim uredima ima se prethodno obratiti svaki ko želi da preduzme ma kakav posao u kolonijama.
· = Poljska će:u toku prve godine svoga četirigodišnjeg plana za suzbijanje. nezaposlenosti (1936/37) utrošiti na javne radove. 345. mil. zl..U investicionom programu predviđeno ie,
međutim,- svega 993 ·mil., tako da će se ostatak finansirati dopunskim sredstvima.
FP
НОВЧАРСТВО
— Холандска банка је за последње три недеље повећала своју златну подлогу поново за 34 мил. хол. фор. на 64447 мил.
— Banke članice državnog zavoda za osiguranje uloga na štednju u S.·A. D., postigle su u 1995 god. čist dobitak od 207 mil. dolara prema gubitku od 339 mil. u 1934. Ovakav rezultat ie posledica smanjenja | 1 otpisa sa 1079 mil. na 668 mil.
—- Francuska banka snizila je prošle nedelje ponovo eskontnu stopu sa 4 na 3%, a lombardnu sa 5 na 4%. Ova mera je u vezi sa politikom jevtinog kredita koju vlada si-
stematski sprovodi da bi ublažila posledice povišenja nadnica
i novih socijalnih zakona i sprečila prevelik skok cena. Osim toga sniženje eskontne stope treba da forsira hosu državnih hartija i da poboliša uslove za upisivanje novih blagajničkih žapisa u nominalnom iznosu od 10 milijardi franaka.
— Окружни суд у Панчеву заузео је становиште да се земљорадничка заштита протеже и на парничке трошкове, настале после 23 нов. 1988 г., јер се има сматрати да гу постали у моменту када је настало и главно потраживање, а не када је учињена односна радња за коју је трошак веван. Услед оваквог тумачења Уредбе о заштити земљорадника' Удружење банкарских и осигуравајућих друштава У Новом Саду молило је Министарство трговине и индустрије, да у споразуму са Министарством правде изда аутентично тумачење Уредбе, наиме, да се земљорадничка за:
штита не односи на судске и извршне трошкове заштиће-
них потраживања после 28 нов. 19838 год.
— Код Поштанске штедионице крајем јуна о. г. износио је: број чековних рачуна 25.855 према 25.765 крајем маја и: 25.685 крајем априла о. г. Чековни промет у јуну износио је 5315,9 мил. дин., од чега без готовине 51,17%. Стање уложака у Загребу, Љубљани, Сарајеву и Скопљу опада, а у Београду расте: Број штедних књижица порастао је са 377.213 у априлу на '381,078 у мају и 385,217 у јуну, а салдо штедног промета се повећао са 892,9 мил, и 904,7 мил. У Одповарају ким месецима.
== Извршена“ је фузија између. великих Пе
"банака Банко ди Наполи:и Банка Агрикола Комерћиале дел "Мецођорно. Напуљска банка која располаже са 197'фили-
јала и заступстава, - преузеће послове Јужне пољопривред-
== За генералног“ директора. аустријског Кредиг-
аншталта — Винер Банкферајна, именован je досадашњи члан УПЕЕНН д-р "Јозеф Јорам.
7: == Донесена Је Уредба којом се АНИЈЕ Министар
"финансија да закључи са нашом Народном банком уговор #0' државној ковници новца у оквиру Завода за израду нов"чаница. Овлашћује се Народна банка да поред новца за
наше потребе. меже да кује новац и за друге земље. Све
-издатке око постављања постројења. државне ковнице учи“
| |