Narodno blagostanje

25. јули 1936.

· Uprava državnih monopola objavila je kretanje prihoda u maju i za prva dva meseca tekuće budžetske godine.

U maju mesecu ostvaren je 'prihod od 152.17 mil. din. prema 165.95 u istom mesecu pTrošle godine, ij. za 13.78 mil. din. manje. Najveće smanjenje pokazuje prihod od duvana (9.28 mil. din.). Od ostalih grupa opali su prihodi: od petroleuma za 5.10 mil., žižica za 1.52 mil. i hartija za cigarete 0.40 mil. din. Povećanje pokazuje samo prihod od soli (2.57 mil. din.).

Za prva dva meseca tekuće budžetske godine (april—

mai) monopolski prihodi dali su 302.03 mil. din. prema 318.05 u istom periodu budžetske 1935/36 god. Prema tome, OVOFOdišnji prihod, prema prošloi godini, opao je za 16.02 mil. din. Pojedine grupe prihoda pokazuju ovakvo kretanje:

Monopolski prihodi u aprilu i maiu

— ili —'% U

1935 1936 1936 prema 1935

u mil. dinara Duvan 238.84 225.81 — 5.5%. . So 43.53 42.18 — 3.2% Petroleum 1910. 12.75 -= 5.1% Žižice 12.47 11.09 — 11.1% Hartije га страг. · 9.71 9.35 = 35.8% Razni prihodi 1:85 0.83 — 38.6%

Kao što vidimo, izuzev petroleum, svi ostali prihodi pokazuju opadanje. Prihod od duvana opao je ne toliko iz razloga smanjenja unutrašnje potrošnje duvanskih prerađevina, koliko zbog otsustva izvoza u ovim mesecima. U našim dosadanjim analizama kretanja monopolskih prihoda mi smo stalno podvlačili, da se održavanje prihoda od duvana uglavnom ima pripisati izvozu. Čim ovoga nema, prihodi odmah pokazuju smanjenje. Prihod od soli, prema ranijim godinama, neznaino je Opao, što se ima pripisati povećanju kupovne snage stočara. Opali su takođe i prihodi od Žžižica i hartija za cigarete. Sudeći po ovome moglo bi se zaključiti da se.u ovim mesecima smanjila malo potrošnja duvanskih prerađevina prema prošloi godini. Jedino se mali porast pokazuje kod prihoda od petroleuma što je posledica veće kupovine za ribarske svrhe.

======<= Нисмо овајнаслов ставили за-

то што и лекари не би могли да буду економисте, јер би: смо тиме дошли у противречност са историјом политичке економије која нам даје довољно примера лекара као врло добрих економиста, него зато што се мешање просечног ле-

Лекари као економисте

· кара у економију обично свршава — смејурином. Тако се

и наш Савез лекарских комора нашао побуђеним да уставе противу здравствених задруга са мотивацијом да „здравље или болести не могу бити производни и набављачки 06јект нити су уопште предмет привредних настојања".

По тој логици излази да здравствене задруге тргују здрављем и болешћу. Вероватно, дакле, да продају здравље а купују болест. Ако је то уверење лекара, онда имају потпуно право да се буне, јер то значи крај њихове професије. Ми међутим сматрамо да су здравствене задруге себи поставиле сасвим други, много скромнији циљ: да својим члановима јефтиније прибаве лекове и лекарске услуге. А то су и једно и друго добра која се купују, односно продају за задовољење људских потреба. За лекове као материјална добра та је тврдња јасна вероватно и лекарима, тек их изгледа буни куповање лекарских савета. Лекарски савети спадају у посебну категорију т. зв. нематеријалних или духовних добара. Као што постоје нематеријалне потребе човека, тако постоје и нематеријална добра за њихово задовољење које је скопчано са плаћа-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 481

њем, или још јасније, куповином односно продајом.

Али ако су господа лекари хтели да кажу да та до бра не могу бити предмет привредних настојања, онда се варају. Ми бисмо им за то могли навести врло много примера, али намеравамо да се задржимо на оном што им је најближе. Сигурно сви лекари знају да постоје санаторијуми који су у већини постављени на чисто трговачку базу. А они нити купују болести нити продају здравље, него тр: гују лекарским услугама. Па чак ни тај пример није по: требан; довољно је да споменемо приватну лекарску праксу чији је циљ продаја лекарских услуга.

ша =·K |J broju 22 od 30 maja, Osvr-

ćući se na pregovore za oDnovu trgovinskog ugovora s Grčkom, konstatovali smo da će, uprkos svemu, naš izvoz u Grčku i dalje opadati sa tendencijom izravnanja na nižem nivou. Prilikom tih pregovora najvažnije pitanje bilo je likvidacija dosadanjih zamrznutih potraživanja u iznosu od oko 45 mil, dinara. Kako do sporazuma nije moglo doći, naročito u роgledu načina isplate zamrznutih potraživanja, to su pregovori odloženi, a ugovor produžen do konca jula. Sada će biti produžen do konca avgusta. U međuvremenu pak, trebalo bi da budu povedeni ponova pregovori za zaključenje novog ugovora. Međutim, izgledi za uspeh novih pregovora znatno su se pogoršali, jer je Grčka 1 jula izvršila promene u svom uvoznom režimu sa tendencijom daljeg ograničenja uvoza.

Grčka ima dosta komplikovan uvozni režim. Celokupni uvoz razvrstan je u & lista, od A do H.

Lista A sadrži proizvode čiji je uvoz slobodan; lista B proizvode koji se mogu uvoziti samo putem kompenzacije; lista C proizvode čiji je uvoz kontingentiran po količini, ali koji se mogu uvoziti iz sviju zemalja; lista D sadrži artikle čiji se uvoz vrši dozvolom pojedinih ministarstava pri čemu u dozvoli moraju bili tačno navedeni vrsta proizvoda i zemlja iz koje se uvozi; lista E sadrži kontingentiran uvoz na bazi vrednosti inostranih valuta; lista E sadrži proizvode koji se uvoze potpuno ili delimično na bazi kompenzacije iz zemalja sa kojima Grčka ima aktivan trgovinski bilans; Паја С obuhvata proizvode čiji je uvoz kontingentiran po količini, ali se kontingenti mogu prekoračiti pod uslovom da prekoračenje bude kompenzirano; lista H sadrži proizvode čiji je uvoz Zabranjen. Ovaj sistem ostao je i dalje u važnosti.

Promena je izvršena uglavnom prebacivanjem pojedinih proizvoda sa lista slobodnijeg na liste ograničenijeg uvoza. Najveći broi proizvoda izbačen je iz lista A i B. Kod kontingentiranja uvoza pak, izvršeno je osetno sniženje kontingenata, koje se za pojedine proizvode, prema njihovoj važnosti u uvozu, kreće između 20 i 60%.

Prebacivanjem proizvoda u pojedinim listama naš izvoz u Grčku nije osetno tangiran. Ali jednim članom u Uredbi o izmenama u uvoznom režimu našem izvozu ubuduće stavliene su nove prepreke. Uvoz proizvoda sa liste B, koja obuhvata gro grčkog uvoza iz zemalja sa kojima Grčka od početka ima pasivan klirinški saldo, vršiće se ubuduće samo па оспоvu dozvole naročite komisije pri Grčkoi banci. Očevidna je tendencija ove mere da, uvođenjem kontrole uvoza, natera ove zemlje na veći uvoz grčkih proizvoda ako žele i ubuduće da održe svoj izvoz u Grčku. Ova mera pogađa i našu zemlju prema kojoj je Grčka pasivna. Kada se uzmu u obzir ogromna pasiva grčkog trgovinskog bilansa i stalni odliv zlata i deviza kod Grčke banke, može se sa sigurnošću pretpostaviti da će uyoz iz ovih zemalja u prvom redu biti ograničen. Grčka štampa ne krije, da je uvođenjem kontrole uvoza dobijeno jedno novo trgovinsko-političko oružje prema zemljama koje žele da izvoze u Grčku, ali ne i da uvoze grčke proizvode. Promenom grčkog uvoznog režima pogođena je i naša

zemlia ONO Orn sena rio a naam==5