Narodno blagostanje

| |

|.

Страна 534 · НАРОДНО активним и пасивним имањем у акционарско друштво Панчевачке пучке банке у Панчеву. Одлагање плаћања, дато Панчевачкој пучкој банци, проширује се и на фузионирана три завода. | |

— Francuska vlada zavela je obavezno prijavljivanje potraživanja u inostranstvu. Do 1 sept. o. g. mora sav kapital francuskih građana u inostranstvu biti prijavljen; neprijavljivanje će se strogo kazniti. 1

— Prema novim statutima poliske Zemaliske privredne banke (Bank Gospodarzstwa Krajowego) država јата пеograničeno za bančine obaveze koje potiču od emisija 74ložnica, do iznosa od 860 mil. zlotih u zlatu za emisije komunalnih obveznica, a do iznosa od 20 mil. za železničke епизује.

— Збир биланса код седам великих швајцарских банака показује у првом полугодишту 1936 први пут после 1930 пораст и то за 124 мил. фр., од чега на прво тромесечје отпада 38 мил. а на друго 86 мил. Највеће повећање је за сада код Швајцарског Банкферајна и Швајцарског Кредитаншталта.

— Удружење банака у Београду поднело је Министарству трговине и индустрије и Министарству правде претставнику у којој тражи да се стане на пут лошем тумачењу и примени члана 18 Уредбе о заштити новчаних завода и њихових веровника према коме банчини дужници чекају да прође рок њиховој обавези па да новчани завод искупи готовином своје реесконтовано. или заложено потраживање и на тај начин да се њихова обавеза не сматра више реесконтована или заложена код трећих и да је могу искупити 100%-тним пребијањем дуговања са потраживањем. — Posle francuskih, holandskih i švajcarskih banaka prestale su i njujorške i londonske sa kotiraniem pezete. Francuska vlada je i zvanično obustavila sav platni promet sa Španijom.

—: Obaveze »Feniksa« prema bugarskim osiguranicima preuzeo je u celosti Sofiiski zadružni činovnički osiguravajući zavod. Osiguranici će dalje premije uplaćivati kod ovog zavoda.

_— Kođ Poštanske štedionice krajem jula o. g. broj čekovnih računa bio ie 25.933 prema 25.855 krajem juna, 25.765 krajem maia o. g. i 25.009 u istom mesecu prošle godine. Čekovni promet u iulu iznosio je 5.768.4. mil. din. od čega bez gotovine 53,76% prema 5.315.9 mil. i 51.17%. u prethodnom meзеси, 1 5.853 ти. 1 4947% u istom mesecu prošle godine. Broj štednih knjižica porastao је sa 381.078. u maju preko 385.217 u junu na 389.976 u julu, prema 342,181 u istom mesecu prethodne godine, a saldo štednog prometa u odgovarajućim mesecima sa 896,32 mil. preko 904,70 mil. na 921,14 mil. prema 810 mil. din. u istom mesecu prethodne godine.

: — Narodna banka je oslobodila ovlašćene novčane zavode od obaveze da ioi nude na otkup leje, levove, drahme, penge, austrijske šilinge, čehoslovačke krune i nemačke marke, ukoliko te devize nisu »slobodne« i ako ne potiču od izvoza naše robe nego iz drugih izvora (tzv. šalterske de-

. Vize). Zatim novčani zavodi neće biti dužni da ponude ni

ostale devize ako su ih kupili od stranih putnika i turista ili od, naših iseljenika. Inače od ostalih šalterskih deviza Narodna banka otkupiće jednu trećinu njihovog iznosa.

— Претседник Холандске банке, Трип, изјавио је

да. се. не слаже са Лаберијевим предлогом који тражи,

међународно уређење валутних односа. Трип је за манипулацију стабилних валута, каква се од марта 1985 врши код фунте и код долара. Најбоље је наставити тим путем. Од неке нове међународне конференције Трип се не нада никаквој користи.

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 33

— Турска ставља у промет већи износ новог кованог новца, од !,5 и 10 пијастера. Стари новац ће се повући из оптицаја.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Финансијски контролор Друштва народа у Аустрији, д-р Рост ван Тонинген, дао је оставку, с образложењем да је услед побољшања аустријских финансијских и привредних прилика даља контрола непотребна.

— Француска је поново затражила продужење за три месеца краткорочног енглеског зајма од 40 мил. фунти који је у мају већ једном продужен. .

— Министарство финансија донело је решење о ослобођењу од скупног пореза оне робе, која је упућена по „лучкој тарифи" у домаће луке ради извоза, ако је роба сопственост произвођача или кад ју је ИЗВОЗНИК набавио директно од произвођача, а овај је о томе известио пореску управу.

— Министар финансија је решио да се на оне зграде земљорадничких задруга које уживају трајно ослобођење од плаћања кућаринског пореза а на које је услед пропуштене или одоцнеле пријаве овај био разрезан и наплаћиван, тај порез отпише уколико још није наплаћен. Већ наплаћени неће се враћати

— Решењем Министра финансија примаће пореске управе у отплату дужног државног пореза новчанице од ! хиљ. дин. — издања 30 новембра 1920 год., којима је крајњи рок замене код Народне банке био 4 маја о. г. По-

реске управе ће водити посебну евиденцију-о овим лицима .

која су платила порез старим новчаницама.

— Министар саобраћаја и министар финансија потписали су правилник о београдском пристанишном фонду образованом од прихода од експлоатације изграђених делова пристаништа и из специјалних дотација по буџету министарства саобраћаја. Фонд се води код Државне хипотекарне банке а њиме рукује Министар саобраћаја. Радове финансиране из средстава фонда изводиће Управа поморства и речног саобраћаја. Уколико приходи фонда не би били довољни за радове, Министар саобраћаја у сагласности са Министром правде може закључити зајмове код др: жавних кредитних установа на подлози прихода фонда.

ЗАНАТСТВО

— Између сомборских месара и претставника Коморе дошло је до споразума по коме ће једна стручна комисија установити да ли се од једног закланог грла добија 60% или 45% чистог меса према чему ће се одмерити течевина. Штрајк је тиме престао.

— Приштински месари после четвородневног штрајка поводом превеликих општинских такса поново су отворили радње, али се преговори са општином настављају.

ТУРИЗАМ

— Хотелско и грађевинско предузеће „Уннон“ у Љубљани повећало је капитал са 3,32 мил. на 5,12 мил дин. издавањем 1800 акција по 1000 дин.

— По налогу Банске управе Градско поглаварство у Загребу образоваће специјалну комисију од претставника Градског обртног отсека, Градског физиката, Управе полиције, Удружења угоститељских радња и Савеза за промет странаца која ће прегледати хотеле, свратишта и коначишта, њихове хигијенске и санитетске прилике као и установити максималне цене собама и осталим хотелскем услугама. | i

— У Југославији је у првом полугодишту 1936 год. било 249,57 хиљ. туриста према 214,84 хиљ. у истом периоду лане, т.ј. за око 14% више. Од тог броја на странце отпада око 25% (46 хиљ., према 38 хиљ.). Највише је