Narodno blagostanje

15. август 1936.

стандардизацији треба радити у области производње, а не сачекивати произвођача код извоза.

Из горњих излагања јасно излази да за извоз постоји плафон, који је последњих година, услед форсирања сточарства увозничких земаља, постао врло низак. Изгледи за повећање извоза живе стоке нису никакви. То не искључује повремене, чак и врло повољне, коњунктуре. Али ове нису економски условљене, јер наступају обично због суше

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 529

која повлачи смањење бројног стања стоке или због претераног клања, да би се, у недостатку девиза, смањио увоз, као што је од прошле године случај са Немачком. То, међутим, нису елементи према којима би се могла опредељивати сточарска политика једне аграрне земље за дужи рок. Поготово не из разлога што је процес репродукције у сточарству доста дуг па се производња не може прилагођавати у краткоме року као што је на пр.. случај код индустрије.

У ПРОБЛЕМ ТРЕБА ДРУКЧИЈЕ ПОСТАВИТИ

Према захтевима изнетим у резолуцији изгледа да предлагачима не само што није познато право стање на иностраним тржиштима, него ни данашње стање нашега сточарства. Стога OH H сточарска политика, заснована на тако погрешном темељу, дала негативне резултате са штетним последицама за наше сточаре и народну привреду. Наше гледиште је познато, јер смо га последњих година више пута изнели уз аргументацију бројних чињеница и података, али ћемо у кратким потезима потсетити на неке околности.

Стока је у краћој зимској сезони изложена хроничном гладовању, а у дужој и суровој зими гине од глади. Исти је случај кад суша уништи сточну храну. Поред сена, кога нема у довољној количини и које је лошег квалитета, кукурузовина и слама претстављају главну сточну храну, иако су скоро безвредан материјал за исхрану. Производња квалитативне сточне хране (луцерне, детелине, репе), не претставља ни 5% у упоређењу са сеном, па и од тога 90% отпада на северне житарске крајеве. Интензивно сточарство је обично шталско и оно се никад не може практиковати кабастом храном, која је код нас углавном у употреби. Интензивно сточарство тражи постојање извесних пољопривредних индустријских грана, а нарочито пецара и шећерана. Уколико код нас таква индустрија већ постоји, њени отпатци су већ искоришћени за сточарство. За већу производњу ових отпадака требало би проширити производњу главне индустрије, а то је данас немогуће, како код шећера, тако и код шпиритуса.

Ми немамо услова за развиће интензивног сточарства односно за гајење рогате марве оне врсте која би могла постићи веће цене но што ми данас имамо.

Међутим, код данашњег привредног стања у свету и код нас, чак и кад би постојали технички и други предуслови, аграрна политика не може препоручити преоријентацију на интензивно сточарство и производњу сточне хране. Код нас се много боље рентира екстензивно сточарство од интензивног, а за ово друго, чак и кад би било потребно, не можемо набавити капитал (а потребан би био огроман капитал). Али тиме не би био решен проблем извоза наше рогате марве, која

пружа највећу зараду. А то је она из најекстензивнијег система марвогојства. Највише се данас рентира сточарство у планинском крају, где се стока храни на суватима преко лета, тако рећи без трошкова, а у јесен извози. Продаја једног великог ела наше стоке је сезонско курталисавање нашег пољопривредника једног дела његовог живог инвентара. Живећи на очајно малом простору, нема наш сељак могућности да спреми крму за зиму. У извозу нашом се стоком храни мали човек. Не можемо ми никад конкурисати квалитативној стоци Данске. У највећем делу земље је пољопривреда везана са сточарством. Гајење рогате марве није главно занимање, сем у планинским пределима, где се искоришћавају готово бесплатно сувати. За ову стоку тражимо ми тржиште.

Ми сиромашимо у погледу сточарства. Последњих година оштре кризе, праћених од неколико сушних година, број стоке се смањио, и то баш у оним крајевима где је стока главно врело прихода. Преоравање ливада за потребе ратарства и оскудица, уз сушне године, не само што су зауставили пораст нашега сточарства него су још и проузроковали опадање, изузимајући свиње.

О великим променама у области нашега сточарства не може бити ни речи. За то не постоје економски услови. Изузимајући свињарство, за које важе други услови, за наше сточарство не поставља се данас као главни проблем ни унапређивање односно одржавање извоза, ни интензивни систем марвогојства, него баш супротно проблем одржавања садањег нашег екстензивног сточарства, с обзиром на његово бројно опадање, и све већу несразмеру између производње стоке, сточне хране и прираста становништва. Место извоза и производње квалитативних раса стоке (за коју треба стварати многобројне предуслове), намеће се: одржавање и побољшање наших природних, у првом реду планинских, пашњака и сувати, који не могу да се искористе на други начин и који служе као основа нашега сточарства. Затим се намеће потреба одржавања довољне сточне запреге, како би се могла не само обрађивати наша поља, што је већ у неким крајевима угрожено, него и добијати довољно сточних производа за домаћу потрошњу и сточног ђубрива за њиве.

А за извршење ових задатака постоји широко поље рада.

ДЕНИ ЈИвр- ИВ У OGOJEO Ba NEGA КЕ ИЕрравиниваћ Њерое ли Rea Врана сФрилијала >У БЕОГРАДУ — Џошт. фах 17.

Рачун Поштанске штедионице, Београд 51005,

Прима улоге на штедњу по најповољнијој камати, Врши све банкарске послове у земљи и иностранству. Издаје сефове нод закуп,

Телефон 23402. 23403, 23404, 23405, 23406.