Narodno blagostanje

Страна 550 ,

ТРГ ОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Švajcarska vlada rešila je da poveća subvencije za proizvodnju artikala za izvoz i da proširi državnu garantiju a izvozni rizik. Ujedno ie rešeno da se pojača reklama švajcarske robe u inostranstvu. Za sprovođenje ovih mera stavlja se na raspoloženje godišnji kredit od 19,5 mil. fr., i to 1 mil. fr. za garantiju za rizik, 500 hili. za reklamu, a ostalo za subvencije.

- — Francuskom parlamentu podnesen je zakonski predlog o carinskim dodacima na uvoz inostrane robe. Dodatak 'bi· se naplaćivao: 1) ako su proizvodni troškovi inostrane 'Tobe za 10% manji nego prodaina cena fe robe u Егапсиskoli, 2) ako se inostrana roba liferuie u Francusku pomoću izvoznih premija po jevtiniloj ceni nego što joj je cena u zemlji porekla, i 3) ako roba potiče iz zemalja sa depresiraпет valutom.

| — Francuska vlada je ovlašćena od parlamenta да до kraja 1936 može putem dekreta menjati carinske stavove, kadgod joj se to učini potrebno. Istu povlasticu uživale su i ranije vlade od leta 1934 na dalje. = Наша влада је решила да се од ! септембра поново уведе слободан извоз јечма и зоби у иностранство жоји је прошле године био забрањен због бојазни да ће настати оскудица у храни за домаћу стоку.

· - — У Грчкој ће се, према изјави министра привреде, нотпуно забранити приватни клириншки послови. До сада су овакви послови највише рађени са Шпанијом, Белгијом, Француском и Бразилијом, али се показало да су вршене при томе велике злоупотребе.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

5 — U S.A.D. obiavlien je nov zakon o socijalnim obavezama državnih liferanata. Ovi su dužni da plaćaju minimalne nadnice, određene od strane Ministarstva rada, i moraju ograničiti radno vreme na najviše 8 časova dnevno ili 40 časova nedelino. To važi i za onaj rad koji vrše za druge poručioce. Dečji ili prisilni rad ie zabranjen. Državni organi imaju, osim toga, da odbiju prijem svake robe koja bi bila izrađena u preduzećima sa nehigijenskim uređajem ili uređajem koji je opasan za život.

— У Чачку је ступило у штрајк око 400 грађевинских радника. Они траже: радно време од 10 часова место. 10—14 до сада, упосљавање радника искључиво преко месне зидарске подружнице Савеза грађевинских радника, и повећање надница за 2—2,50 дин. за неквалификоване, а 3,50—5 дин. за квалификоване раднике. До сада су . наднице биле 11—18 за неквалификоване, односно 25—85 дин. за квалификоване раднике.

= Између послодаваца и грађевинских радника у у Петровграду закључен је колективни уговор према коме минимална зарада, према годинама рада, износи 3 до 5 дин. на сат, а радно време 9 сати у граду, а 10 изван града. Прековремени рад и рад празником плаћаће се од 50% до 100% више, док је акордни рад забрањен.

ТРГОВИНА

— Otkako je zakliučen dansko-austriiski Котрепгхаćioni ugovor, Austrila uvozi nedelino po 80—120 komada svinja iz Danske. Do sada ie uvezeno oko 1000 svinja. Plaćanje Se VIŠI isporukom austrijske tekstilne i sitne metalne robč [ii г Dansku.

— Bugarska je ukinula državni monopol trgovine lanom i konopliom, uveden prošle jeseni.

'. — Rumunija izvozi u Belgiju 12 hilj. vagona pšenice. да: protivrednosti 6 hilj. vagona upotrebiće se 65%. za otplatu zaostalih rumunskih trgovačkih dugova u Belgiji, a od “drugih 6 hilj. vagona samo 35%.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 34

— Između Austrije i Nemačke postignut je sporazum o dopunskim kontingentima za zakliučke na sledećim sajmovima u Lajpcigu i Beču. Osim toga omogućen je izVOZ ZOveda i konia iz Austrije u Nemačku i regulisan je izvoz u Nemačku izvesne količine drva, sira i skorupa, putem kompenzacije. — Бугарска је увезла у првом полгођу ове године метала и металних производа за 328 мил. лева према 287 мил. у истом периоду 1985 год. текстилних производа за 416 мил. лева према 354, разних машина за 233 према 233 мил, а извезла дувана 11,1 хиљ. тона за 655,4 мил. лева

према: 14,8 хиљ. тона за 832,3 мил. лева, и јаја 9,4 хиљ. тона

за 216 мил. према 5,2 хиљ. тона за 117 мил. лева у првом полгођу 1985 год.

— Бугарска је у првом полугодишту 1936 извезла 1237 тона свињског меса за 26,29 мил. лева, према 96 тона за 2,12 мил. лева у целој 1985 год. 234 тоне бекона за 4,10 мил. лева (према 8391 тони за 18,85 мил. лева) и 1039 тона свињске масти за 30,31 мил. лева (према 97 тона за 2,53 мил. лева). Свињско месо је извожено искључиво у Немачку, бекон у Енглеску, а маст скоро искључиво у Немачку (лане највише у Чехословачку, затим у Немачку и Енглеску).

НОВЧАРСТВО

— Na račun vezanih penga uplaćeno ie kod Mađarske Narodne banke do kraia juna 1936 na ime kamata ·67,35 mil. penga, a na ime amortizacila 26,67 mil., ukupno 94,02 mil. Od toga ie ukupno 90,07 mil. isplaćeno poveriocima (64,62 mil. i 25,45 mil.), tako da saldo kod Narodne banke iznosi samo još 3,95 mil. penga.

— Odliv kapitala iz Švedske u drugom tromesečiu O. god. izneo je neto 40,5 mil. šved. kruna. Ukupno je kuplieno za 86,7 mil. kr. hartija od vrednosti. Inostrane hartije od vrednosti uvezene su za 60,6 mil. kr. a švedske izvezeme su za blizu 20 mil. kr. a prodato za 46,1 mil. Najviše kapitala је otišlo u Dansku (95,8 mil.) i Norvešku, (23,1 mil):

— Prema izveštaju Sovjetske državne banke iznosila ie ruska zlatna podloga na dan 1 jula o. g. ukupno 196,3 mil. červonaca (46,89 milijardi fr. franaka) prema 140,39 mil. 1 aprila (49,19 milijarde fr. fr.). Strani novac iznosio je 11,70 mil. červ. (3,51 milijarde fr. fr.) prema 11,87 mil. Blagainičkih zapisa bilo je za 486 mil. červ. prema 443,2 mil. Na strani pasive iskazan je novčanični opticaj sa 653,6 mil. červ. prema 593,5 mil. 1 aprila 1936 i 397,8 mil. 1 aprila 19935.

— Prema podacima američkog Ministarstva trgovine iznosile su strane investicije u S. A. D. kraiem 1935 god. 5 milijardi dolara. Od toga 1 milijarda otpada na direktne investicije, 2,3 milijarde na akcije, 600 mil. na obveznice, a ostatak na potraživanja kod trastova, potraživanja od osiguravajućih društava i dr. Najviše ima engleskog kapitala (1,37 milijarda); zatim dolaze Kanada (1 milijarda), Holandija (784 mil.), Švaicarska (399 mil.) i Francuska (282 mil.). Kamata i dividendi plaćeno je stranom kapitalu u 19935 god. 146 mil. dolara.

— У Крагујевцу је основана филијала Бановинске штедионице Дунавске бановине.

— Iz godišnjeg izveštaja nemačkog društva za javne radove (Oeffa) izlazi da je finansiranie Papenovog, Rainhartovog i tzv. Sofort-programa skoro završeno i da država sve više isplaćuje svoje menične obaveze. Od odobrenih kredita u visini od 1,95 mililarde maraka isplaćena je 1,19 milijarda. Država je vratila 493 mil. maraka. Društvo Je napustilo laniski plan da nastavi kreditni posao za vlastiti račun, pošto se nezaposlenost smanjila i pošto ie vraćanje državVnih dugova postalo potrebnije.