Narodno blagostanje

22: ааотутеб 1936.

— Miinari iz planinskih krajeva Austrije zatražili su od vlade da ukine dažbine na uvoz kukuruza za ljudsku ishranu. Molba je obrazložena time što ova dažbina najviše pogađa . siromašni planinski živali kome dje kukuruzno brašno glavna hrana, pogotovu što su cene znatno skočile usled slabe domaće berbe.

— Škotska poljoprivredna komora izradila je nov plan za unapređenje britanske poljoprivrede. Cili državne poljoprivredne politike, prema tome planu, treba da bude: osposoblienje poljoprivrede za brzo povećanje proizvodnje u slučalu potrebe, iskorišćavanie svake prilike za rad, stručna obuka što većeg broja radnika, i plansko obezbeđenje uvoza namirnica i smeštaja zaliha za slučaj rata. Ovi cilievi imali bi se postići: državnim subvencijama onim granama poljioprivrede kod kojih su cene preniske, finansijskim povlasticama posrednicima koji trguju domaćim proizvodima, zaštitnim carinama na inostrane proizvode koji konkurišu engleskim, kao i opterećenjem takvih proizvoda dažbinama uz istovremene subvencije engleskim poljoprivrednicima, kao što je to već uvedeno kod pšenice.

— Belgijska vlada plaćaće od 1 septembra 1936 god. do kraja aprila 1997 premije poljoprivrednicima u slučaju da za to vreme cena pšenice padne ispod 108 fr., ona raži ispod 98, a ječma ispod 103 fr.

— „Господарска слога“ закључила је да у знак протеста против високих градских дажбина проведе бојкот осјечког тржишта.

— У Суботици и у Старом Бечеју основане су житарске задруге. Суботичка задруга купује од сељака жито по дневној тржној цени, а прима га и у ломбард, при чему даје 50—784% у готовом, а остатак на дан обрачуна. >

— На Бељу се оснива селекциона овчарска станица са 500 комада оваца цигаја, 50 комада мерино оваца и одговарајућим бројем приплодних овнова.

— Овогодишњи извозни вишак семена сунцокрета у Бугарској цени се на 80 хиљ. тона према 40 хиљ. у 1935.

— Америчко министарство пољопривреде уредило је две путујуће лабораторије са специјалистима за производњу сира чији је задатак да поучавају сираре у гајењу бактерија и њиховој правилној употреби код производње швајцарског сира.

ИНДУСТРИЈА

— Америчка аутомобилска индустрија запосљавала је у 1985 год. просечно 657 хиљ. радника према 499 хиљ. у 19834 и 281 хиљ. у 1988. У аутомобилизму уопште било је запослено преко 6 мил. лица (урачунавши шофере, помоћну индустрију, продавачко особље итд.).

— Prema novom francuskom zakonu o preuređenju tržišta uglia neće se osnovati obavezni kontor za kupovinu i prodaiu kamenog uglja koji je u zakonskom nacrtu bio predviđen.

— U San-Francisku osnovano ije društvo za prodaju zaleđenog svežeg povrća i voća. Povrće se sleđuje u sante od 50 libri, a posle se prodaje u manjim komadima. Potrošač naipre raskravi celu santu u loncu, a zatim kuva povrće u istoj vodi. |

— Svetska potrošnia pamuka u 1935—436 (od avg. do iula) iznela ie, prema nemačkim procenama, oko 97 mil. bala prema 25,4 i 25,60 u dve prethodne godine. Na S. A. D. otpada 6,3 mil. (prema 5,3 i 5,7), na Englesku 9,8 mil. (prema 2,61 i 2,65), na Rusiju 2,4 mil. (prema 1,97 i 1,96), na ostalu kontinentalnu Evropu 5,5 mil, (prema 5,2 i 6), a na Istok 8,6 mil. bala (prema 8,9 i 8,1).

„ — U Engleskoi je u prvom polugodištu 1936 proizvede-

no 11,6 mil. lb. veštačke vune, od čega na drugo tromesečje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 549

otpada 6,7 mil. U drugom tromesečju 1935 proizvedeno je зуега 16 пш!. ђ. | -

— Грчка је у 1985 произвела 260 хиљ. килограма свиленог конца и 2,9 мил. метара свилених тканина, према 310 хиљ. кг. односно 3,3 мил. метра у 1984. Опао је и извоз свиле, са 2100 кг. за 2,7 мил. драхми у 1934 на 1300 кг. за 1,1 мил. у 1985. Као разлог смањењу производње наводи се пораст цена грчке свиле; вредност производње свилене пређе порасла је, наиме, упркос знатном смањењу количине, са 201 на 208 мил. драхми, а ни вредност свилених тканина није пала сразмерно смањењу производње (само са 270 мил. драхми на 266). Повећала се, међутим, производња вештачке свиле, са 35 хиљ. кг. у 1930 на 74 хиљ. у 1938, 89 хиљ. у 1984 и 90 хиљ. У 1985 год.

— Prema podacima nemačkog Statističkogz ureda ukupni opticaj nemačkih industrijskih obveznica se smanjio u 1935 g. sa 2964,6 mil. maraka na 2798,1 mil. Ovo smanjenje je skoro isključivo prouzrokovano smanjenjem inostranih dugova, sa 1518,8 mil. na 1354,5 mil. Najveće smanjenje pokazuju industrije vode, plina i elektriciteta (sa 972,5 na 864 mil., odn. kod inostranih dugova sa 6485 na 5985 mil.), zatim elektrotehnička industrija, proizvodnja Капја i заођгасај. Teret kamata smanjio se u 1935 sa 171 na 160 mil. maraka.

— U prvih sedam meseci o. с. povećala se proizvodnja ruske teške industrije prema istom periodu lane po vrednosti za 36% na 18,35 milijardi rublji, a ona lake industrije za 35% na 4,83 milijarde.

— Engleska radnička stranka objavila ie memorandum o organizaciji engleskih rudnika uglja i trgovine ugljem. Na temelju sindikalne doktrine ona traži da se obrazuje javnopravno telo koje bi preuzelo sve rudnike uz otštetu dosadašnjim vlasnicima. Ovom korporacijom bi zajednički upravljali poslodavci i radnici. Glavni njen zadatak bilo bi regulisanje proizvodnje i prodaje uglja i sprovođenje novih postupaka za pretvaranie uglja u tečna goriva.

— Донесена је Уредба о ослобођењу Индустрије гвожђа д. д. у Зеници од плаћања јавних дажбина. Предузеће се ослобађа царина и споредних царинских дажбина, скупног пореза на пословни промет, пореза на луксуз, државних и самоуправних дажбина на машине и њихове резервне делове и на сав материјал увезен из иностранства за подизање нових фабричких постројења.

— Према америчким проценама изнела је чиленска производња шалитре у 1985 год. око 1,15 мил. тона према 770 хиљ. у 1984.

— Од 1910 до 1920 основала је индустрија САД. у јужноамеричким државама 15 филијалних фабрика, од 1920—80 даљих 14, а од 1930—33 још 21. Сада их има укупно 66, највише у Аргентини (31), затим у Бразилији (19), Чилу (11) и Уругвају (5). У ове фабрике инвестирано је укупно 1474 мил. долара, и то највише у Бразилији (496 мил.), Аргентини (402 мил. и Уругвају (21 мил.). Фабрике раде нормално са 36—38 хиљ. радника.

— Аутомобилска индустрија у САД. и Канади продала је у 1985 год. 4,12 мил. путничких аутомобила и камиона у вредности од 2,188 милијарде долара према 2,87 мил. за 1,587 милијаду долара у 1934 год. Највише је продато на домаћем тржишту. Врло велик је пораст нових купаца (60 хиљ. у 1988 и 604 хиљ. у 1934 на 1,29 мил.), док је власницима старих аутомобила продато 2,32 мил. нових кола према 1,84 мил. у 1984. Најбољу прођу имали су Форд са 8 цилиндера и луксузна кола средње цене (501 до 750 долара), чији је удео порастао са 14,6% у 1988 и 31,6% У 1984 на 42,6% у 1985. Прођа аутомобила јевтинијих од 500 долара, међутим, опала је са 80,9% у 1983 и 63,5% у 1934 на 52,7% у 1935. Скупа кола слабо се купују.