Narodno blagostanje

|| |. |: |

Јтрана 552

industrije železničkih instalacija i potreba (sa 750 hili. dolara па 5,21 mil., ti. za 595,3%), kod usluga (sa 778 hili. na 4,44 mil., kod industuije nafte (za 95,7%), mašinske industrije (99,9%), industrije kućnih potreba (73,9%) i automobilske industrije (73%). Ostale industrijske grane pokazuju manje dobitke. Opadanie čistog dobitka pokazuju samo rudnici uglja (8 preduzeća, sa 1,46 mil. na &11 hilj. dolara, ili za 44,6%).

— U prvom polugođu 1936 povećala se u Nemačkoj prodaja na malo za 10% prema onoj u 1935 god., za 13% prema 1934 i za 27% prema prvom polugođu 1933. Prema 19933 najviše je porasla prođa kod automobila, nameštaja, kućnih i kuhiniskih potreba, a naimanie kod cipela i droga. Kod namirnica i tekstilne robe porast je osrednji (13% odnosno 16%). -

— U jednoi statistici lista Wirtschaftsnachrichten, koji izdaje I. G. Farben A. G., prikazuje зе гагуој па međunarodnim efektnim tržištima od juna 1935 preko januara 1936 do juna 1936. Kursevi akcija (1997—9 = 100) porasli su u Njujorku sa 29,4 preko 39,4 na 40,8; u Amsterdamu su odgovarajuće cifre 29,5, 33,1 i 34,5, u Londonu 68,0, 68,7 i 70,0, : Вегпи 63,8, 62,5 i 69,5, и (Cirihu 74,5. 74,1 i 802. U Barizu, naprotiv, kursevi su pali sa 47,6 preko 48,4 na 38,5. Kursevi državnih hartija od vrednosti (preračunati na 3% икаmaćenije) porasli su samo u Berlinu, sa 63,5 preko 68,4 na 63,9. U Njujorku kretanje je bilo: 115,0, 110,7 i 119,6, u Londonu 109,65, 108,2 1 101,9, и Cirihu 74,6, 75,5 i 73,9, a, Amsterdamu 79,6, 74,0 i 72,5, а и Рагти 79,3, 70,8 1 67,3. Kamata na. tržištu kapitala (u procentima) kretala se na više u Parizu (3,78, 4,24, 4,46), Cirihu (3,03, 4,00, 4,10), Amsterdamu (4,08, 4,05, 4,14), Гопдопи (2,93, 92,90, 2,95) i Njujorku (2,61, 2,73, 2,66). Opala je samo u Berlinu, sa 4,69 preko 4,70 na 4,66. Kamata na novčanom tržištu, najzad, pokazuje različit razvoj. Ораја је u Amsterdamu (4,31, 9,96 i 4,02), Cirihu (3,13, 2,50 i 2,25) i Berlinu (3,00, 3,00, 2,88), a porasla u Parizu (5,55, 4,81 i 5,75) i Londonu (0,70, 0,61 1 0,71). U Niuiorku ostala je stabilna, na 0,16.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

25. август. — „Минерва“ накладна књижара дд., Загреб (редован).

27. август. — Колониале, хрв. трг. д.д. у Загребу (редован). 28. август. — „Мвер" дед. Загреб (редован). — Творница танина Сисак д,д. у Загребу (редован). — Бачић д.д. за централно гријање и здравствене уређаје, Загреб.

29. август. — Југословенско индустријско и трговачко дед. Загреб (редован).

29. август. — Словенска банка дд. у Петровцу (ванредан). — Ад. за фабрикацију леда, Загреб, (редован). Лабор, грађевно д.д. Загреб (редован). — Инац, шумско индустријско дгд. Загреб (редован). — Унион графичко на: кладни завод д:д., Загреб (редован). — Хрватско д.д. за промет некретнинама у Загребу (редован). — Народна шумска индустрија дгд. у Загребу (редов.). — Славиа“ длд. за индустрију дрва, Загреб (редован). — „Дом“ за дрвене градње, Загреб (редован).

30. август. — Југословенска крзнарска индустрија а. д. (ванредан). — Шандор Ебеншпангер д.д. Загреб (редован). o

31. август. — JyrOcMOBeHCKe PHKO TBODHHIE /LJL, 3aгреб (pemoBaH). — „Битумен“, Загреб (редован). — Уљаник, петролеумско дгд. у Загребу (редован). — Метан дал. у Загребу (редован).

4. септембар — „Емајл“ дд. у Загребу, (редован).

28. септембар. — Јадранска пловидба дд. у Сушаку (редован).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Бр 34

25. септембар. — Српска фабрика стакла — Београд (Параћин), (редован).

Трговачки регистар

Први Слатински млин на ваљке дд. у Подравској Слатини, упис члана управног одбора г. инж. Пешке Људевита. — „Југославија“ отпремничко длд. у Сиску, упис члана управног одбора г. Крауса Алберта. — Бјеловарска штедиона дд. у Бјеловару, упис члана управног одбора г. Драгољуба С. Опачића. — Паробродарско д.д.' „Прогрес" у Сушаку, упис члана управног одбора г. Габр. Шпире. Југословенска оцеанска пловидба длд. у Сушаку, упис члана управног одбора г. д-ра Јосипа Виранта. — Осјечко прометно складиште д.д. у Осијеку, упис чланова управног одбора гг.: Радаловића Душана, Димитријевића Милутина, Гаштенгера Драгутина, Павловића Шиме, Шајбла Милана и инж. Цимера Матије. — Текстилна индустрија д.д. у Вараждину, упис члана управног одбораг. Лајтнера Стјепана. — Д.д. за експлоатацију дрва у Загребу упис члана управног одбора г. д-ра Кауфера Сигфрида. — „Промет“ дд. у Сушаку, упис члана управног одбора г. Гргурине Јосипа. — Српска штедионица дд. у Петрињи, упис члана управног одбора г. Пајића Родољуба из Петриње. — Српска кредитна банка дљлд. у Вуковару, упис чланова управног одбора гл: Мирка Р. Бингулца, Проке Бугарског и

Угљешића Паје. — Славија дд. у Осијеку, упис чланова управног одбора глг.: Јовановића Немање, Гогића Јовице и Вуксана Стевана. — Вунатекстил д,лд. у Вараждину, упис

члана управног одбора г. инж. Фридлендера Михајла. Индустрија аеропланских мотора ад. Београд— Раковица. упис чланова упавног одбора гг.: Јована Д. Веселиновића, Пола Феријеа, Милоша Михајловића, Стевана Павловића, Милана Мих. Стефановића и Николе Најмана. — Штедионица Дунавске бановине у Новом Саду, упис чланова управног одбора гг.: д-ра Петровића Милоша, Ивковића Арсе, Цветковића Милорада, Драгина Александра, Станковића Ј. Момира, Маршићанина Властимира, Благојевића Ф. Милана и Караулића Драгомира.

BIBLIOGRAFIJA Perić Ilija P., Stranci u jugoslovenskoj privredi. O pravnom položaju stranaca s pogledom na obavljanje radnje. — Beograd 1936. Str. 136, 80.

Цуља, д-р Срећко, Грађанско процесно право Краљевине Југославије. Грађански парнички поступак с науком о уређењу и надлежности судских власти. — Београд 1936. Издање Геце Кона а. д. Стр. XVI + 360: МИЛО.

РАЗНО

— Уредбом је Општа државна статистика унесена У састав Министарства унутрашњих послова. Највећи део статистичких података односи се на народну привреду, па би било природније придодати државну статистику Министарству трговине и индустрије. У предратној Србији, уосталом, припадала је Ошнита државна статистика из тих разлога Министарству народне привреде.

— Od 1933 do 1935 broi bioskopa u Evropi se povećao sa 99,8 hili. na 60,9 hilj., dok se u Americi za isto vreme smanjio sa 95,4 hilj. na 21,3 hilj. U Evropi je uzrok porastu najviše u povećanju broja bioskopa u Rusiji, sa 8 hili. u 1933 na 99,7 hili. u 1935 (od toga 10% ton-bioskopa).

— Egipatska vlada dozvolila je osnivanje jednog Velikog akcionarskog društva samo pod uslovom da 90% пјеgovih radnika i 50% nameštenika budu Egipćani. Vlada namerava da od sada svakom novom društvu postavi ovaj uslov i da povrede tih odredaba kažnjava novčano.

— Na Olimpijađi u Berlinu prodato je 4,5 mil. ulaznica za ukupno 7,5 mil. maraka. Troškovi iznose 6,5 mil. maraka, tako da je čisti dobitak Olimpijskog komiteta 1 mil. maraka.