Narodno blagostanje

22, август 1936.

29,4%. Велики пораст запослености показују још металномашинска индустрија (за 6.000 или 18,4%), општински послови (за 22,1%), и текстилна индустрија (за 6.815). Карактеристично је за садашњи пораст запослености да је он највећи код оних привредних грана које су последњих неколико година биле најјаче погођене кризом. Број радника у индустрији дувана и грађевинарству био је преполовљен. Полет у текстилној индустрији је прошле године успорен, али се сада опет наставља појачаним темпом. У метално-машинској индустрији је садашњи пораст запослености већи него икад раније.

Као последица великог смањења нашега извоза дрва јавља се опадање броја осигураних у шумскопиланској индустрији, за 4.360 или 8,67%. Пооштравање кризе нашега банкарства изазвало је смањење броја запослених код новчаних и осигуравајућих завода за 1.828 или 8,66%. У свим осталим привредним гранама број запослених је порастао. Највећи је пораст код уреда у Београду (за 7.066), Загребу (6.024) и Љубљани (5.550), а у процентима код нишког (за 18,54%), дубровачког (14,79%) и новосадског уреда (14,22%).

m eo=n========== jzmeđu engleskog Ureda za izEngleski izvozni kredit vozni kredit i ruske organizaRusiji cije za spoljnu trgovinu u Londonu zaključen ie sredinom jula sporazum, prema kome RHRusila do 30 septembra 1937 poručuje u Engleskoi gotove robe (izuzev ratni materijal) u vrednosti od 10 mil. funti, dok Ured za izvozni kredit preuzima prema engleskim izvoznicima garantiju u istoj visini. Plaćanje će se vršiti na tai način što će Rusija predati 'Uredu za izvozni kredit 51» % obveznice sa rokom od 5 godina, a ovaj će ih uz svoju garantiju i sa prinom od oko 16% prodavati na engleskom tržištu. Primljeni iznosi u funtama biće uplaćeni kod Lloydsbanke u korist ruskog trgovinskog pretstavništva koje će najdalie u roku od 30 dana po prijemu faktura izmirivati ruske obaveze prema engleskim izvoznicima. Inače su Rusi sebi zadržali potpunu slobodu u pogledu plasmana svojih porudžbina, i pravo da kredit ne moraju bezuslovno iskoristiti, nego samo ako im cene i rokovi isporuke budu povolini.

Ovaj ugovor je vrlo karakterističan za sadašnji položaj Engleza. Već odavno se engleski izvoznici žale, kako se izvoz u Rusiju sve više smanjuje, dok druge zemlje, uz garantiju svojih vlada, dobijaju odande velike porudžbine. Vođeni su pregovori, ali bez uspeha, jer su Englezi zahtevali da se istovremeno uredi i pitanje predratnih dugova (oko 180 mil. funti od konfiskovane imovine i oko 70 mil. od finansijskih potraživanja), dok su Rusi sa svoje strane tražili dugoročan zajam po niskoj Ramatnoi stopi. Državno osiguranje izvoznog kredita, kole ie u međuvremenu zavedeno u Engleskoj, nije moglo doći u obzir za poslove sa Rusijom, jer obuhvata samo poslove sa rokom od najviše pola godine. Međutim, veliko opadanje izvoza u Rusiju (sa 48,7 mil. rubalia u 1934 i 43,4 mil. u 1935 na 6,4 mil. u prvom tromesečju 1936) nagnalo ije Engleze da popuste, pogotovu što i od ovog smanjenog iZVOza jedva nešto preko jedne trećine otpada na pravi engleski izvoz, dok je ostalo samo posrednička trgovina sirovinama. Engleska industrija sada računa sa dopunskim izvozom, u prvom redu mašina za izgradnju ruske industrije. Ali ne samo industriiski, nego i finansiiski krugovi su zadovoljni, uprkos žučnoj kritici starih poverilaca, jer je stvoren jedan nov srednjoročni papir koji će biti ne samo dobra investicija, nego će dati i mogućnost za učestvovanje u međunarodnom -kreditnom prometu, makar i pod državnim uticajem.

Međutim, još jasnije odražava se u ovome ugovoru preobražai ruske privrede čijim se prvim znakom može sma-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 541

trati nedavna reorganizacija nadleštava za spoljnu trgovinu. Ovu promenu u trgovinskoj politici izložio ie, uostalom, vrlo pregledno sam komesar za spoljnu trgovinu, Rozenholc, sredinom jula, na zasedanju funkcionara spoline trgovine. Poslednjih godina bila je glavna svrha ruske spoline trgovine da se za izvezene namirnice i sirovine dobiju potrebna DTIOizvodna sredstva za upotpunjenje industrijalizacije i devize za otplatu dugova, nastalih pre krize. Sada su, izgleda, i industrijalizacija i razduženje već dovolino napredovali (početkom jula o. g. iznosio je dug svega još oko 75 mil. dolara), i time mogućnosti autarkije, te se može pomišljati na smanjenje uvoza na najpotrebniju meru. To se može izvesti tim lakše, što izvozni višak nije više bezuslovno potreban. Namirnice i sirovine upotrebliavaće se opet za domaću privredu kojoi su i onako vrlo potrebne, a izvoziće se samo ioš gotovi proizvodi, naročito u Malu Aziju. Uvoz će se ograničiti na naipotrebnije dopunske delove mašina i na nove izume, ı to samo na robu najboljeg kvaliteta kola može DOslužiti pobolišaniu proizvodnih sredstava. Kao liferanti dolaze u obzir verovatno samo industrijski najrazvijenije zemlje zapadne Evrope i S.A.D. Ali da bi se postigla ova jednostrana razmena između Male Azije i zapadne Evrope, potrebno je da rublia opet postane međunarodno priznata valuta. Jedino zato Rusija može i dalje imati interesa da stvara viškove za iZVOZ, pošto će joj oni omogućiti obrazovanje devizne TeZeIVe.

Pobolišanje ruskog spolino-trgovinskog položaja, koje je preduslov za ovakvu promenu, došlo je, kao što rekosmo, već | ranije do izraza u preuređenju spolino-trgovinske službe. Poslovi se sve više obavljaju u samoj Rusiji, tako да је omogućena postepena redukcija trgovinskih pretstavništava na strani, čime se postiže smanjenje izoznih troškova i роbolišanje poslovnih uslova. Osim toga, sve češće зе рпћуаtaju ruski zahtevi ı kod uvoznih poslova. Sasvim kratkoročni krediti pojedinih firmi zamenjuju se dugoročnim finansijskim kreditima, kao što je to bio slučaj u ugovorima sa Nemačkom i Čehoslovačkom; sada su Rusi isto postigli i u Engleskoj, a uz to su uspeli i da zaobiđu pitanje predratnih dugova. Sve to vratilo je Rusiji slobodu odluke u spolinoj trgovini. a —ı Brema nainovijoj statistici neFormiranje novih kapitala mačkog хауода ха ргоџсауа-

u Nemačkoj nja konjunkture stvoreno je u Nemačkoi od 1933 god. -oko 4,793. milijarde maraka novog

kapitala, od čega samo u 1935 god. 2 milijarde. Od ukupnog |

iznose 2,8 milijarde otpada na štedne uloge kod štedionica i zadruga (1,2 milijarda uložena u 19935), a 1,93 milijarda (0,8 u 1935) na investicije kapitala na tržištu od strane socijalnog osiguranja i većih privatnih osiguravajućih preduzeća. Ali i inače se stvara dosta novog kapitala, čiji se iznos, međutim, ne može neposredno statistički utvrditi. Privredna preduzeća upotrebljuju kapital za finansiranje vlastitih poslova, štediše ulažu svoje uštede jednim delom direktno u privatne hipoteke, a osim toga treba u štedni kapital računati i jedan deo novca koji leži kod banaka u obliku Kkratkoročnih depozita.

Skoro polovinu ovoga novog kapitala stvorile su štedionice kod kojih su se ulozi od 1932 do 1935 povećali sa 11,97 na 11,95, 12,68 i 13,67 milijardi maraka. Manii porast u 1934 može se objasniti time što veliko povećanje u 1933 ne odgovara sasvim stvarnom porastu, jer su uračunate 1 поуčanice koje su u prethodnim dvema godinama tezaurisane i tada izišle iz skrivnica. Po jednu petinu novog kapitala obrazovale su obe grane osiguranja, kod kojih je, inače, porast srazmerno najveći. Iznos investicija na tržištu kapitala od strane privatnih osiguravajućih društava porastao je sa 3,32