Narodno blagostanje

5, септембар 1936.

У. Вајкте

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 575

OD ESNAFA DO SREDNJEG STALEŽA

Gde počinje gaženje zakona o radnjama od strane središnih „srednjestaleških“ о · orđanizacija Prvi članak

ISTORISKI POGLED

i NEUSPEH IDEJE: O STALEŠKOJ DRŽAVI. KOD NAS

lako је šestojanuarski režim obećao ponovno Uuspostavljanje parlamentarizma, ipak se on osećao nelagodno bez neposrednog dodira sa narodom. U stvari veza je bilo dosta, ali nije bilo u. zemlji organizma koji bi bio legitimisan da govori u ime naroda, što je slučaj i sa najgorim parlamentom. Sasvim је po|amno što se mislilo da se u bližem dodiru sa privrednim organizacijama mogao naći kakav takav surogat raspuštenoj Narodnoj Skupštini. ;

Kad kažemo da se šestojanuarski režim osećao пејасодпо bez veze sa narodom, hoćemo da podvučemo da se, naprotiv, veliki deo političara režima osećao vanredno dobro baš u tom političkom stanju naše zemlje. To je sasvim razumijivo. Mnogo se njih već bilo umorilo dugogodišnjom izbornom borbom. Mnogi od njih su već bili birani uz veliki napor celokupnog državnog aparata i uz velike materijalne žrtve. Osećalo se da se politički dotrajalo. Izdajom birača šćerdalo se i ono malo političkog kapitala.

Oni su, prirodno, tražili kakvo kompromisno rešenje. Među tim kompromisnim rešenjima nalazi se i ono staleške države. Ova je imala mnogo pristalica među

tadanjim političarima. Jer je staleški parlamenat — рагlamenat, ali. bez politike, bez partisko-političke borbe, bez opozicije, nakratko vrlo: komotan za odgovorne faktore. Ne možemo poreći da je.među njima bilo i takvih koji su tu ideju prihvatili iz. ubeđenja. To je najčešći slučaj kod bivših socijalista, jer socijalizam takođe počiva na plansko-privredn Snovi.

Držimo da je autentičan po да је Моја Маrinković imao u rukama ekspoze jednog stranog naučnika, koji je, uzgred budi rečeno, bio najkonfuzniji u ovom pitanju. Ali ne znamo da li je Marinković bio za. Svakome je, međutim, bile sasvim jasno, da ta čizma ne ide nikako na nogu jugoslovenskog naroda, ni po njegovoj privrednoj strukturi, ni po njegovom političkom mentalitetu. Srbija je imala dugo i bogato iskustvo sa parlamentom, tako da njezin narod nikad ne bi mogao da shvati da je to čudo od staleškog parlamenta isto što i narodna skupština. Živalj Jugoslavije је velikom većinom zemljoradnički. Ne ide da ono malo trgovaca, zanatlija i bankara deklamuju po ceo dan o tome kako će da podignu narodno blagostanje i da pri glasanju seljak ostane u manjini.

IU RESTLOVI STALEŠKE DRŽAVE KOD NAS

Nije bilo vajde, političari su morali da gutaju politički parlamenat. Oni su uostalom brzo zaboravili stalešku državu i predali se traženiu modaliteta parlamentarizma koji bi im obezbeđivao i dalje političku egzistenciju. Ali je bilo mnogo njih u zemlji, koji nisu mogli tako lako da je prežale. To nisu bili pravi privrednici. Ovi nisu ni znali šta se sve u Beogradu odigrava. To su bili privredni štreberi, koji su sebe radi izmislili apsurdan izraz »privrednik«, apsurdan u njihovom smislu.

Nije bilo lako liudima — ni mlađim ni izlapelim koji su u staleškoj državi videli sjajne vidike svoje budućnosti, koji su već bili spremili sve vrste odela po protokolu, čija su imena već vezivana za. татпе mini starske portfelje i koji su već počeli da dave javnost duSim govorima, kako političari ništa ne znaju i kako će Oi za kratko vreme da reše privrednu krizu — da se

vrate na polaznu tačku. Ovi su uložili sve svoje snage

odnosno sve svoje veze u spasavahje onoga što se spasti može. Ako ne mogu da budu zakonodavna vlast, neka budu savetodavna, samo da novine donose njihove govore. Ova je ideja ostvarena u f.zv. Privrednom veću koje se nalazi i u Ustavu. Za ovo uostalom nisu ni potrebni veliki napori, Pre svega taj institut postojao je i u Vidovdanskom ustavu. Što do izvođenja ovih pro-

pisa nije došlo, krivi sa sami privrednici, kao što ćemo

Videti U idućem. Članjkue a 0 is

Drugi je ideal korporativaca bio čvrsta organizacija velikih privrednih grana sa vođom na čelu. Primera za to nije nedostajalo. Kako je pitanje donošenja Zakona o radnjama za celu zemlju bilo već odavna na dnevnom redu, to su se korporativci zakačili za ovaj brod. 1 isplivali. Ne baš onako kako su želeli, ali je princip prinudne organizacije, lokalne i provincijske, ozakonjen. )

JI ZAKON O RADNJAMA JE ANTISLOVENSKI, NENACIONALAN

Upravo dve su mračne sile Surale projekt zakona 0 radnjama odnosno gledale da u isti uđu i njihove reakcionarne ideje. Prva sila bile su izvesne zanatlije koji su hteli da se pošto poto dokopaju prava rešavanja 0 novim radnjama odnosno da stvore monopol postojećih zanatskih i trgovačkih radnja. Druga sila bili su korporativci, koji su se velikim delom poklapali sa prvima i koji su želeli da zakon o radnjama postane osnova za kakvu god bilo korporativnu organizaciju države. Posle dugogodišnje borbe mračne sile su uspele.

____Zakon o radnjama, sa oledišta kulturnog, najgo-

Ti je zakonodavni akt Kraljevine Jugoslavije. On je sta-

statutirao, na mesto slobode rada srbijanskog Zakona o radnjama od 1910 godine, najgrublji cehovski monopol, najreakcionarnije esnafsko uređenje. On je uneo u privrednu delatnost izvesnih grana kod nas načela koja su apsolutno strana Jugoslovenima.

Istorija kaže da su Sloveni kao zemljoradnici došli iz Azije. Sloveni su najstariji zemljoradnički narod u Evropi, o čemu služi kao dokaz činjenica da oni imaju