Narodno blagostanje
· На територији Југославије још пре рата су постојале професионалне коморе, негде заједничке, а негде посебне. Оне су претстављале организацију наше народне привреде и може се рећи да смо до новог Закона о радњама њиховим радом могли бити задовољни. Оне су се трудиле да измире посебни интерес са општим. Али су баш због тога оне биле неспособне за сталешку. организацију народне привреде. Уосталом, нигде се сталешко уређење није наслонило на коморе; свугде их је оно бацило у страну.
Један велики део данашњег Закона о радњама (део ПЉ садржи, под безопасним насловом „стручне организације“, прописе којима се приморавају три гране наше народне привреде на стручно удруживање. Једна велика глава регулише заједнички принудна удружења трговине и заната, а друга индустрије. У овом збијању трговине и заната у једно први је показатељ о сталешкој настројености аутора Закона о радњама. Да би пак прикрио праву намеру, он је веома вешто манипулисао извесним одредбама из србијанског Закона о радњама. Тај врло напредни закон имао је једну мрљу: то је занатски еснаф. У борби од неколико година око тог закона питање еснафа је играло велику улогу. Тадањи Министар народне привреде, који је био против еснафа, најзад је
учинио концесију на томе пољу са мотивацијом, .
да пристаје на занатлијске еснафе, пошто занатлије стално тврде да је једини узрок пропадању заната пропадање еснафа — у што он није веровао. Тиме је пренесена у нови србијански закон установа која је постојала још по уредби из 1848 године. Један од великих и врло напредних бораца за Закон о радњама казао је једном приликом, на примедбу једног занатлије да је то једна стара установа, да би то баш био разлог да се она не уноси више у закон. Одредбама о занатлијским еснафима србијански Закон о радњама је вешто манипулисао аутор данашњег закона. Он“ је проширио обавезност еснафа на трговину и индустрију, а оставио по страни пољопривреду. То је други показатељ „да се новим Законом.о радњама ишло за омогућењем сталешког уређења привреде.
Теоријско схватање сталешког уређења државе налази се у тези, да је борба између рада и капитала једна веома штетна појава, да борба кла-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ пене
=== Страна 501
са не лежи у људској природи, да је њу измислио Маркс и да томе треба учинити крај. На место постојеће класне организације треба увести стручну и дати јој значај законодавне власти. Из овога се већ види да сталешко уређење државе има смисла у земљама, у којима је јако развијена индустрија. Оно је бесмислица у земљама са једностраном привредном структуром. Кадгод су у arpapним земљама узимане у комбинацију сталешке организације државе, увек се оперисало једним триком: 10 претставника заната, 10 трговине, 10 индустрије, 10 других занимања и 35 пољопривреде. Наравно да је код оваквог састава пољопривреда била стално у мањини. У аграрним земља ма сталешко уређење државе води увек у диктатуру: мањине или већине. Јер парламент од сељачке већине не би у рукавицама третирао остале привредне редове. (Наравно да код нас није у питању сталешки парламент, већ Привредно веће, што би економски-политички на исто излазило). Што „пољопривреда није у Закону о радњама добила своју организацију, за то има доста изговора. Ни у србијанском закону није било тога. Шта-ће трговини еснаф» Она је са својим пословним методом одавно модернизована у Југославији. Она је одавно престала бити чисто ло-. кална, у њој нема ничег: више еснафског, радња се не наслеђује, већ је отвара дошљак: нови људи нова лица. Међу радњама постоји оштра слобод= на конкуренција, између конкурената је чисто пословни однос, у међусобним односима нема ничег еснафског па ни у односима између послодавца и персонала. А шта ће тек индустрији еснаф» : Очигледно је да се овим еснафима ишло за тим да се створи средство за једну касарнску организацију несељачке привреде. Наравно ради утицаја на државу. о па | _ Узгред буди речено, док у србијанском Зако-. ну о радњама који се, као што рекосмо, наслања“ на уредбу из 1848 године нигде нема речи „сталеж“, дотле се у данашњем Закону о радњама; и то баш у тексту, који је преписан из србијанског. Закона о радњама, у 5 362, где се говори о дужностима Удружења трговаца. и занатлија, убацује. израз „и да одржава и унапређује поштовање ста-
пешке части“,.
we
ПОКАКО ЈЕ ПРИНУДНИМ УДРУЖЕЊИМА ОДУЗЕТ КАРАКТЕР ECHAĐA _
Да се данашњи Закон о радњама ограничио
на ово до сада изложено, остао би као непот-.
пун покушај за извођење сталешке организације у несељачким привредним гранама. Управо могло
би се до тога ипак доћи после "дугог времена. Ау-
тор је то врло добро знао, и због тога је унео две“
новине које су из основа измениле одредбе србијанског закона о еснафу.