Narodno blagostanje

Страна 614

= a tr. Dad kursa devize London, u Primat izvoza ili deviznog Rodoj se zaključuje najveći deo

stoka? izvozničkih poslova za slobodno tržište, delovao je odmah i na popuštanje cena najvažnijih izvoznih proizvoda, te je time, u krainjoj liniji, oštećen DTroizvođač. Pored njega šteta se javlja i za državnu kasu, jer se iz ove pokrivaju gubitci na intervenciji. Pretpostavimo da je svetski paritet pšenice znatno ispod naših dirigovanih cena (uostalom, još se ne može znati da li će se sadašnje cene održati i ubuduće) i da ije celokupni izvozni višak upućen Prizadu; u tome slučaju kod izvoza samo 20.000 vagona bilo bi zbog kursne razlike manje inkasirano oko 5 mil. dinara.

Odluku da se kudelia može izvoziti samo za devize, mogle su izazvati dve okolnosti. Prva je, da ie skoro celokupni naš izvoz upućen u klirinške zemlje, a druga, da se izvestan deo naše kudelje preko Nemačke izvozi u Francusku za devize. Tačno je i prvo i drugo, ali ipak ovakvu odluku ne može da opravda. Pre svega, proizvodnja kudelje u našoj zemlji poslednjih godina znatno se povećala baš zbog tražnje klirinških zemalia, koje danas pretstavljaju naša glavna izvozna tržišta za ovaj artikal. To ie razlog što su se i cene popravile. Povećanje uvoza kudelje u ove zemlje nije posledica povećania njihove potrebe u kudelji, već smanjenja uvoza tekstilila koje se moraju plaćati devizama. Što se pak fiče posredništva Nemačke u izvozu naše kudelje, ono postoji i kod drugih artikala i zemalia (npr. kod kože koja se izvozi u Mađarsku). Ali između našeg izvoznog artikla. i onoga neke. druge zemlje, postoji ogromna razlika. Naša Киdelja, ovakva kakva je, ne može da ide na svetsko tržište; u Nemačkoj je manipulišu dok ne postane standardnim artiklom. To, međutim, trgovački nije više onaj proizvod koji smo mi izvezli. Prema tome, ni izvoz u klirinške zemlje hi posredništvo Nemačke kod izvoza u Francusku ne mogu opravdati ovakvu odluku, koja je u momentu ukočila celoКери! 12707, i proizvela srozavanje cene. Isto tako trebalo ie imati na umu i činjenicu, da naša kudelia ne može da izdrži konkurenciju talijanske, sa kojom bi se neminovno srela na tržištima slobodnih zemalja.

Sa Česima је Još prošle nedelje skloplien sporazum o prodaji 2.500 vagona pšenice, od čega će se 1.000 vagona izvesti u Čehoslovačku, a 1.500 vagona uputiti u Brailu za svetsko tržište. Protivrednost celokupne ove količine, sasvim prirodno, ući će u klirine, ier ie na toj osnovi uređen platni promet. Međutim, do definitivne potvrde ugovora trebalo je da. prođe čitavih nedelju dana, jer su bile nastale teškoće usled odluke da se izvoz pšenice i kukuruza dopušta samo za devize. Takav postupak donekle bi se mogao razumeti, kada se ovde ne bi radilo o zemlji u kojoi veći broi naših proizvoda uživa specijalne pogodnosti, a naročito za pšenicu i kukuruz. On čini iluzornim sva nastojanja trgovinske politike da. se za poljoprivredne proizvode izdeistvuiu Što veće povlastice i dobiju preferencijali, pomoću kojih bi se sprovodila intervencija na domaćem tržištu radi povećanja cena.

U ovo dva primera dolazi do izražaja tendencija politike primata deviza nad izvozom. Po našem mišljenju primat pripada trgovinskoj politici, koja je pozvana da vodi računa o interesima celokupne narodne privrede i da prema ovima podešava svoje mere. Devizna politika jie mnogo uža od trgovinske, ona je može samo voditi pod uslovom da je u potpunom skladu s njom. To nije slučaj samo sa našom zemliom; ovakvo iskustvo sa deviznom politikom imaju i druge zemlje, a ono potvrđuje činjenicu, da je politika primata deviza često u staniu da nanese znatne štete privrednim interesima zemlje.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ |

Бр. 38

Реформа привредних комора У Немачкој остају и нове У Немачкој, која је спровепривредне самоуправе и дена пре кратког времена,

картели показује да нове привредне самоуправе у тој земљи заиста нису мртав шематизам. Једно време су у оквиру ових организација стваране и укидане подређене групе, према потреби и приликама

у датом тренутку; сада, међутим, спроводи се реформа.

од начелног значаја. Извесне стручне и регионалне организације спојене су у веће заједнице. То се већ одавно очекивало, јер су те организације често пута напоредо радиле исти посао, због чега је долазило до разних сметњи. Сада је извршено спајање у Окружне привредне коморе које се деле на два одељења. Једно је одељење за привредне коморе које сачињавају трговинске и индустријске коморе дотичнога округа; друго, трговинскоиндустријско одељење, образовано је од окружних група националне групе индустрије и националне групе трговине. Одељења остају и даље и у стварном и у персоналном погледу зависне од својих досадашњих вишестепених организација, али је овим преуређењем ипак зајамчена боља сарадња.

Истовремено са овим преуређењем организације, које је у ствари нова подела функција, први пут су јасно изложени и задаци појединих група. То раније није учињено, јер се желело слободан развој делатности група. Ни овај попис задатака у ствари не повлачи никакву одређену границу делатности организација, него је више замишљен као упутство за бољу сарадњу између привредног вођства (државе) и привредне праксе (привредника) и као ослонац код решавања других задатака који би се појавили у току рада. Од задатака нас занимају само два пресудна питања. С једне стране изрично је потврђено да националсоцијалистичка држава сматра неопходно потребном нову привредну самоуправу, каква је изражена у постојећим привредним организацијама. Сада је новим привредним самоуправама које се стављају као посреднице између државе и привредника, дат још шири делокруг; то, међутим, значи да се одлучно кида са свима плановима о једном сталешком привредном систему под 8в805ством Радног фронта. С друге стране, нова уредба уопште не помиње однос између нових привредних самоуправа и картела, о коме се до сада много расправљало. Зато се сада око тога питања развила жива дискусија. Изгледа, међутим, да преовлађује мишљење да ове функције треба оделити једну од друге. Нова привредна самоуправа, која је принудна, створена је да би држава увек имала могућности да привреду, било делимично, било у целини, стави у службу општих задатака који би се с времена на време појавили. Као сталан задатак додељено јој је одржавање тржишног реда, (Магкеогапипоа) тј. обезбеђење слободне утакмице помоћу. једнообразних услова испоруке и плаћања, прописа у погледу рекламе итд. С друге стране постоји задатак регулисања цена или количина, који се назива регулисањем тржишта (Магк!тесгејипе); оно је углавном ствар приватне привреде. За тај задатак долазе у обзир само добровољни картели који се могу према потреби стварати или растурати. Једина веза између самоуправних организација и картела има да се састоји у томе што ће нове привредне самоуправне организације, као национално-привредно оријентисан и виши органи имати извесно право надзора над картелима чији је смер приватно-привредан. Нове привредне самоуправе имаће уопште у питањима картелске политике извесно право на сарадњу, при чему би успешно могле да предузму известан део права одлуке и надзора која ва сада још врши непосредно држава.