Narodno blagostanje

_- 19. септембар 4030, а /

ономе што се овде-онде чује, отпис би се односио само на новчане заводе и изнео би за дугове до #0.000 дин. 50%. Али не и за повериоце, јер би то било катастрофално за оне новчане заводе — а то су мали — који су велики део свог диспониоилитета дали сељацима на зајам. Бероватно да ће 20% бити отписано, а Хоуо преузето по држави, тако да се сељаци растерећују за 5U%, a банке оптереbyly за 20%. Не може се порећи да има малих оанака, код којих и отпис од #0% може да однесе све резерве "и највепи део главнице, те због тога претпостављамо, да ће у таквим случајевима или квота отписа да се смањи или да ће се повепати квота државне гарантије.

Намеће се питање, у каквом ће облику држава гарантовати ових 20%. Il. Нретседник владе дао је коминике после седнице у Хан-лијеску, у коме се каже да је један од три битна услова, да решење сељачких дугова не сме имати никако неповољно дејство на државни кредит. Из тога се изводи логички закључак, да држава неће стварати нове хартије од вредности или да неће оптерећивати тржиште хартија, ако гаранција буде узела тај облик. Јер наше ефектно тржиште, иако у систематском поосољшању, још увек је врло деликатно и неговано. Па кад је неговано данас без изванредне продукције хартија од вредности, онда или би нега морала бити повећана за цео износ хартија, или би се морао да сузи круг циркулације тих нових хартија од вредности.

. Тиме бисмо од прилике добили главне основе регулације сељачких дугова према банкама.

Остаје трећа категорија — трговци, занатлије и приватници. Њихова потраживања неће преузети Аграрна банка. Логички је закључак да се њима неће наметати никакво отписивање, јер се да претпостављати да је банкама наметнуто отписивање уз компензацију интервенције Аграрне банке. Према томе ови се дугови морају платити у целини. Ових дугова нема много. Они сени данас великим делом отплаћују и обнављају. Остаје питање каматне стопе и рок отплате код ових дугова. Ми смо прошли пут изразили мишљење, да не видимо потребу за продужавањем рока преко сада предвиђених 12 година. Остаје још питање каматне стопе. По данашњој уредби она износи свега 1%. Све што би могло још да се уради за сељака дужника, то је да се скине и овај 1%.

Није искључено да се створи још једна категорија поверилаца. То су приватници који нису давали робне већ новчане кредите. То нам се чини вероватно због тога, што се за све време откако је почело регулисање сељачких дугова, понављао захтев од стране јавности, да се од стране ових поверилаца наплаћена камата преко извесне висине има да урачуна у главницу. Због тога мислимо да се преко овога захтева неће моћи прећи и због тога претпостављамо, да ће ови повериоци бити засебно регулисани и вероватно најнеповољније. Не само да неће бити одобрена никаква камата, већ ће се и један део плаћене камате употребити за смањење главнице.

Г. министар Станковић је говорио и о подели дугова, у две категорије: у мале, чији ће услови ликвидације бити регулисани паушално-линеарно, и велике који ће се ликвидирати индивидуалним поступком. Према ономе што се последњих месеца читало, та ће граница бити вероватно код суме од 20.000 до 25.000 динара. Ми са задовољством бележимо да ће начело индивидуалног регулисања сељачких дугова, које смо ми први предложили 1932 године и које је фактично утолико хитније уколико је већи износ, бити једном примењено искрено и без алтерације. Код индивидуалног раздужења квота неће бити унапред утврђена, него ће зависити од величине задужења у односу на целокупну имовину дужника, Није

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 613

вероватно да ће бити отписа преко 50%, али ће бити врло много случајева где ће отписи бити много мањи од 50%. И код ових отписа мањих од 50%, држава ће сносити половину.

Нова уредба биће објављена, како је рекао г. министар Цветковић на једном збору, до краја овога ме-

·" сеца. Ми се надамо да смо успели да на основу ових

меродавних изјава реконструишемо главне основе претстојеће уредбе о регулисању сељачких дугова. 5

а

Prema podacima zagrebačke Gorka čaša u pekarskom Zanatske komore smanjio se za zanatu dve godine (1999 i 1934) promet pekara preko polovine, te iz toga izlazi da se potrošnja hleba prepolovila! Na ovu činjenicu, karakterističnu za mentalitet ı metode rada zanatskih organizacija, mi smo se osvrnuli u napisu: »Kako izgleda statistika kad je prave interesenti« (br. 36 od 1985. god.). .

Međutim, u izveštaju za prošlu godinu izostavljeno je gornje tvrđenje, ali su upotreblieni drugi slični argumenti, iz Kojih provejava još i srednjevekovni esnafski duh.

U izveštaju zagrebačke Zanatske komore za 1935 g. položai pekarskog zanata pretstavljen je ovako:

»Prelaz na 1935 g. izvršen je u znaku teške privredne krize za sve zanate, a naročito se to mora potcrtati za pekarski zanat... Ostatci iz 19834 g. bili su sama i sušta negativa i pasiva. U prvom redu noćni odmor, koji nikoga nije mogao zadovoljiti, a najmanje pekarske zanatlije... Preveliki i preteški poreski šara! je u pekarskom zanatliji izabrao ne samo platca, već i inkasatora i jamca za mnoge poreze, takse i prireze... U trećem redu stoji nemogući Pravilnik Ministarstva socijalne politike koji određuje da se hleb mora izradivati u naročitim težinama... U četvrtom redu nemoguća organizacija pekarskih radnji, koje moraju biti u zajednici sa svim ostalim zanatlijama koji nemaju nikakvog razumevanja za potrebe pekara... U petom redu dolazi upravo neverovatni stav nadležnih vlasti koje su provađale svaku sitnicu, koja je bila na štetu pekarskog zanata.. Tako zvani noćni odmor

u pekarama imao je celo prvo polgođe da se bori protiv

svih zdravo mislećih i nepristrasnih pekarskih stručnjaka. Ipak se noćni mir nije mogao održati i posle toga radilo se u Zagrebu i celoj banovini cele noći., 3% prometni porez nadopunio je tešku i gorku čašu raznih poreza i prireza, koje imade da snose pekarski zanatlije... Silan i ničim neopravdan pad cena pekarskih proizvoda bio je rezultat tog mlitavog držanja nadležnih vlasti. Posledice su i za pekarsko radništvo bile katastrofalne. Plaće pekarskih radnika, koje su mogle da se ubrajaju u prve redove, pale su u 1935 god. upravo katastrofalno na 40% one plaće, koje su imali po kolektivnom ugovoru od 1931 god... Sam pekarski zanat prolazio je u 1995 god. svoju moguće najtežu kalvariju. Sa jedne strane pad cena brašna usled sankcija protiv Italije, a s druge strane luda i dugačka konkurencija, koja je uspela da upraVO decimira pekarstvo u Savskoj banovini, koje je najteže osetilo posledice tih dvaju najvećih zala u pekarskoj privredi«. | Prikaz pekarskog ројоХаја је Кгсаћ пебаспоз та. Ттеba biti suviše smeo pa javno tvrditi da je pekarstvo decimirano i doživelo najtežu kalvariju i da je nastupio «Пап | ničim neopravdan pad cena pekarskih proizvoda. Naprotiv, pekarstvo nije decimirano nego je još brojno i povećano kako u pogledu broja radnji tako i zaposlenog osoblja. Kalvarije i nastupa silnog srozavanja cena takođe nije bilo, nego je bilo srozavanja nadnica, koje priznaje izveštaj, i sletstveno povećanja čiste zarade pekara. Gorku čašu u pekarskoj struci dele pekarski radnici i siromašni potrošači, plaćajući skup hleb, |

| | | |

|: