Narodno blagostanje

Страна 634

— Turska fabrika hartije kod Izmita prestala je da proizvodi novinsku hartiju, ier je proizvodnja usled male potrošnje u zemlji nerentabilna. Kilogram izmitske novinske hartije staje 0,92 furske lire, a uvezene samo 0,05 |. |. Sa svima carinskim dodacima cena inostrane novinske hartije iznosi 0,165 t. l., ti. za 0,055 manje nego ona domaće.

— Između Udruženja engleskih fabrikanata aviona i engleske vlade zaključen je sporazum, prema kome industrijalci imaju načelno pravo na otštetu, ako docnije ne budu bili u staniu da iskoriste potpuno kapacitet svojih tvornica koje sada u velikoj meri proširuju zbog obilnih državnih porudžbina.

— Таапзка vlada odobrila je osnivanje jednog društva za fabrike cementa u Abisiniji, sa kapitalom od 10 mil. lira koji će se docnije povećati za daljih 10 mil.

— Madarsko društvo za iskorišćavanje ležišta bauksita, koje je ove godine trebalo da bude osnovano pod imenom »Hungarija«, neće se ostvariti. Ono je trebalo da počne rad sa 2 mil. penga glavnice i 8 mil. penga zaima. Pregovore sa nemačkim interesentima koji su imali da preuzmu 40%. akcilja, vodila je Unionbank A. G., Berlin-Darmstadt, koja je u međuvremenu pala pod stečai. Bilo je predviđeno i učešće američkog i švaicarskog kapitala.

— Svetska proizvodnia sirove nafte iznosila je u prvom ројтоди 1986 god. 120,59 mil. tona, prema 108,95 u istom periodu 1935, ti. za 11,9% više. Najviše je proizvedeno u S. A. D. (79,76 mil. prema 64,65 mil. tona, više za 12,5%), a zatim u Rusiji sa Sahalinom (13,38 mil. prema 11,81 mil., više za 13,39%) i Venecueli (11,90 mil. prema 10,51 mil., više za 7,%). U Rumuniji se proizvodnja povećala za 4,9% na 4,36 mil. tona, u Perziii za 11,% na 4,15 mil., u Holandskoi Indiji za 5% na 3,07 mil., U Meksiku za 3,7% na 2,90 mil. i u Iraku za 7,4% na 1,94 mil. tona. Na Bareinskim ostrvima u Perziiskom zalivu, gde se industrija nafte tek izgrađuje, proizvodnja je porasla sa 42 hili. tona na 215 hiljada.

— U Francuskoi je u rudnicima uglia uvedena nedelja od 40 časova (5 puta po 8 časova). Ukupna nedeljna nadnica, međutim, ostaje nepromenjena, tako da su u stvari nadnice povišene za 20%.

— Светска производња алуминиума изнела је у 1985 год. 2592 хиљ. тона према 170,8 хиљ. у 1984 год., 142 хиљ. у 1933 и 280,8 хиљ. у 1929. Повећање- од преко 50% у последњој години проузроковано је нарочито великим порастом производње у Немачкој, С. А: Д. и Русији. Међу призвођачким земљама прво место заузима Немачка (70,7 хиљ. према. 37,2 хиљ. тона у 1934); затим долазе С. А. Д. (54,1. хиљ. према 336 хиљ.) Русија. (24,5 хиљ. према 14,4 хиљ.) Француска (21,8. хиљ. према 16,2 хиљ.) и Канада (20,6 хиљ. према 15,5 хиљ.). Око 2/8 укупне производње отпада на Европу, а 1/3 на Северну Америку. Потрошња алуминиума у свету изнела је у 1985 год. 307 хиљ. тона према 226,9 хиљ. у 1934, 188,3 хиљ. у 19832 и 276 хиљ. у 1929. Највећи потрошачи су С. А. Д. (87,6 хиљ. према 74 хиљ.), и Немачка (87 хиљ. према 52,5 хиљ: у 1984 и 28 хиљ. у 1988).

— У августу о. г. извађено је у Витватерсранду (Јужна Африка) 9645 хиљ. унци злата, тј. за око 35 хиљ. унци више него у истом месецу 1985 год.

— Према једном извештају Петролеум Прес Сер-

вис-а изнела је светска производња синтетичног бен-.

зина у 1935 год. тек 0,9% потрошње бензина '· уопште, иако је према 1932 порасла за 100%. Код лаког бензина, међутим, тај број износи 2,6%. Највише је синтетичног лаког бензина трошила у 1985 год. Немачка (443% од 1,93 мил. тона), затим долазе Чехословачка (21,7% од 285 хиљ. тона), Француска (13,2% од 2,68 мил. тона), Аустрија (7% од 143 хиљ. тона), Енглеска. (6,6% од 4,4 мил.

_НАР одно БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39

тона), Шведска (34% од 410 хиљ. тона), Италија (3,2% од 501 хиљ. тона), Шпанија (3% од 436 хиљ. тона), Белгија (2,2% од 360 хиљ. тона), и Холандија (1% од 400 хиљ. тона).

TRGOVINSKA POLIITIKA

— Sa Holandiiom potpisan je trgovinski ugovor sa klauzulom, po kojoj se Holandija obavezuje da održava svoj izvoz iz Jugoslavije na visini svoga uvoza u Jugoslaviju. Platni promet ostaje slobodan, a mi se obavezujemo da holandski uvoz izuzmemo ispod režima restrikcije. Pošto se Holandija obavezala da naš trgovinski bilans s njom, koji je do danas bio stalno za nas pasivan, održava u ravnoteži, io nama nije bilo teško da napustimo režim restrikcile prema njenom uvozu. Mi ćemo za višak iz Holandije dobiti devize, kao što bismo ih dobili iz ma koje druge neklirinške zemlje.

— Kanadski ministar trgovine saopštio je da Kanada može otsada opet da kupuje od Rusije godišnje 250 hilj. tona antracitskog uglja, što već 5 gođina nije činila. Engleska industrija uglja time je vrlo nezadovolina i pokreće pitanje da li to znači povredu Otavskih odredaba. Naročito se ističe da je Kanada u svoje vreme pazila da se ne prekrše Otavski ugovori, kada je Engleska uvozila drva iz Rusije.

SOCIJALNA POLITIKA

— Na kongresu britanskih sindikata odobrena je DOmirljiva politika engleskih sindikata koja se ograničava samo na pretnje štraikom. Rečeno je da su najbolja brana protiv prenagle konjunkture povišice nadnicd, postignute па taj način, i lagani porast troškova života, koji je prouzrokovan olakšaniem uvoza.

TRGOVINA у

— Na licitaciji hrastovine u Vinkovcima prodato je drveta za 8,03 mil. din. u industrijske svrhe. Osim toga prodate su i neke manje količine kao gorivo. Drva su bila procenjena svega na 6,36 mil. din., te ie prema tome prodaina cena za 43% viša. To je posle dugo vremena prvi put da je prodajna cena veća od procene.

— Radi kontrole izvoza orahovih stabala Narodna banka je rešila da ubuduće sama izdaje uverenja o obezbeđenju valute za izvoz ove robe. Nijedan ovlašćeni zavod ne sme više izdavati ovakve uverenja.

NOVČARSTVO — Francuska banka izgubila ie u drugoi septembarskoi nedelji ponovo 652 mil. franaka zlata. Zlatna podloga iznosi sada 53,53 milijarde franaka, a po odbitku 3 milijarde duga Engleskoj, 50,53 milijardi ti. 32 milijarde manie od maksimalnog stanja. Banka je povisila eskontu stopu sa 3 na 5% i lombardnu sa 4 na 5%. · = Ministar finansija je ovlašćen da za račun države izda garancije u iznosu do 920 mil. din. za kredite koje će

Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga koristiti kod”

Privilegovane agrarne banke. Uslove i rok ove garancije odrediće Ministri finansija i polioprivrede zajedničkom odlukom.

— Holandska novčanična banka povećala je svoju zlatnu podlogu od treće nedelje avgusta do pred DOD зерtembra za 30 mil. hol. for. zlata.

— Norveška. novčanična banka kupila je u prvoi polovini septembra u inostranstvu zlata za 96 mil. norv. kruna i time. povećala svoju zlatnu: rezervu na ukupno 215 mil.

— Banko di Roma otvorila: je filijalu u Adis Abebi, a uskoro će dobiti filijalu i manja abisinska mesta, kao Asaua, Harar i Desije. Banka Komerćijale već od ranije ima filijalu u Adis Abebi.

— U Parizu je hol daolomlbaa та · 100. pezeta

'plaćano samo još 116—118 јео Ол ma zvaničnom Би

od 275 fr. u julu.