Narodno blagostanje

Страна 628

три гледишта. Једно је противно Привредном Већу уопште. То су гледиште заступали претставници неких привредних комора. Друго је било владино гледиште, по коме је Привредно Веће имало бити шипком уз владин бубањ. Треће гледиште су заступале присталице сталешке државе. Али како је већ постојао парламент, то се разлика између владе и корпоративаца свела на питање формирања Привредног Већа и на квалификације већника. Влада је предложила, и тако је и усвојено, да се чланови именују краљевим указом. Корпоративисте су тражиле да се бирају од стране сталешких организација. У следству овог размимоилажења у питању формирања разилазили су се и у питању квалификација. Док је влада сматрала, сагласно самом пропису устава, да у Привредно Веће треба да уђу теоретичари и практичари, дотле су корпоративци тражили да уђу само сталешки претставници — практичари. У Народној скупштини је гледиште корпоративаца заступао известилац одборске мањине. Његов главни аргумент је гласио, да у овој тешкој економској кризи треба да се поделе одговорности. Међутим, пројектовано Привредно Веће није уопште могло да дели одговорност са парламентом, пошто му је било подређено. Овај је аргумент узет из ризнице сталешког парламента. А и говорник се вероватно надао, да ће парламент из страха од одговорности бити послушнији према Привредном Већу. Али је тезу сталешког парламента највише бранио сенатор г. д-р Костренчић. И пошто је његов говор типичан за струју сталешког уређења државе, то сматрамо да најважнија места из његовог говора треба да донесемо.

„Данас се траже нове форме владања, данас се траже нове пароле политичког. живота, јер пароле по. којима смо живели и које су тековине француске револуције све до сада, те су пароле испуцане бомбе и оне више не могу да пале. Оне немају у себи ону снагу коју би требале имати, па да буду покретачи социјалног п политичког живота. Изволите само имати на уму шта данас значи братство, једнакост и слобода, шта данас значи суверенитет народа, шта значи демократија»

Данас се, као што рекох, траже нове форме вла: дања, ново раме, на које би могао да се постави терет политичког живота. Треба расподелити друкчије и политичка права и политичке дужности. Погледајте само два велика покушаја које су подузеле две велике државе европске: Русија и Италија.

Питање се поставља да ли се могу наћи други путеви, који би нам дали сигуран ослонац за даљи развој социјалног и политичког живота. Да ли можемо да нађемо излаз из ове ситуације и да ли у истини немамо никакве индикације, које би нас упућивале на такав један нови пут

Ретење политичког проблема лежи у привредном већу

Према томе, господо, другог излаза нема, него настојати да нађемо један споразум између свих класа, да нађемо један такав систем, који ће омогућити такав споразум. Ја инстинктивно осећам, ја.сам дубоко уверен да решење целог овог политичког проблема Европе, па и целог света, лежи баш у Привредном Већу. Ту се осећа све, само се још увек не иде до оне крајње границе, него се увек тапка у месту, место да се енергично пође тим правцем и да се оно, што нам политички инстинкт налаже, приведе у дело. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -- === -

_ Веће.

— Бр, 39

Ја, према томе, нећу говорити о Привредном већу, но о функцијама, које то Привредно веће има да врши, о дужностима које — ако нам Бог да свима памети Привредно. Веће има! да развије у правцу, како то тражи време и како то диктира наша политичка зрелост.

Треба да се запитамо да ли је такав класви парламенат утопија и политички инструменат који може „да- функционише. .. Допустите да испитам функцију тог класног. парламента, чији ће ембрион бити Привредцо Да ли он може поднети политички терет будућег ближег времена и да на тај начин расподели на једној новој бази и политичке дужности и политичка права» Пре свега, статички. Ја сам уверен да би претставништво на класној бази према данашњим приликама било много згодније и потпуније, него што је ово атомистичко претставништво данашњег времена, јер би у таквом претставништву сваки" појединац, према захтевима своје класе, био репрезентован у пуној мери. Можемо казати да би сваки онај, који ради било физичком или умном снагом, нашао свога претставника у том новом претставништву. С друге стране и држави за потребе овог апарата треба енергије која се добија — то се не варајмо — из сукоба разних интереса у самој држави. Господо, тамо где. је мир, тамо где нема тих сукоба, тамо држава и нема те потребне енергије да креће свој државни апарат напред. Нема енергије, која може да“ произведе револуцију.“ Класни парламенат створио би те сукобе- на једној реалној основици.

12

Идеја националне солидарности

Ја морам да признам, да се сукоби, који у парламентарном животу настају између политичких партија, не крећу на једној принципиелној бази. Ви добро знате да су ти'програми појединих партија данас фразе, да иза тих програма стварно не стоји ништа.

· Али сада настаје питање да ли у оваквом једном систему постоји онај интеграциони фактор, да ли постоји једна идеја, која може да повеже све те разнородне интересе. Као што сам рекао, грађанска је држава имала интеграциони фактор-национализам. Национализам је не- што много дубље, него сама та парола грађанске државе. Национализам је нешто. што. ће остати и преживети све векове; Али као политичка парола, он може да се истиче зише или мање. У овом случају код класног парламента ми би имали један други интеграциони фактор, који би био опет врло реалан, врло стваран, јер базира на чисто економским - законима,..на економском закону расподеле рада.

У. једној културној држави, где се подела рада у толикој мери развила да ниједна класа не може постојати сама за себе исто тако као и појединац, све је то повезано идејом солидарности. Послодавац треба радника, а радник послодавца. Ми требамо сељака и сељак треба нас. Ова идеја међусобне солидарности је тај интеграциони фактор, који би безусловно морао да замени све друге пароле. То би била жеља, која би имала да се испуни овим Привредним Већем“". |

Гледиште. Краљевске владе је заступао Министар трговине и индустрије. Оно се може да кратко резимира у ово неколико реченица:

· „Ови стручњаци сигурно могу бити и мо„рају да буду претставници мишљења, снага и стремљења појединих струка и социјалних интереса, али не могу бити мандатори појединих интересних организација. Законодавна власт Народног претставништва мора да остане неокрњена (Буран __ аплауз у дворани). Због тога се велика већина скупштинског одбора и сагласила с Владом, да се