Narodno blagostanje
26. септембар 1936,
В. Бајкић
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 627
ПРИВРЕДНИ СОВЈЕТ
Т ИСТОРИЈА ПРИВРЕДНОГ ВЕЋА ДО 1929 ГОДИНЕ
Добро перо могло би да напише сјајну сатиру о резолуцијама конгреса и скупова наших привредника. Док је привредник оличена реалност,
пошто се успешна приватно- привредна · "делатност не може замислити без наслона на чињенице, на
стварност, дотле су резолуције привредника прављене негде између неба и земље. Па не само да им недостаје тврдо земљиште испод ногу, већ се без устезања може рећи, да су њихови аутори врло куражни, јер се не боје смешнога.
Југославија је стара преко 18 година, а наши привредници пуних 16 година из године у годину, каткада и из тромесечја у тромесечје, доносе ре-
золуције у којима се стереотипно понавља фраза,
да треба да се уведе у живот Привредно Веће. Да је у питању каква привредна работа, сваки би привредник стао пред чињеницом да су све раније резолуције спроведене архивару у надлежност, испитао би узроке и према резултату саобразио би своје држање.
"Члан 44. Видовданског устава предвиђа осни-
вање Привредног Већа. Привредници се хватају за тај“ пропис, зборишу, конферишу, решавају и под__ носе претставке. Конференција привредника у За- rpeoy" у јануару 1924 године најзад поверава сво-
јим мозговима, секретарима комора, израду пројекта Привредног Већа. У међувремену Министарство трговине и индустрије ради такође један
"пројекат и позива привреднике на конференцију.
Два месеца доцније одржава се нова конференција привредника у Сарајеву, и поново се доноси резолуција у којој се захтева да се у најкраћем року донесе закон о Привредном Савету. Доносе се резолуције 1925, 1926, 1927, 1928 и 1929 године. Све из почетка! У последњој се каже да конгрес са жаљењем констатује да после пуних седам година од доношења устава предвиђени Привредни Савет још није остварен. У години 1929 позива се кон-
"грес на раније резолуције. Овај је конгрес одржан
под посве новим политичким приликама; већ више није било.
устава
П РАСЦЕП МЕЂУ ПРИСТАЛИЦАМА ПРИВРЕДНОГ ВЕЋА
У првом чланку смо показали, да је парламентарни вакуум после 6 јануара 1929 године био врло повољно земљиште за културу разних егзотичних диаз!-парламентарних' биљака, и да је међу њима најјаче бујала она сталешке државе. Присталице овог система биле су врло активне у ово доба.
Политичким странкама био је забоден глогов колац у груди, а нове се лако не стварају. Према то-
ме сталешки парламент се намеће. Али, као што смо такође изложили, идеолози и присталице сталешког парламента нису никако могли да крену своју ствар напред. Из „непознатих разлога", како је рекао један корпоративац у једном београдском листу, Привредни Савет се држи стално на мртвој тачци, | Међу владиним круговима који су се опирали овој струји, желео се наслон на привреднике, али се није желео парламент. Нервирала их је реч „избори", који су везани за сталешки парламент. Тај страх од избора је победио. Тадањи претседник владе даје у првој години парламентарног вакуума
изјаву, да ће се приступити формирању Привредног Већа при претседништву владе. Дакле, као шипка уз бубањ егзекутиве, док су се присталице сталешког уређења изјашњавале за Привредно
_ Веће као шипку уз парламентарни бубањ. И ту на-
стаје расцеп међу присталицама Привредног Већа. На једној страни су привредне коморе, које су у души против њега, јер са пуно права сматрају да оне могу да врше његове функције — што уосталом и сам закон предвиђа. На другој страни били су корпоративисте, који су тражили сталешки парламент или бар полупарламент.
Како је то било у глуво доба публицитета, то је тешко знати детаљну историју овог питања све до доношења устава. То је штета, јер би то био врло интересантан део историје Југославије. Ми не можемо ништа више да допринесемо историји овог питања у тој периоди, те се морамо ограничити на констатацију, да није дошло ни до JD Већа уз претседништво владе.
IH. СИМПТОМАТИЧНИ ПОЈАВИ ПРИЛИКОМ ИЗГЛАСАВАЊА ЗАКОНА. O ПРИВРЕДНОМ, ВЕЋУ 1932 ГОДИНЕ.
После свега овог одиста Це: загонетно, како. је
устав од 1931 године могао донети одредбу о При.
вредном Већу. Аутор нацрта устава се налазио пред чињеницом, да је сличан уставни пропис постојао девет година, да су привредници његово остварење непрекидно тражили и да ниједан од режима, који су се смењивали девет година, није хтео да чује за Привредно Веће. Ми имамо једно објашњење, а то је да је шестојануарски режим имао више интереса за привреду — што се види чак и из прокламације. Не може се рећи, да је постојала позитивна намера да се Привредно Веће уведе у живот; али с друге стране није се начелно
"стајало на негативном становишту према њему.
По- нашем скромном мишљењу ствар је држана у резерви за случај да парламент подивља, док су вођи привредника показивали велику послушност. У оваквој атмосфери сасвим је природно да су присталице корпоративизма почеле да врше још јачи притисак на меродавне факторе у корист Привредног Већа. Они су целим својим држањем давали на знање, да ће Привредно Веће бити средство за стављање градске привреде под команду државотворних шефова. И успело се! Почетком 1932 године донесен је закон о Привредном Већу.
Приликом дискусије дошла су до изражаја