Narodno blagostanje

МЕ

| 3. | oK:O0ap| 1936.

_ О. овом. споразуму могло би још много да се пише. Пре свега намеће се питање, зашто Француска није хватала везу са Швајцарском и Холандијом, двема земљама златнога блока, који је она основала у Паризу после фиаска светске привредне и монетарне конференције у Лондону. Могло би се рећи да је она имала једну моралну дужност да то уради. Исто тако се могло да пледира за обавезу Француске у том смислу према Белгији, која је своју девалвацију извршила уз интимну везу са француском владом. Пољска не крије да је увређена што Француска није њу привукла у тај споразум. Француска, међутим, није могла то да учини. Проширити круг посвећених у ту велику тајну значи, рескирати да она избије негде на површину пре него што се постигне споразум са Енглеском и Америком и да направи хаос у Француској. Ризик је толико велик да је мала непажња према овим земљама много мањи ризик.

На први. поглед изгледа чудно да су Енглеска и Америка могле имати ма каквог интереса у девалвацији француског франка, пошто се тиме појачава француска конкуренција на светском тржишту. Ипак су обе земље на то пристале што желе да се што пре уклони вапутни хаос у свету, а по схватању Енглеске то се може постићи једино успостављањем паритета цена међ државама. По томе схватању Француска је имала да девалвира свој франак за онолико за колико су цене У Француској веће од оних у Енглеској. У томе случају би се изједначили главни услови конкуренције између ових двеју земаља. Али ако би Француска јаче девалвирала франак но што би то било потребно за успостављање паритета цена, онда би то било противно интересима иностранства, јер би цене у Француској биле ниже, те би се француски артикли лакше продавали на светском тржишту. Слетствено споразум између ових трију држава могао би бити

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 645

постигнут само тако, ако се:утврди у исто време и квота девалвације француског франка. Француска је морала дати обећање да неће девалвирати преко извесне квоте, Та квота није никаква тајна пошто се зна за колико су цене у Француској веће него у Енглеској. То је у последњем месецу (било 22%. За толико се могао и француски франак девалвирати или може бити и нешто мало више. Међутим, према вестима којима за сада располажемо, Француска није прецизирала златни паритет новом францусом франку већ је само утврдила крајње границе: он ће имати тежину од 43—49 милиграма што значи девалваЦију франка за 25,2 до 34,4%. Ми не верујемо да су на ово пристале Енглеска и Америка и према томе сматрамо да ће Француска девалвирати за 25%. Она је то сада већ урадила, пошто се за толико ревалоризира златна подлога Француске банке. Није нам јасно шта ће фФранцуској ова могућност девалвације до 34,4%. Америка против тога не би могла имати ништа пошто и г. Рузвелт има право да девалвира још за 10% долар. Али Енглеска не би на то никако пристала. Због тога нам изгледа да је уговорена квота девалвације OJ 25% а да је ова могућност остављена за случај да се разбије споразум.

Према изјавама американског и енглеског министра финансија до тога може лако доћи. Пре свега ни једна се од ових двеју држава није обавезала да по сваку цену подржава курс новога франка. Г. Моргентау је рекао да ће на то рескирати две милијарде долара, али не више. Изгледа да су обе државе резервисале себи право раски. дања овог споразума и за случај да француска девалвација изазове друге какве поремећаје, на пример претеран извоз или претерано бекство капитала из Енглеске и Америке у Француску.

Ми смо се мало дуже задржали на овом споразуму јер је био рђаво схваћен од једног великог дела штампе.

ЈУ ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ ФРАНЦУСКОГ ЗАКОНА 0 ДЕВАЛВАЦИЈИ

Девалвација је накнадно примљена од Скупштине и Сената, али је утолико веће размимоилажење у питању осталих одредаба, које у ствари немају везе са самом девалвацијом и стоје чак у. противречности са принципом девалвације. Како дискусија још траје у тренутку кад довршавамо овај чланак, то не можемо знати које ће одредбе остати. Ми ћемо се задржати на најважнијим, без обзира на ток дискусије у парламенту.

Најважније су социјалне природе: укидају се Лавалови декрети којима се, у интересу штедње, смањује плата читавом низу јавних намештеника, пензионера и ратних инвалида, и с друге стране одобрава се влади да радништву, запосленом од стране државе и јавне руке, може да повећа наднице у случају поскупљења живота.

У мотивацији пројекта влада вели, да она зна, да ће велики део публике да очекује скок цена као последицу девалвације, с обзиром на искуство које се имало после рата инфлацијом. Али то је велика заблуда, каже влада даље, друге су економске прилике биле онда. Сад је свуд хиперпродукција. Тенденција цена је на ниже у целом свету. Уосталом, и влада спрема читав низ мера ради спречавања скока цена. У то спада и овлашћење које се тражи у том пројекту за обарање царина ради сузбијања скока цена.

Основни принцип уредбе је да цене остану непромењене. Кад је тако, зашто се онда скидају намети Лаваловог декрета за извесне намештенике и пензионере и зашто се сад већ узима у комбинацију потреба подизања надницаг По нашем мишљењу влада је баш овим одредбама у предлогу закона унела у масу уверење, да цене морају да скоче. Свакако да цене у извесној мери морају

скочити, али је влада морала остати при фикцији, коју је поставила као принцип девалвације, фикцији о стабилности цена. Кад цене буду скочиле, наднице ће се по: дићи већ и због тога што се у колективним уговорима свуда налази клаузула, да се наднице мењају према про: мени нивоа цена. А за оне који од државе или из општине примају берива, лако ће се у своје време прилагодити новом нивоу цена. Нама се чини да је ово била једна више политичка мера, да се наиме сломи евентуални отпор у радничкој класи против девалвације. Ово важи за све прописе у пројекту закона који имају за мотив могућност скока цена.

Друга, економски врло безначајна, али политички и етички врло важна одредба је она по којој сви имаоци злата (домицилирани у Француској, а'и француски поданици који раде на страни као и странци чије је седиште у Француској). имају декларирати своје злато. По том имају положити државној каси износ раван добити коју постижу услед девалвације франка. То исто важи и за оне који су купили девизе од 20 до 26 септембра.

Ова је одредба дошла свакако с обзиром на догађаје који су пратили белгијску девалвацију. На месец дана уочи девалвације један број посвећених купио је злата или побегао у иностранство са својим капиталом, па се одмах после девалвације вратио са зарадом од 28%. То је питање било предмет проучавања једног парламентарног одбора, али без резултата. Међутим, велики део штедиша и капиталиста у Белгији био је толико иритиран том успелом шпекулацијом једнога. малога броја, да је дуго времена бојкотовао белгијске државне папире.

Али ми сматрамо да је оно у Белгији мања неправ-