Narodno blagostanje

Страна 676 |

франц. франка. Логичка последица првог споразума био је други споразум, по коме се ове три државе међусобно обавезују на реципроцитет замене новчаница за злато. Том приликом су С.А. Д. одлучиле да то начело примењују према свакој другој држави, која буде пристала на узајамност. Ту је одлуку њихов министар финансија назвао „новим златним важењем“ додајући, да су се некад приватници старали о извозу злата за плаћање обавеза на страни, а да то сада чине саме државе. Неоспорно, да је тиме створена извесна могућност извоза злата што је један од. битних елемената златног важења. Али је то далеко. од златног важења. Пре свега од држава које су овог пута девалвирале, само су Холандија и Чехословачка утврдиле курс, Швајцарска и Француска имају још увек лабилан курс, односно своје валуте према злату. Поред тога имају забрану замене новчаница за злато и забрану извоза злата. То је све друго, само не златно важење. |

Интересантно је како се и безначајни међу"народни споразуми у валутној области величају од политичара и штампе као далекосежне мере револуционарног карактера. Ми смо у прошлом броју подвукли чињеницу да је Енглеска далеко и од помисли да приступи златном важењу. То је поново потврдио у међувремену њезин министар финансија изјавом, која је донесена и у нашим новинама, и у којој је он нарочито нагласио целом свету, да фунта стерлинга остаје слободно важење. У теорији о новцу слободно важење значи важење које није везано ни за какви племенити метал. Енглеска је далеко од злата и сматра да је злато, у стању у коме је данас (овако не"равномерно подељено међу државама и овако не обично много тезаурирано), неспособно да буде валутни метал. Недостаје му потребна стабилност за то.

Слободно важење није идеална валута. Новчана јединица мора за нешто да се укотви, што би јој служило као база за калкулацију и као правац за стабилизацију. Ако то нису индексни бројеви, што за сада нигде није случај, онда је то злато или каква друга валута. За сада је фунта стерлинга валута над валутама. Али Француска сигурно неће да приступи стерлиншком блоку. То ипак не значи да мора да приступи злату. Злато постаје беспредметно као валутни метал, кад се међународним уговорима повежу релације између

____БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ__

Бр. 42

појединих новчаних јединица. Само је то тежак посао и ствар даље будућности. Према томе остаје отворено питање шта ће Француска да ради, кад се буде франц. франак коначно усталио „исклатио“, како то кажу Енглези).

Али је за сада чињеница, да је златно важење тотално банкротирало. И док државници једу панаије златном важењу, дотле злато и даље

"скаче. Ових дана је забележен велики скок цене

злата у Лондону, односно пад фунте, како се то обично каже. Финансијски листови доносе вест да енглеска влада намерава да фунту обори за 15%. Вест се службено демантује. С друге стране између Северне Америке и Енглеске је све веће · неслагање у погледу међусобне стабилизације валута. Каже се да ће Рузвелт да обори долар још за 10% — пошто му овлашћење за то истиче кроз четири месеца. У том случају би и фунта била

"оборена. Рузвелт, који има највише злата у свету,

прети да ће да отвори рат против фунте диктирајући цену злата. У сваком случају ово стање проузрочава и даљи скок злата. Енглеска нема ништа против тога. Њу злато не интересује као валутни метал, али је јако интересује као роба, пошто је Јужна Африка главни произвођач злата. Скок цене злата фаворизираће још јаче његову производњу која је и иначе у полету. А поред тога, веле неки енглески финансијски листови, тиме ће се појачати златна подлога код оних држава, које имају мало злата.

"У стручним часописима се расправља питање какве су шансе за велике валуте после свршене девалвације. Једни су оптимисте, други су песисимисте. Једни веле то је први корак ка побољшању, други веле да је то само погоршање. Ми приступамо другом гледишту. Пре свега стабилизација валута је ствар, коју Енглеска никако не прима; а друго, она је бесциљна. Вести о томе да неке државе мисле да разграде девизно ограничење, само су један јесењи сан. Није доста имати добру вољу већ и могућност за то. Шта ће да раде државе дужнице у том случају» Како би динар изгледао, ако бисмо ми увели слободу девизних транзакција преко границе, што значи и ре призу плаћања свију дугова на страни» То би било могућно само у случају једног великог економског полета у нашој земљи, а за то је пак услов могућност повећања извоза на меру од 1929 године. 0 Е

Ili ПРОБЛЕМ ИЗВОЗА БЕЗ КРАЈА И КОНЦА

Док се од ове масовне девалвације очекују побољшања у свету, она је за сада узрок великих потреса, и то и у земљама које су девалвирале као и у осталом свету. Што је најглавније,

девалвација је револуција структуре цена у 3зе-

мљи и на страни. Каже се да су земље извршиле девалвацију да би прилагодиле свој ниво цена иностранству, а да би се то постигло, овај се у земљи не сме да мења. Донесен је низ закона у девалвационим земљама противу подизања цена. Поред тога апелује се на патриотизам и потсећа на дисциплину. Државе узимају ту ствар и сувиme буквално. Од првога-дана мора настати повебање цена увезених артикала: Али су се девалвационе државе толико загризле у непромењивост "цена после девалвације,-да се свим силама упиру

_њихових лифераната "од других да лиферују У девалвираној валути по

да оборе цене и својим лиферантима на страни. Из свију земаља јављају, да је настао прекид трговачких односа између девалвационих земаља и због тога што прве траже

истој цени. У том је положају и наша земља. Талијани и Чехословаци траже од наших извозника да им робу продајемо одговарајући јевтиније у

-динарима. То значи да треба да оборимо цену у

земљи за квоту девалвације односних земаља. Наравно то нико неће да уради. 1

· Ко" ће да попусти» Општи одговор не може се дати. Начелно морају да попусте девалвационе земље: То важи безусловно за све артикле свет-

ског тржишта. Али“не и за артикле локалног тржишта. Ту се бије борба. На једној страни је