Narodno blagostanje

1 октобар 1936.

фронт држава извозница, а на другој девалвационих земаља. Заједнички фронт не постоји, већ само истоветно држање. Нису истоветни ни артикли. Италија на пример неће да плати дрво скупље у лирама. То тангира Аустрију на првом ме-

сту, па онда нас. Не може се претпоставити да ће.

Италија платити Аустрији скупље него нама, а у том случају Италија мора да попусти. Само то може дуже времена да траје. Питање је да ли може извоз да чека, јер ће у противном да попусти држава извозница. | А

Мађарска је у тежем положају него ми, јер она извози у девалвационе земље више него. ми. У Мађарској постоји нада да ће се при претстојећим преговорима држава римског пакта добити нека екстра-концесија. Како је тога већ једанпут било у виду специјалних преференцијала, то ни овог пута не би било немогућно. То би омогућило Италији да дуже издржи, али се она ни. у ком случају не може снабдевати само из Мађарске, пошто ни ова нема више много робе за извоз. „У истом положају је и Румунија. Према Чехословачкој је у питању наш извоз свиња. Чехословачки министар финансија изјавио је у дискусији O девалвацији да ниво цена, а нарочито животних намирница, неће ни у колико да скочи. Пошто ће онда јести Чехословаци наше свиње» Ми не можемо продавати по старој цени у новим крунама.

Као што се из овога види, прва последица девалвације била је једна огромна стагнација у спољној трговини у Европи; стагнација која још траје и у којој смо и ми ангажовани. И ми имамо артикала локалног тржишта — средњеевропског. Господин Министар финансија. је у своме коминикеу с правом казао, да треба да причекамо, да видимо како ће се свршити сад ова борба између једне и друге групе земаља. Извесна штета је већ ту и то на првом месту за извознике. Незгодно је што је девалвација пала баш у јесен.

Али је наш положај, чини нам се, релативно бољи но онај наших конкурената на средњеевропском тржишту. Наш је главни купац Немачка а она није девалвирала и не мисли девалвирати — према службеним изјавама. За нас је то врло важно питање, тако да ми морамо да поставимо и друго питање, наиме да ли ће Немачка морати да девалвира. Данас је позната ствар да се изјавама службених фактора у погледу вредности новца не придаје више никакав значај. Извесне новине у Француској траже да лица оштећена девалвацијом туже претседника владе суду за накнаду штете, позивајући се на његове категоричке изјаве уочи саме девалвације, да ове неће бити. Према томе такав случај може битин у Немачкој.

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 677

· Немачка је данас још једина земља чији ниво цена стоји изнад онога суседних земаља. Хоће ли Немачка моћи извозити и даље после ових девалвација, чиме је отежан њен извоз не само у дотичне земље, већ и на светско тржиште, где је добила нове конкурентер Немачка начелно није против девалвације, али путем једног међу-

"народног споразума у смислу енглеског гледишта. „Од тога смо сад далеко. Није девалвација једини

пут да се издржи конкуренција на светском тржишту. То се исто постиже извозним премијама. То је систем ког се држи Немачка већ неколико година. Иностранство се не може пожалити на то да су немачки производи скупи. Премије се подешавају тако да се може издржати конкуренци-

ја. То је и код нас случај: Немачка је пролетос

тукла у текстилији Енглеску и Пољску на нашем тржишту — све помоћу извозних премија. За сада је Немачка решена да иде и даље тим путем. Она вели да су то велике жртве, али да се другојаче

„не може.

Док. је девалвација прилагођавање унутрашњих цена спољним, дотле је извозна премија савршено средство за одржавање високог нивоа цена у земљи и успешног извоза. Код изједначеног трговинског биланса систем извозне премије не намеће никакав терет извозној држави. Купује се и продаје по истим ценама. Тешкоће се појављују прво код разних финансијских обавеза, односно код пасивног биланса плаћања. Немачка је једним делом у том положају. Друге тешкоће долазе од компензационог. билатералног система (клиринга, робних компензација итд.) у спољној трговини, преко кога: Немачка обвија 80% своје спољне трговине. Нису свуда трговински биланси изједначени, те ни укупан трговински биланс није изједначен. Без ових тешкоћа Немачка би могла издржати дуго са извозним премијама. Тешко је предвидети колико ће издржати упркос овим тешкоћама. Али изгледа да још има довољно отпорне снаге, док се не консолидују прилике услед последњих девалвација. Од стране нашег највећег купца не постоји дакле опасност девалвације. То је врло повољна околност.

С друге стране ми имамо бескрајну срећу што је овај догађај наступио у години најповољнијој за сировине и пољопривредне производе за последњих шест година. „Изузев артикле у којима

" смо били дефицитирани, у свима осталим за по-

следњих шест година ми смо зависили од средње-

„европског паритета. Ове године су се наши важни

артикли еманциповали од средњеевропскога па делом чак и од светског паритета. То нам олакшава да пребродимо ову кризу. Н

ТУ СМИРЕЊЕ У ЗЕМЉИ

Врло је много знакова да су се духови смирили и да слетствено неће бити велике унутрашње штете услед масовне девалвације-у свету. Најбоља индиција за то је пад цене златника на '340.— динара. Значи да се смањује бекство: -из динара. Ми нисмо никад били без њега. Нечувена грађевинска делатност у овој години била је такође диктирана извесним неповерењем према динару. М то је велика срећа. Јер грађевинска делатност је једна од најпожељнијих у: једној“ народној привреди. Она оживљује велики број-при-

стала на светлост сунца велика је добит.

вредних грана. Она се обично наслања на хипотекарни кредит. Код-нас је пак цела финансирана ове године тезаурираним и делимично код банака лежећим капиталима, Износ тезаурираних каниА и повлачење капитала од банака · за грађевинске циљеве врло је повољна операција, с обзиром на то

да су се наше банке стегле, да дају само кратко"рочне трговачке кредите а да хипотекарног кредита "уопште нема. Грађевинска делатност је ове годисне“много" допринела побољшању “стања у земљи,