Narodno blagostanje

24, октобар 1936,

nekolike u memorandumu уојуодапзкћ banaka.)

Ovde su se privredne organizacije pokazale kao vrlo korisne, jer su brzom i stručnom studijom omogu– ćile reviziju Uredbe pre no što je stupila na snagu.

"Та tehnička strana nije predmet naših članaka.

primedbe

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 697

Za njih nemamo dovoljno prostora. Mi posmatramo društvene pojave prvenstveno sa nacionalno-ekonomskog, socijalnog, etičkog i političkog kriterijuma. POoftrebno je odrediti mesto ovoj Uredbi u našoj ekonomskoj i socijalnoj politici, naročito njezino dejstvo na našu narodnu privredu.

B. SMANJENJE GLAVNICE NA POLOVINU I IZUZECI OD TOG PRAVILA

Svaki zakon ima svoju osnovnu misao, SVOj duh. Nameće se pitanje koja je osnovna misao uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova. Toga radi treba odvojiti poslednju uredbu od ranijih. Ranije su počele sa moratorijumom 1 ођагапјеш kamate, da završe sa pojačanjem i produženjem moratorijuma i sa svođenjem kamate na najniži nivo. Samo je u poslednjoj Uredbi naglašena potreba smanjenja glavnice duga. Brisanje dugova za 50% je lajtmotiv poslednje Uredbe (uz delimično i neznatno produženje rokova i delimično i neznatno smanjenje kamata).

Od ovog pravila postoie mnogobrojni izuzeci. Prvi glavni izuzetak je kad ukupno dugovanije prelazi 25 hilji. din. Drugi izuzetak je kad dugovi kod seliaka čiji posed ne prelazi 50 ha ako je inokosan, odn. 100 ha kod zadruge, ne prelaze 250 din. i premašaju 500 hili. din. Treći izuzetak čine dugovi za robu i zanatsku činidbu ako ne prelaze 500 din. Četvrti izuzetak je, kad je dug pokriven ručnom zalogom. Izuzetak, koji, uzgred budi rečeno, ne razumemo. Po sebi se razume da se iz zaštite izuzimaju svi kreditni odnosi koji nisu postali iz ugovora o zaimu. Ali su najinteresantniji izuzeci učinjeni s obzirom na poverioca. Nasuprot osnovnom principu Uredbe da se poverilac ima da žrtvuje dužniku, nalazimo u njoj čitav niz poverilaca koji su oglašeni manje ili više interesantnijim od dužnika i kojima su sledstveno Žžrtvovani dužnici u manjoj ili većoj meri. Na čelu ovih poverilaca nalazi se Narodna banka, koja je najbolje prošla. Ostavljeno je njezinoj uviđavnosti pitanje olakšice seljacima-dužnicima. Verovatno da se u njenom portfelju nalazi vrlo malo dužnika koji su seljaci u smislu ove Uredbe. Takve je menice mogla steći putem reeskonta. Takvih menica će imati ona oko 100 miliona dinara. Po pravnim principima Narodna banka kao pravi poverilac po tom reeskontnom materijalu imala bi da čini olakšice dužnicima, jer cesijom cedent prestaje biti poverilac. Narodna banka je zaštićena od ove žrtve jednim naočitim propisom, po kome po reeskoninom materijalu olakšanje dužnika pada na teret prethodnog poverioca.

Na drugo mesto dolazi Državna hipotekarna banka koja nije mogla biti pošteđena u meri u kojoj je to slučaj sa Narodnom bankom. Svojim hBipotekarnim dužnicima, seljacima u smislu ove Uredbe, smanjuje ona kamatu na 4,5%, a rok otplate produžuje na 32 godine. Ali ako bi se pokazalo da ovako regulisan dug (sa ukapitalisavanjiem kamate) prelazi 50% vrednosti dužnikovog imanja, banka ima da izvrši i otpis svoga potraživanja do ovog zakonskog minimuma. Ovaj propis važi naravno za sve dugove zaključene posle rata do 20 aprila 1932 godine. Ovakvih potra-

1) Kad je ovaj članak bio složen, donele su novine vest da je jedna deputacija vojvođanskih privrednika predala memorandum Pretsedništvu vlade i dobila obećanje da će sve te rupe, ukoliko je to oprvdano, biti popunjene, sve protivrečnosti ukloniene i sve tvrdoće ublažene.

živanja imaće Državna hipotekarna banka svega 190 mil. din. kod kojih verovatno ukupni otpis neće iznositi više od okruglo 10 mil. din. Interesantno je da su izuzeti od olakšice zemljoradnički dugovi po meničnim hipotekarnim zaimovima. Državna hipotekarna banka je pre srazmerno kratkog vremena počela da daje takve zajmove, tako da daleko najveći deo po vremenu postanka ni onako ne bi potpadalo pod Uredbu. Ako slučajno ima nekoliko seljaka dužnika ove vrste, oni Su Žrtvovani.

Znatno je bolji položai dužnika Privilegovane agrarne banke. Ona je dužna da takva potraživanja snizi za 25%, ali kod hipotekarnih potraživanja ostavljeno je njezinoj diskrecionarnoj uviđavnosti smanjenje do 25%, uz produženje roka isplate na 15 godina, i smanjenje kamata na 5%. Agrarna banka ne štetuje ništa, jer joj ovih 25% naknađuje država.

Princip 50%-tne redukcije glavnice (uvek sa ukapitalisanom kamatom do 20 aprila 1992 godine) primenjen je pre svega prema novčanim zavodima, kreditnim zadrugama svih oblika (izuzev nabavljačke i potrošačke zadruge), zadružnim savezima (ali samo za dugove zemljoradnika a ne i zadruga) i kotarskim pripomoćnim zadrugama. Isto tako smanjuje se 50% potraživanja privatnika.

Najgore su prošli dužnici po robnim kreditima, trgovačkim ili zanatskim, jer ovde nisu dobili nikakvo smanjenje.

Interesantnija su dva slučaja i to čl. 36.tač. 2 i čl. 37 tač. 1. Po prvom propisu dužnik mora da plati ceo dug i punu kamatu u slučaju ako je u boljem materijalnom položaju od svog verovnika. U drugom slučaju poverilac koji smatra da njegov đužnik može da plati više od 50% svoga duga, može da traži od suda da se poništi ovo smanjenje. U prvom slučaju se uzima imovno stanje poverioca, a u drugom dužnika. Oba propisa važe samo za privatne poverioce. Zašto da ostali poverioci budu žrtvovani dužnicima i onda kada treba zbog toga da dožive ekonomsku smrt? Jer i kod pravnih subjekata postoji poiam dobroz i rđavog materijalnog: stanja. Granica je stečaj. Ko dolazi pod stečaj, taj je svakako lošeg imovnog stanja, taj gubi sve. I drugo, i kodđ samih privatnika ovako redigovana odredba može da stvori vrlo velike nepravičnosti. Ako poverilac ima 100 dinara imanja, a dužnik 101, onda bi dužnik morao da plati ceo dug. Iz teksta se ne vidi, da bi Sreski sud, koji ima da rešava po ovakvom sporu, imao prava da traži jednu sredinu, zadovoljavajući interese i poverioca i dužnika, jer se tamo kaže da sud ima da odluči da li dotični dužnik uživa zaštitu ili ne, a ne da odredi kvotu smanjenja duga.

Obrnut značaj ima čl. 37 tač. 1 koji pretstavlia najčistiji tip individualne metode likvidacije dugova. Mi smo od uvek bili za jednu uredbu, koja bi bila zasnovana na principu ostvarenom u ovom propisu. Čim poverilac dokaže na sudu da dužnik može da plati više ili ceo dug, sud donosi presudu u smislu