Narodno blagostanje
3
24. октобар 1939.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 699
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
О (Сорозјоуаска Чеуауасја iz oktobra nije došla iz unutrašnjih motiva, već kao posledica devalvacije drugih država. Zbog toga ona nije mogla biti izvedena na prepad, već naprotiv, nioi je prethodila diskusiia od desetak dana. Ta neizvesnost је teren za špekulaciju na deviznim kursevima. Ali Čehoslovačka ima potpuno vezan devizni sistem tako da je špekulacija potpuno isključena. Zbog toga je privatna inici-·jativa pokušala da špekulira preko kliringa. Nemačke novine qavliaiu kratko da je u čehoslovačko-nemačkom kliringu sa čehoslovačke strane u oči devalvacije izvršena masena uplata, a iz naših novina već znamo da je naša Narodna banka to isto konstatovala i donela odluku, da ne primi te uplate.
Kliring i špekulacija
Еј
U našim novinama je raspravljeen ovai slučaj i sa pravne tačke gledišta ti. na osnovu teksta ugovora o kliringu. Mi ne znamo da li bi se s ovim argumentom mogla da drži naša teza do kraja. Nama se čini da postoji drugi jedan argument, ne pravne već moralne prirode, protiv koga niko ne može iznefi nikakav protliv-argument i koji je nad
svima argumentima pravne prirode. Kliring je jedno sredstvo'
plaćanja na prvom mestu za povučenu robu. U privatnom životu postoje plaćanja u napred, na poček i »trak čaša, trak para«. Prema tome kliring ne može da ignoriše i mogućnost uplate pre no što je stigla roba. On mora da prizna da postoji uzans plaćania u napred. Ali svaka uplata u kliring, ukoliko ie ona likvidaciia jedne kupo-prodaje, mora da bude posledica jednog realnog Rkupo-prodajnoe akta, bez obzira na datume činidbe i protučinidbe. Mi ne možemo sporiti osnovanost uplate pozivom na to da roba nije liferovana; ali imamo pravo da oglasimo za Зрекшанупи svaku uplatu za koju se ne može da dokaže,da postoji zaključak. Mi imamo pravo da tražimo da зе za svaku uplati uoči devalvacije dokaže postojanje posla, i u protivnom za likvidaciju te uplate odbiiemo.
· Кад читамо у новинама вести, каткада потпуно измишљене, а великим делом потпуно истините, како је велики део држава одлучио да да доказа пријатељства према нама готовошћу на закључење нових трговинских уговора и на куповину извесне робе од нас, нарочито пшенице и кукуруза, нама се чини да живимо у четвртој атмосфери. Пет година ломи се наша земља између рђаве жетве и очајно ниске цене услед добре жетве. Пет година важе пшеница и кукуруз као артикли који се тешко уновчавају. За на: шег сељака ће остати незаборавима година 1931.
Г. Едо Марковић налази се у Прагу где преговара о продаји кукуруза. Чује се да Чехословаци траже 50.000 вагона тог артикла. Одатле ће г. Марковић отићи у Беч, у истој сврси. Грчка најављује да ће ове године само од нас купити пшеницу. Већ 20 дана како је најављено да ће француски министар трговине г. Бастид доћи у Београд да инаугурише преговоре за нов трговински уговор. Исто тако јављају да је Енглеска спремна да уђе с нама у интимније економске односе. Енглеска штампа прелази ћутке преко београдске одлуке, да се поруџбине робе у Енглеској на основу добивеног одобрења од наше стране могу да врше само под условом да увозник положи одмах протувредност у динарима или да банчину гаранцију. У нормалним приликама Енглеска не би примила ову праксу
Комплименти и посао
ис успехом би могла да прави питање од тога. За сада.
изгледа да и Енглеска спада у ред држава које хоће да буду економски врло добро с нама.
Ми имамо ту незахвалну дужност да сваку ствар поставимо на своје право место. Слетствено ми ни најмање не хоноришемо намере појединих држава да купе од нас жито и кукуруз. Све те тражње потичу искључиво из обзира на унутрашње прилике дотичне земље, а без икаквог обзира на нас. Политика здравог егоизма коју практикују све државе и на чему се ни једној од ових држава не може ништа да замери ни у овом конкретном случају! Оно што. нас интересује, то је продаја артикала који не спадају у курентну робу светског тржишта или по техници међународне трговине тим артиклима или по њиховом квалитету код нас. При претстојећим преговорима ми ћемо истаћи захтев да нам се учине концесије код тих артикала и те ћемо:да квитирамо са противконцесијама и са нарочитим признањем. ИО Sezonski porast zaposlenosti nastavljen je i u avgustu 0. 2. ·Kod Suzora je broj prema julu povećan za 14.600. Џрогедепје sa prošlom godinom nam takoONU đe pokazuje velik porast, koji nije u potpunosti došao do izražaja u statistici Suzora, jer ona nije obuhvatala sve radnike na javnim radovima. U avgustu o. g. bilo je kod Suzora 644.090 osiguranih, više nego u istom mesecu prošle godine za 57.405 ili 9,78%, u 1934 2. za 85.106 ili 193,2%. i 1933 g. za 125.164 ili 19,4%. Maksimalni broj osiguranih kod Suzora je bio u septembru 1930 g. kad je iznosio 654.486, a zatim u avgustu iste godine (651.486). Znači, da ie kod Suzora u avgustu ove godine manje osiguranih samo za 10.400 ili 1,6%, a ako bi bili uzeti u obzir zaposleni na javnim radovima, koji su bili obavezni na osiguranje kod Suzora, onda je Dbroi zaposlenih u avgustu o. Z. dostigao, a verovatno i premašio onai u najpovolinijim mesecima posle rata i godinama pre krize.
Ovim porastom Jugoslavija je došla među onai mali broj zemalja, kod kojih je broj zaposlenih dostigao nivo iz vremena pre krize. Statistički podaci Društva naroda (mesečni bilten za oktobar o. gp.) pokazuju takvo stanje od agrarnih zemalja samo još u Letoniji.
Zaposlenost Jugoslavije prestiže broiku iz doba najveсег prosperiteta posle rata
I u avgustu o. g. le porast zaposlenosti muških veći nego onaj ženskih (47.042 ili 10,92%%. prema 10.363 ili 6,66%), dok ie u godinama krize bio obrnut slučaj.
Najveći porast zaposlenosti pokazuje ljublianski Ured, koji obuhvata Sloveniju, sa 8.700 novih osiguranika, zatim beogradski i zagrebački, a u procentima splitski (za 24,72%) i dubrovački (za 15,700%). Od svih 28 privrednih grana, koje Suzor vodi, smanjenje zaposlenja imaju samo šumsko-pilanske industrije (za 3.448 ili 7,72%) i novčani zavodi (za 580.ili 3,27%). Porast je najveći kod gradnji nad zemljom (za 9.460 ili
_38,19%), gradnji železnica i puteva (za 8.459 ili 32,46%), a u
procentima kod industrije duvana (za 73,59%).
Veliko oživlienje građevinske delatnosti i javnih radova imaće naipovolinije deistvo na zanatstvo, pošto је skoro trećina zanatskih grana vezana za građevinske poslove.
·Porast nadnica je nastavlien i prema prošloi godini i prema prethodnom mesecu. Prosečna osigurana nadnica je iznosila 21,94 din., više za 0,22 i 0.09 din. Sa nadnicom do 8 din. bilo ie 86.245, od & do 24 d. 293.260, od 24 do 34 d. 116.950, od 34 do 48 d. 74.993 i preko 48 d. 74.015. Ukupna mesečna zarada svih osiguranih je veća za 10,91% i iznosila je 959,95 mil. d. prema 343,92 i 318,58 mil. din,